Пређи на садржај

Општина Пријепоље

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Пријепоље
Уливање Милешевке у Лим
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
СедиштеПријепоље
Становништво
 — 2022.Пад 32.214[1]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина827 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Председник општинеДраго Попадић[2] (СНС)
Поштански број31300
Регистарска ознакаPP
Веб-сајтwww.prijepolje.ls.gov.rs

Општина Пријепоље се налази у Златиборском округу у југозападном делу Србије на простору средњег Полимља између 43°09'25 и 43°29'42 северне географске ширине и 19°27'00 и 19°53'45 источне географске дужине. Просечна надморска висина подручја је изнад 1200 m, што указује да се ради о брдско планинском крају, чија је највиша тачка врх планине Јадовник (Катунић) са 1734 m, а најнижа на ушћу Милешевке у Лим на 440 m надморске висине.

Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 32.214 становника[1] (према попису из 2011. било је 37.059 становника).[3]

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Пријепоље пресеца долина Лима правцем југоисток — северозапад, са којом се повезује већи број мањих река. На додиру река Лима и Милешевке, са њихове десне стране, на просторима речних тераса и алувијалних равни развило се старо Пријепоље. Пријепоље и његова околина су активно повезани са суседним местима Црне Горе и Србије. Јужно од Пријепоља, долином Лима пут иде према Бијелом Пољу, удаљеном око 55 km и даље Мојковцу, Колашину, Подгорици и Бару, а северно од Пријепоља према Бистрици удаљеној 10 km, где се пут рачва у два смера, један према Новој Вароши удаљеној од Пријепоља око 27 km и други према Прибоју удаљеном око 30 km, који даље преко планине Златибор иде према Ужицу, Пожеги, Косјерићу, Ваљеву, Београду и другим местима. Западно од Пријепоља пут води долином Сељашнице преко планинске висоравни Јабуке према Пљевљима удаљеним око 30 km, а источно од Пријепоља долином Милешевке и планине Јадовник према Сјеници, удаљеној око 30 km и даље према Новом Пазару, Приштини и Скопљу.

Пријепоље се сместило на додиру маритимних и континенталних ваздушних маса. Од мора је ваздушном линијом удаљено 140 km, а од Панонске низије 160 km. Међутим, између Јадранског мора и Панонске низије испречили су се високи планински венци чија висина местимично прелази и преко 2500 m. Они спречавају дубље продирање континенталних и морских утицаја на простору пријепољског краја. Стога се Пријепоље може убрајати у градове са умереном — континенталном климом која је знатно модификована рељефним утицајем. Средишња годишња температура је око 9,3 °C. Средње најниже температуре ваздуха су у јануару око -2,8 °C, док су средње највише у јулу са око 19,1 °C. Средња годишња количина атмосферских падавина у Пријепољу износи око 789,5 mm/m² површине. Међутим, за вегетацију је много значајнији распоред киша по месецима, интензитету и густини падавина. Највећа количина падавина се излучи током лета и јесени а најмања током зиме и пролећа... Лим је највећа река Пријепољског краја те су сви мањи водени токови управљени према њему. Он има одлике композитне долине јер се у њој између Бијелопољске и Прибојске котлине, наизменично смењују клисуре са речним проширењима — котлинама. Са леве стране у Лим се уливају Гостунска, Слатинска, Комаранска река, Грачаница, Миоска, Ратајска, Сељашница и Љупча а с десне Гробничка, Страњанска, Дубочица, Крушевица, Рибњак, Зебуђа, Милешевка и Бистрица. Највећи број њих има бујични карактер ...

Пријепољска општина у Златиборском округу

Демографија

[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2011. године општина Пријепоље има 37.059 становника. Према резултатима пописа, а у складу са законским прописима, право на заступљеност у пријепољском општинском Савету за међунационалне односе имају представници Срба, Бошњака и етничких Муслимана.[4]

Састав становништва – општина Пријепоље
2022.
2011.
2002.
Укупно 32.214 (100,00%) 37.059 (100,00%) 41.188 (100,00%)
Срби 14.961 (46,44%) 19.496 (52,60%) 23.402 (56,82%)
Бошњаци 12.842 (39,86%) 12.792 (34,51%) 13.109 (31,83%)
Муслимани 1.945 (6,03%) 3.543 (9,56%) 3.812 (9,25%)
Остали 2.466 (7,65%) 1.228 (3,31%) 865 (2,10%)

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]