Srebro oksid baterija

Srebro-oksid baterija (IEC kod: S) je primarna ćelija koja koristi srebrni oksid kao katodni materijal i cink za anodu. Ove ćelije održavaju skoro konstantan nazivni napon tokom pražnjenja dok se potpuno ne isprazne^[1]. Dostupne su u malim veličinama kao ćelije u obliku dugmadi, gde je količina korišćenog srebra minimalna i ne doprinosi preterano uvećanju ukupne cene proizvoda.

Primarne baterije sa srebrnim oksidom čine 30% ukupne prodaje primarnih baterija u Japanu (64 od 212 miliona u februaru 2020. godine)^[2].

Velike srebro-oksidne baterije korišćene su na ranim ICBM-ima i veštačkim satelitima zbog njihovog visokog odnosa energije i težine. Na primer, koristili su ih izviđački sateliti Corona, kao i gornji stepen rakete Agena-D^[3]. Kasnije su takođe korišćeni u Apolo lunarnom modulu i lunarnom roveru^[4].

Baterija sa srebrnim oksidom koristi srebro(I)oksid kao pozitivnu elektrodu (katodu), cink kao negativnu elektrodu (anodu), plus alkalni elektrolit, obično natrijum hidroksid (NaOH) ili kalijum hidroksid (KOH). Srebro se na katodi redukuje iz Ag(I) u Ag, a cink se oksiduje iz Zn u Zn(II).

Polućelijska reakcija na pozitivnoj ploči: veza=https://fr.wikipedia.org/wiki/Fichier:Silver-oxide_battery_cell_equation.png|centar|300x300p Srebrna oksidna baterija koja se koristi za napajanje kvarcnog sata; baterija je označena da ne sadrži živu Do 2004. godine, sve baterije sa srebrnim oksidom su sadržavale do 0,2% žive, ugrađene u cink anodu da bi sprečile koroziju iz alkalne sredine^[5]. Ova korozija bi se javila bez obzira na to da li baterija obezbeđuje napajanje ili ne, što čini da je rok trajanja važno pitanje kod baterija sa srebrnim oksidom. Soni je počeo da proizvodi prve srebro-oksidne baterije bez žive 2004. godine.

Izvori

^ Crompton, T. R. (1982), Silver Oxide — Zinc Batteries, Macmillan Education UK, str. 111—126, ISBN 978-0-333-32989-4, Pristupljeno 2024-09-11
^ „Uganda Bookshop: Monthly Statistics, Branch Sales Reports, and Correspondence, 1975, 1976”. Archives of the Church of Uganda Online. Pristupljeno 2024-09-11.
^ Garcia, D. (1971-04-01). Nuclear flight system definition study. Phase III. Final report. Volume II. Concept and feasibility analysis. Part B. Baseline system definition (Izveštaj). Office of Scientific and Technical Information (OSTI).
^ „Performance of the Lunar Module, powered flight, tracking data processor during the Apollo 12 mission”. Guidance, Control and Flight Mechanics Conference. Reston, Virigina: American Institute of Aeronautics and Astronautics. 1970-08-16. doi:10.2514/6.1970-1020.
^ Bosma (1993). „Environmentally Friendly Mercury-Free Hematoxylin”. Journal of Histotechnology. ISSN 0147-8885. doi:10.1179/014788893794696254.

[1] Crompton, T. R. (1982), Silver Oxide — Zinc Batteries, Macmillan Education UK, str. 111—126, ISBN 978-0-333-32989-4, Pristupljeno 2024-09-11

[2] „Uganda Bookshop: Monthly Statistics, Branch Sales Reports, and Correspondence, 1975, 1976”. Archives of the Church of Uganda Online. Pristupljeno 2024-09-11.

[3] Garcia, D. (1971-04-01). Nuclear flight system definition study. Phase III. Final report. Volume II. Concept and feasibility analysis. Part B. Baseline system definition (Izveštaj). Office of Scientific and Technical Information (OSTI).

[4] „Performance of the Lunar Module, powered flight, tracking data processor during the Apollo 12 mission”. Guidance, Control and Flight Mechanics Conference. Reston, Virigina: American Institute of Aeronautics and Astronautics. 1970-08-16. doi:10.2514/6.1970-1020.

[5] Bosma (1993). „Environmentally Friendly Mercury-Free Hematoxylin”. Journal of Histotechnology. ISSN 0147-8885. doi:10.1179/014788893794696254.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]