Пређи на садржај

Град Љубушки

С Википедије, слободне енциклопедије
Град Љубушки
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Западнохерцеговачки кантон
Становништво
 — 28.184 (2013)
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина292,73 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
ГрадоначелникНевенко Барбарић (ХДЗ БиХ) ()
Позивни број(+387) 39
Веб-сајтwww.ljubuski.ba

Град Љубушки је јединица локалне самоуправе на југу Федерације БиХ, БиХ. Припада Западнохерцеговачком кантону, а сједиште се налази у граду Љубушки.

Послије потписивања Дејтонског споразума, 1995. године, град Љубушки је у цјелини ушао је састав Федерације БиХ.

Географија

[уреди | уреди извор]

Клима је умерена медитеранска (25,2 °C средња годишња) са 2.300 сунчаних сати у години. Уз познати кршки херцеговачки рељеф Љубушки има више плодних низија: Љубушко поље, Вељачко поље, Витинско поље, Расток и Бериш. Град Љубушки се налази на раскрсници важних саобраћајница према Мостару (36 km), Макарској (55 km), Сплиту (120 km), Дубровнику (130 km) и Сарајеву (170 km).

Становништво

[уреди | уреди извор]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, град Љубушки је имао 28.340 становника, распоређених у 35 насељених места.

Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Хрвати 26.127 (92,19%) 25.334 (91,77%) 26.198 (92,67%)
Муслимани [а] 1.592 (5,61%) 1.498 (5,42%) 1.812 (6,40%)
Срби 65 (0,22%) 83 (0,30%) 118 (0,41%)
Југословени 227 (0,80%) 515 (1,86%) 49 (0,17%)
остали и непознато 329 (1,16%) 173 (0,62%) 92 (0,32%)
Укупно 28.340 27.603 28.269
  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.
Национални састав према попису из 2013. године[2]
Хрвати
  
27.271 96,76%
Бошњаци
  
707 2,50%
Срби
  
41 0,14%
остали
  
165 0,58%
укупно: 28.184

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]

Бијача, Вашаровићи, Вељаци, Витина, Војнићи, Граб, Грабовник, Градска, Греда, Грљевићи, Доле, Звирићи, Кашће, Клобук, Липно, Лисице, Љубушки, Милетина, Мостарска Врата, Ораховље, Оток, Преграђе, Пробој, Пролог, Радишићи, Стубица, Студенци, Тескера, Хардомиље, Храшљани, Хумац, Церно, Црвени Грм, Црнопод и Шиповача.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  2. ^ Попис становништва, домаћинства и станова у Босни и Херцеговини, 2013. (PDF). Сарајево: Агенција за статистику Босне и Херцеговине. 2016. стр. 58. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 19. 04. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]