Пређи на садржај

Општина Димитровград

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Димитровград
Зграда скупштине општине Димитровград
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
СедиштеДимитровград
Становништво
 — 2022.Пад 8.043
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина483 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Председник општинеВладица Димитров (СНС)
Веб-сајтwww.dimitrovgrad.rs

Општина Димитровград је део Пиротског округа. Седиште општине је градско насеље Димитровград. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.043 становника[1] Ова општина је једна од две општине у Србији, заједно с општином Босилеград где већинско становништво чине Бугари (према последњем попису становништва чине највећу етничку групу у општини).

Географија

[уреди | уреди извор]
Положај општине Димитровград у Пиротском округу

У постојећим записима као и у стручној литератури прихваћена је подела општине на пет мањих просторних целина: Горње Понишавље, Горњи Висок, Забрђе, Бурел и Дерекул.

Околину Димитровграда чини брдско-планински предео издужен у правцу југозапад-североисток. Крупни облици рељефа простиру се управно на правац пружања територије. Територију чини део Горњег Понишавља, од кога се у правцу североистока наставља Забрђе, Видлич и Горњи Висок. Југозападно од долине Нишаве доминира брдско-планинско земљиште познато као Бурел, Дерекул, и Барје, које је на истоку ограничено долином реке Лукавице, а на западу просечено клисуром Јерме. Источно и југоисточно димитровградски крај ограничен је територијом Бугарске, а на северу и северозападу су територије општина Пирот и Бабушница. У целини то је брдско-планински крај кроз који је усечен део долине Нишаве, који је узан и кратак са правцем пружања југоисток-северозапад. Сам град је у средишту атара од 17,17 km².

Насељена места

[уреди | уреди извор]

У општини постоји град

и 43 села

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија[2]
Година Становника
1948. 23.063
1953. 22.082
1961. 18.418
1971. 16.365
1981. 15.158
1991. 13.488 13.334
2002. 11.748 11.893
2011. 10.118
2022. 8.043

Национална припадност

[уреди | уреди извор]
Састав становништва – општина Димитровград
2022.
2011.
2002.
Укупно 8.043 (100,00%) 10.118 (100,00%) 11.748 (100,00%)
Бугари 3.669 (45,61%) 5.413 (53,50%) 5.836 (49,68%)
Срби 2.016 (25,06%) 2.819 (27,86%) 3.005 (25,58%)
Неизјашњени и непознато 2.022 (25,14%) 1.554 (15,36%) 2.181 (18,56%)
Остали 336 (4,17%) 332 (3,28%) 726 (6,18%)

Образовање

[уреди | уреди извор]
  • Основна школа „Христо Ботев“ у Димитровграду
  • Гимназија „Св. Кирило и Методије“
  • Виша пословна Школа Блаце, истурено одељење Димитровград
  • Народна библиотека „Детко Петров“
  • Позориште „Христо Ботев“
  • Градска галерија у Димитровграду
  • Културно-информативни центар „Цариброд“ бугарске националне мањине у Србији

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022. 
  2. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003 подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]