Анте Банина — разлика између измена

анте банина
анте банина
	Анте Банина
Лични подаци
Датум рођења	6. април 1915.
Место рођења	Вели Иж, код Задра, Аустроугарска
Датум смрти	15. април 1977. (62 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	војно лице
Породица
Супружник	Мира Банина
Деловање
Члан КПЈ од	1939.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; и Југословенска народна армија; 1941 — 1975.
Чин	генерал-пуковник
Херој
Народни херој од	20. децембра 1951.
Одликовања
	југословенска одликовања:
	страна одликовања:
Орден црвене заставе	Војнички орден слободе

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 13. новембар 2024. у 20:21

Анте Банина (Вели Иж, код Задра, 6. април 1915 — Београд, 15. април 1977) био је учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 6. априла 1915. у селу Велом Ижу, код Задра. Потиче из сиромашне сељачке породице. У родном селу је завршио шест разреда основне школа, а потом одлази у Чаковец, где је учио молерски занат.^[1]

Године 1932. запослио се у Загребу, а до 1936. радио је у Сплиту и Шибенику, када је отишао на одслужење војног рока. Као млади радник, још у Чаковцу се упознао са радничким покретом. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1939, а од 1940. је био секретар Обласног комитета КПЈ за Преко.^[1]

Активно је учествовао је у организовању устанка, против окупатора, 1941. године на подручју Задра и Шибеника. По налогу Окружног комитета КПХ за северну Далмацију, основао је прву партијску ћелију у Задру и био њен секретар.^[1]

Организовао је и 7. децембра 1941. повео групу од 30 бораца, са подручја Задра и Шибеника, и довео у Лику, где су ступили у партизане. Постали су борци Далматинске партизанске чете батаљона „Марко Орешковић“, а Банина је именован за политичког комесара чете.^[1]

Када је 7. маја 1942. у ослобођеној Кореници формиран Први пролетерски батаљон Хрватске, постао је командант батаљона и са њим учествовао у великом броју борби на територији Лике, Далмације, Горског котара и Кордуна. Посебно се истакао у борби код Голубића, маја 1942, када је иако рањен наставио да командује батаљоном. Такође, истакао се у борбама на Жумберку, октобра исте године, када је поново тешко рањен, наставио да командује батаљоном све до пробоја из окружења. За ове успехе Анте Банина и Први пролетерски батаљон похваљени су од Главног штаба НОП одреда Хрватске.^[1]

Приликом формирања Тринаесте хрватске бригаде „Јосип Краш“ (од децембра 1942. Тринаеста пролетерска ударна бригада „Раде Кончар“) 7. новембра 1942. Први пролетерски батаљон Хрватске ушао је у њен састав. Том приликом Банина је именован за команданта бригаде, али је због рањавања, команду над бригадом преузео Милан Жежељ, а он је упућен на лечење.^[1]

Фебруара 1943. постављен је за заменика команданта Девете далматинске дивизије, са којом је, током Четврте нерпријатељске офанзиве, учествовао у борбама које је водила од Имотског до преласка Неретве. Уз непрестане борбе, борци Девете дивизије учествовали су у преносу рањеника, преко Прења и обезбеђењу Централне болнице.^[1]

После битке на Неретви, именован је за команданта Шеснаесте банијске бригаде, с којом је учествовао у Петој непријатељкој офанзиви. Јуна 1943. постављен је за команданта Седме банијске ударне бригаде, а по наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ, крајем августа 1943, из источне Босне се вратио у Далмацију.^[1]

За команданта Девете далматинске дивизије, постављен је 8. септембра 1943. године. Под његовом командом дивизија је у непрекидним двадесетодневним борбама спречила продор немачких снага у ослобођени Сплит. До краја 1943, одбијала је честе нападе немачких и усташких снага из Сиња, Имотског и Посушја ка Дувну и Ливну; водила борбе код Аржана и на Пељешцу, а од 9. до 17. децембра 1943. учествовала у нападу на Ливно.^[1]

У првој половини 1944. Девета дивизија је водила борбе с немачким и четничким јединицама код Босанског Грахова, а посебно у време десанта на Дрвар, од 25. маја до 6. јуна 1944. године. У децембру 1944. упућен је на школовање у Совјетски Савез, где је завршио Војну академију „Ворошилов“.^[1]

После ослобођења Југославије, обављао је разне дужности у Југословенској народној армији (ЈНА). Био је командант дивизије, командант армије и комндант армијске области.^[1]

Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Хрватске, посланик Сабора СР Хрватске и Скупштине СФРЈ, а једно време је обављао функцију секретара Опуномоћства ЦК СКЈ за организацију Савеза комуниста у ЈНА.^[1]

Преминуо је 15. априла 1977. у Београду.^[2] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.^[1]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л Народни хероји 1982, стр. 61.
^ „Umro Ante Banina”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 16. 4. 1977. стр. 1.

