Пређи на садржај

Град Бихаћ

С Википедије, слободне енциклопедије
Град Бихаћ
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Унско-сански кантон
Становништво
 — 2013.Пад 56.261
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина900 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
ГрадоначелникЕлведин Седић (ППЗМИАК) ()
Веб-сајтЗванични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Град Бихаћ је јединица локалне самоуправе на западу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ. Сједиште града се налази у насељеном мјесту Бихаћ. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у Граду Бихаћ је пописано 56.261 лице.[1]

На западу се Град Бихаћ граничи са Републиком Хрватском, односно општинама Доњи Лапац и Плитвичка Језера, на сјеверу са општином Цазин, на истоку са општинама Босанска Крупа и Босански Петровац, а на југу са општином Дрвар.

Национални парк Уна се у цјелини (19.800 хектара) налази на територији општине Бихаћ.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Састав становништва – град Бихаћ
2013.[2][3]1991.[4][5]1981.[6]1971.[7]
Укупно56 261 (100,0%)70 732 (100,0%)65 544 (100,0%)58 185 (100,0%)
Бошњаци49 550 (88,07%)46 737 (66,08%)140 041 (61,09%)137 325 (64,15%)1
Хрвати3 265 (5,803%)5 580 (7,889%)5 855 (8,933%)6 824 (11,73%)
Срби910 (1,617%)12 689 (17,94%)11 093 (16,92%)12 096 (20,79%)
Босанци829 (1,473%)
Неизјашњени619 (1,100%)
Муслимани378 (0,672%)
Босанци и Херцеговци233 (0,414%)
Роми181 (0,322%)31 (0,047%)
Остали150 (0,267%)1 370 (1,937%)246 (0,375%)456 (0,784%)
Непознато38 (0,068%)
Албанци37 (0,066%)48 (0,073%)59 (0,101%)
Југословени21 (0,037%)4 356 (6,158%)8 003 (12,21%)1 133 (1,947%)
Словенци15 (0,027%)71 (0,108%)105 (0,180%)
Православци12 (0,021%)
Црногорци10 (0,018%)115 (0,175%)112 (0,192%)
Македонци7 (0,012%)41 (0,063%)75 (0,129%)
Турци4 (0,007%)
Украјинци2 (0,004%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]

Послије потписивања Дејтонског споразума, тадашња општина Бихаћ у цјелини (689 km2), ушла је у састав Федерације БиХ. У састав општине Бихаћ ушла су и сљедећа насељена мјеста која су се до рата налазила у саставу општине Дрвар: Бобољусци, Босански Осредци, Горњи Тишковац, Мали Цвјетнић, Мало Очијево, Мартин Брод, Очигрије, Палучци, Трубар, Велики Цвјетнић и Велико Очијево. Сада територија града Бихаћа има укупно 900 km2.

  1. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 21. 08. 2016. 
  2. ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020. 
  3. ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2017. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 18)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 17. 1. 2016. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.” (PDF). fzs.ba. Приступљено 22. 11. 2015. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 11. 2015. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 11. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]