Литература

Војна енциклопедија том I. Београд. 1970.
Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.

[FOOTNOTEНародни_хероји198261-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л Народни хероји 1982, стр. 61.

[2] „Umro Ante Banina”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 16. 4. 1977. стр. 1.

[1]

[2]

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 | датум_рођења = {{датум рођења|1915|4|6}}
 | место_рођења =[[Вели Иж]], код [[Задар|Задра]]
-| држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}}
+| држава_рођења = [[Аустроугарска]]
 | датум_смрти = {{Датум смрти|1977|4|15|1915|4|6}}
-| место_смрти =[[Београд]], {{застава|СР Србија}}
+| место_смрти =[[Београд]], [[СР Србија]]
-| држава_смрти = {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]
+| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]
 | супруга=Мира Банина
 | професија=војно лице
@@ Ред 15: / Ред 15: @@
 | чин=[[генерал-пуковник]]
 | године службе=[[1941]] — [[1975]].
-|КПЈ=[[1939]].
+| КПЈ=[[1939]].
 | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]].
 | одликовања=
@@ Ред 35: / Ред 35: @@
 {{!}}}
 }}
-'''Анте Банина''' ([[Вели Иж]], код [[Задар|Задра]], [[6. април]] [[1915]] — [[Београд]], [[15. април]] [[1977]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]].
+'''Анте Банина''' ([[Вели Иж]], код [[Задар|Задра]], [[6. април]] [[1915]] — [[Београд]], [[15. април]] [[1977]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]].
 == Биографија ==
-Рођен је [[6. април]]а [[1915]]. године у селу Велом Ижу, код Задра. Потиче из сиромашне сељачке породице. У родном селу је завршио шест разреда основне школа, а потом одлази у [[Чаковец]], где изучава молерски занат.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+Рођен је 6. априла 1915. у селу Велом Ижу, код Задра. Потиче из сиромашне сељачке породице. У родном селу је завршио шест разреда основне школа, а потом одлази у [[Чаковец]], где је учио молерски занат.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
-Године [[1932]]. се запослио у [[Загреб]]у, а до [[1936]]. је радио у [[Сплит]]у и [[Шибеник]]у, када одлази на одслужење војног рока. Као млади радник, Анте, се још у Чаковцу упознао с радничким покретом. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] је постао [[1939]]. године, а [[1940]]. секретар Обласног комитета КПЈ за Преко.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+Године 1932. запослио се у [[Загреб]]у, а до 1936. радио је у [[Сплит]]у и [[Шибеник]]у, када је отишао на одслужење војног рока. Као млади радник, још у Чаковцу се упознао са радничким покретом. Члан [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је 1939, а од 1940. је био секретар Обласног комитета КПЈ за Преко.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
-Активно је учествовао је у организовању устанка, против окупатора, [[1941]]. године на подручју Задра и Шибеника. По налогу ОК КПХ за северну Далмацију, основао је прву партијску ћелију у Задру и био њен секретар.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+Активно је учествовао је у организовању устанка, против окупатора, 1941. године на подручју Задра и Шибеника. По налогу Окружног комитета КПХ за северну Далмацију, основао је прву партијску ћелију у Задру и био њен секретар.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
-Анте је, [[7. децембар|7. децембра]] 1941. године, повео групу од 30 бораца, са подручја Задра и Шибеника, и успео да их доведе у [[Лика|Лику]]. Ови борци су ушли у састав Далматинске партизанске чете батаљона „[[Марко Орешковић]]“, а Анте је био [[политички комесар]] чете.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+Организовао је и 7. децембра 1941. повео групу од 30 бораца, са подручја Задра и Шибеника, и довео у [[Лика|Лику]], где су ступили у партизане. Постали су борци Далматинске партизанске чете батаљона „[[Марко Орешковић]]“, а Банина је именован за [[политички комесар|политичког комесара]] чете.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
-Када је [[7. мај]]а [[1942]]. године у [[Кореница у Народноослободилачкој броби|ослобођеној Кореници]] формиран [[Први пролетерски батаљон Хрватске]], Анте је постао командант батаљона и са њим учествовао у великом броју борби на територији [[Лика|Лике]], [[Далмација|Далмације]], [[Горски котар|Горског котара]] и [[Кордун]]а. Посебно се истакао у борби код Голубића, маја 1942. године, када је иако рањен наставио да командује батаљоном. Такође се истакао у борбама на Жумберку, октобра исте године, када је поново тешко рањен, наставио да командује батаљоном, до пробоја из окружења. За ове успехе Анте Банина и Први пролетерски батаљон похваљени су од [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главног штаба НОП одреда Хрватске]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+Када је 7. маја 1942. у [[Кореница у Народноослободилачкој броби|ослобођеној Кореници]] формиран [[Први пролетерски батаљон Хрватске]], постао је командант батаљона и са њим учествовао у великом броју борби на територији Лике, [[Далмација|Далмације]], [[Горски котар|Горског котара]] и [[Кордун]]а. Посебно се истакао у борби код Голубића, маја 1942, када је иако рањен наставио да командује батаљоном. Такође, истакао се у борбама на Жумберку, октобра исте године, када је поново тешко рањен, наставио да командује батаљоном све до пробоја из окружења. За ове успехе Анте Банина и Први пролетерски батаљон похваљени су од [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главног штаба НОП одреда Хрватске]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
-Када је, [[7. новембар|7. новембра]] 1942. године, формирана Тринаеста хрватска бригада „[[Јосип Краш]]“ (''од децембра 1942. [[Тринаеста пролетерска ударна бригада]] „[[Раде Кончар]]“'') Први пролетерски батаљон Хрватске ушао је у њен састав Анте Банина је именован за команданта бригаде, али је због рањавања, команду над бригадом је преузео [[Милан Жежељ]], а Банина је упућен на лечење.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+Приликом формирања Тринаесте хрватске бригаде „[[Јосип Краш]]“ (од децембра 1942. [[Тринаеста пролетерска ударна бригада]] „[[Раде Кончар]]“) 7. новембра 1942. Први пролетерски батаљон Хрватске ушао је у њен састав. Том приликом Банина је именован за команданта бригаде, али је због рањавања, команду над бригадом преузео [[Милан Жежељ]], а он је упућен на лечење.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
-Фебруара [[1943]]. године постављен је за заменика команданта [[9. далматинска дивизија НОВЈ|Девете далматинске дивизије]]. Са дивизијом је, током [[Битка на Неретви|Четврте нерпријатељске офанзиве]], учествовао у свим борбама које је водила од [[Имотски|Имотског]] до преласка [[Неретва|Неретве]]. Уз непрестане борбе, борци Девете дивизије су учествовали у преносу рањеника, преко [[Прењ]]а и обезбеђењу [[Централна болница НОВЈ|Централне болнице]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+Фебруара 1943. постављен је за заменика команданта [[9. далматинска дивизија НОВЈ|Девете далматинске дивизије]], са којом је, током [[Битка на Неретви|Четврте нерпријатељске офанзиве]], учествовао у борбама које је водила од [[Имотски|Имотског]] до преласка [[Неретва|Неретве]]. Уз непрестане борбе, борци Девете дивизије учествовали су у преносу рањеника, преко [[Прењ]]а и обезбеђењу [[Централна болница НОВЈ|Централне болнице]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
-После [[Битка на Неретви|битке на Неретви]], Анте је именован за команданта [[Шеснаеста банијска ударна бригада|Шеснаесте банијске бригаде]], с којом је учествовао у [[Битка на Сутјесци|Петој непријатељкој офанзиви]]. Јуна 1943. постављен је за команданта [[Седма банијска ударна бригада|Седме банијске ударне бригаде]], а по наређењу [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], крајем августа 1943. године, из источне [[Босна|Босне]] се вратио у [[Далмација|Далмацију]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+После битке на Неретви, именован је за команданта [[Шеснаеста банијска ударна бригада|Шеснаесте банијске бригаде]], с којом је учествовао у [[Битка на Сутјесци|Петој непријатељкој офанзиви]]. Јуна 1943. постављен је за команданта [[Седма банијска ударна бригада|Седме банијске ударне бригаде]], а по наређењу [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], крајем августа 1943, из источне [[Босна|Босне]] се вратио у Далмацију.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
-За команданта Девете далматинске дивизије, постављен је [[8. септембар|8. септембра]] 1943. године. Ова дивизија се, под његовим руководством, борила у непрестаним двадесетодневним борбама, када је спречила продор немачких снага у ослобођени Сплит. До краја 1943. године, дивизија је одбила честе нападе [[Трећи рајх|немачких]] и [[Усташка војница|усташких]] снага из [[Сињ]]а, Имотског и [[Посушје|Посушја]] ка [[Томиславград|Дувну]] и [[Ливно|Ливну]]; водила борбе код Аржана и на [[Пељешац|Пељешцу]]. Од [[9. децембар|9]]. до [[17. децембар|17. децембра]] 1943. учествовала је у нападу на [[Ливно]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+За команданта Девете далматинске дивизије, постављен је 8. септембра 1943. године. Под његовом командом дивизија је у непрекидним двадесетодневним борбама спречила продор немачких снага у ослобођени Сплит. До краја 1943, одбијала је честе нападе [[Нацистичка Њемачка|немачких]] и [[Усташка војница|усташких]] снага из [[Сињ]]а, Имотског и [[Посушје|Посушја]] ка [[Томиславград|Дувну]] и [[Ливно|Ливну]]; водила борбе код Аржана и на [[Пељешац|Пељешцу]], а од 9. до 17. децембра 1943. учествовала у нападу на [[Ливно]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
-У првој половини [[1944]]. године [[9. далматинска дивизија НОВЈ|Девета дивизија]] је водила тешке борбе с [[Трећи рајх|немачким]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничким]] јединицама код [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]], а посебно у време [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], од [[25. мај]]а до [[6. јун]]а 1944. године. У децембру 1944. године Анте Банина је упућен на школовање у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], где је завршио [[Војна академија Ворошилов|Војну академију „Ворошилов“]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+У првој половини 1944. [[9. далматинска дивизија НОВЈ|Девета дивизија]] је водила борбе с [[Нацистичка Њемачка|немачким]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничким]] јединицама код [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]], а посебно у време [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], од 25. маја до 6. јуна 1944. године. У децембру 1944. упућен је на школовање у [[Совјетски Савез]], где је завршио [[Војна академија Ворошилов|Војну академију „Ворошилов“]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
-После ослобођења [[Југославија|Југославије]], обављао је разне дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]]. Био је командант дивизије, командант армије и комндант армијске области.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+После ослобођења [[Југославија|Југославије]], обављао је разне дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Био је командант дивизије, командант армије и комндант армијске области.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
-Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Хрватске]], посланик [[Сабор СР Хрватске|Сабора СР Хрватске]] и [[Скупштина СФРЈ|Скупштине СФРЈ]], а једно време је обављао функцију секретара Опуномоћства [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] за организацију Савеза комуниста у [[Југословенска народна армија|ЈНА]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|Савеза комуниста Хрватске]], посланик [[Сабор СР Хрватске|Сабора СР Хрватске]] и [[Скупштина СФРЈ|Скупштине СФРЈ]], а једно време је обављао функцију секретара Опуномоћства [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] за [[Организација Савеза комуниста у ЈНА|организацију Савеза комуниста у ЈНА]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
-Умро је [[15. април]]а [[1977]]. године, у [[Београд]]у. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].
+Преминуо је 15. априла 1977. у [[Београд]]у.<ref>{{Cite web|url=https://arhiv.slobodnadalmacija.hr/pvpages/pvpages/viewPage/?pv_page_id=260675|title=Umro Ante Banina|publisher=[[Slobodna Dalmacija]]|website=arhiv.slobodnadalmacija.hr|date=16. 4. 1977|pages=1}}</ref> Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].
-Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
+Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је 20. децембра 1951. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=61}}
 == Референце ==
-{{reflist|30em}}
+{{извори|30em}}
 == Литература ==
-* {{cite book|ref={{harvid|Војна енциклопедија|1970}}|title=[[Војна енциклопедија]] том -{I}-|year=1970|location=Београд|id=}}
+* {{Cite book| ref={{harvid|Војна енциклопедија|1970}}|title=[[Војна енциклопедија]] том -{I}-|year=1970|location=Београд|id=}}
-* {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}}
+* {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји|1982}} |title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}}
 {{Народни хероји-Далмација}}
+{{Народни хероји-Тринаеста пролетерска бригада}}
+{{Команданти ЈНА}}
 {{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
+{{подножје}}
-{{DEFAULTSORT:Банина, Анте}}
+{{СОРТИРАЊЕ:Банина, Анте}}
 [[Категорија:Рођени 1915.]]
 [[Категорија:Умрли 1977.]]
 [[Категорија:Задрани]]
 [[Категорија:Комунисти Хрватске]]
-[[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]]
 [[Категорија:Југословенски партизани]]
 [[Категорија:Борци Тринаесте пролетерске бригаде]]
 [[Категорија:Борци Седме банијске бригаде]]
 [[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]]
+[[Категорија:Носиоци Ордена ратне заставе]]
 [[Категорија:Народни хероји - Б]]
 [[Категорија:Генерал-пуковници ЈНА]]
@@ Ред 92: / Ред 95: @@
 [[Категорија:Посланици Сабора СР Хрватске]]
 [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]
+[[Категорија:Официри НОВЈ]]

п р у Народни хероји из Далмације
Народни хероји Југославије рођени на територији Далмације, као и они који су политички или војно деловали на овом подручју:
Дубровник	Лео Брук Иван Морђин
Задар	Анте Банина Јован Маринковић Слободан Мацура Ненад Парента
Книн	Божо Билић Миро Вишић Јошо Дурбаба Обрад Егић Бошко Жунић Стево Г. Опачић Стево Ј. Опачић Стево С. Опачић
Метковић	Станко Маревић Прпић Станко Пармач Крешо Ракић Стјепан Филиповић
Сињ	Тадија Анушић Ђуро Ђапић Мате Голем Иван Гуво Анте Јонић Ивица Марушић Ратко Марко Милановић
Сплит	Владо Багат Анка Берус Анте Билобрк Анте Вучић Бранко Дуде Љубо Думичић Љубо Илић Анте Јурјевић Вицко Крстуловић Драго Марковић Винко Пајић Срећко Реић Анте Роје Анте Савин Ђермано Сењановић
Шибеник	Владимир Перан Бранко Перишић Никола Секулић Мате Станичић Љубо Трута Велимир Шкорпик Динко Шуркало
Остала места	Бенковац Пашко Ромац Биоград на Мору Максимилијан Баће Дрниш Божидар Аџија Рудолф Приморац Имотски Мате Ујевић Макарска Илија Антуновић Плоче Гојко Ујдуровић Обровац Томо Бреуљ Омиш Петар Богдан Пеко Ловро Шперац Трогир Јосип Лозовина
Острва	Брач Иван Маринковић Славко Вис Андрија Божанић Корчула Вицко Милат Богдан Пецотић Хвар Иван Лавчевић-Лучић

п р у Народни хероји Тринаесте пролетерске бригаде
Народни хероји Југославије припадници Тринаесте пролетерске ударне бригаде Раде Кончар
погинули	Маријан Бадел Симо Вучинић Војислав Иветић Милан Мраовић Илија Поповић
преживели	Анте Банина Раде Булат Милош Вучковић Иван Денац Милан Жежељ Богдан Мамула Душан Пекић Динко Шуркало

п р у Руководство Југословенске народне армије
Савезни секретари за народну одбрану СФРЈ, Начелници Генералштаба ЈНА, команданти родова и председници Организације Савеза комуниста у ЈНА
Савезни секретари за народну одбрану	Јосип Броз Тито (1945—1953) Иван Гошњак (1953—1967) Никола Љубичић (1967—1982) Бранко Мамула (1982—1988) Вељко Кадијевић (1988—1992) Благоје Аџић (в.д. 1992) Живота Панић (в.д. 1992)
Начелници Генералштаба	Арсо Јовановић (1945) Коча Поповић (1945—1953) Пеко Дапчевић (1953—1955) Љубо Вучковић (1955—1961) Раде Хамовић (1961—1967) Милош Шумоња (1967—1970) Виктор Бубањ (1970—1972) Стане Поточар (1972—1979) Бранко Мамула (1979—1982) Петар Грачанин (1982—1985) Зорко Чанади (1985—1987) Стеван Мирковић (1987—1989) Благоје Аџић (1989—1992) Живота Панић (в.д. 1992)
Команданти Морнарице	Јосип Черни (1943—1944) Иван Керн (1944—1945) Јосип Черни (1945—1950) Мате Јерковић (1950—1962) Милош Шумоња (1962—1967) Богдан Пецотић (1967—1968) Љубо Трута (1968—1969) Иво Пуришић (1969—1976) Бранко Мамула (1976—1979) Тихомир Виловић (1979—1984) Божидар Грубишић (1984—1991) Миле Кандић (1991—1992)
Команданти РВ и ПВО	Миле Павичић (1943—1944) Фрањо Пирц (1944—1946) Зденко Улепич (1946—1965) Виктор Бубањ (1965—1970) Милан Симовић (1970—1972) Енвер Ћемаловић (1972—1979) Стеван Роглић (1979—1981) Слободан Алагић (1981—1985) Антон Тус (1985—1991) Звонко Јуревић (1991—1992) Божидар Стевановић (1992)
Председници Комитета ОСК у ЈНА	Бранко Боројевић (1969—1971) Џемил Шарац (1971—1978) Дане Ћуић (1978—1984) Георгије Јовичић (1984—1988) Петар Шимић (1988—1990) Божидар Грубишић (1990)