Пређи на садржај

Набуко (опера)

С Википедије, слободне енциклопедије

Набуко (итал. Nabucco), опера, drama lirico у четири дела Ђузепеа Вердија

Опере
Оберто, гроф од Сан Бонифација

Један дан власти
Набуко
Ломбардијци у Првом крсташком рату
Ернани
Два Фоскарија
Јованка Орлеанка
Алзира
Атила
Магбет
Разбојници
Гусар
Битка за Лењано
Лујза Милер
Стифелио
Риголето
Трубадур
Травијата
Сицилијанско вечерње
Симоне Боканегра
Бал под маскама
Моћ Судбине
Дон Карлос
Аида
Отело
Фалстаф

Остала дела
Inno delle Nazioni

Гудачки квартет у e-mollu
Реквијем
Pater noster за петоделни хор
Ave Maria за сопрана и гудаче
Четири света комада

Темистокле Солера (Temistocle Solera) према драми Nabuchodonosor Аугуста Ансје-Буржуа (Auguste Ancie-Bourgeois) и Франсиса Корнуа (Francis Cornu), као и према балету Nabucodonosor Антонија Кортезија (Antonio Cortesi.

Праизведба

[уреди | уреди извор]

Ликови и улоге

[уреди | уреди извор]

Набуко (Nabucco), вавилонски краљ - баритон
Исмаел (Ismaele), рођак јерусалимског краља Седекије - тенор
Закарија (Zaccharia), јеврејски првосвештеник - бас
Абигаела (Abigaille), ћерка Набука и робиње - сопран
Фенена (Fenenna), Набукова ћерка - сопран/мецосопран
Абдало (Abdallo), Набуков војсковођа - тенор
Врховни свештеник бога Баала (Sacerdote di Belo) - бас
Ана (Anna), Закаријина сестра - сопран

Вавилонска и јеврејска војска, Јевреји, Левити, Девице, вавилонски дворјани, стража и војска на вавилонском двору, маги (вавилонски свештеници), народ (хор)

Место и време

[уреди | уреди извор]

Јерусалим и Вавилон, 587—586. п. н. е.

I део „Јерусалим"

[уреди | уреди извор]

Соломонов Храм. Јевреји се моле Богу да их заштити од надируће вавилонске војске. Првосвештеник Закарија доводи таоца, Фенену, ћерку вавилонског краља Набука. Он очајном народу враћа веру у Бога, говорећи им да нико није изгубио ко је у бој ишао са вером у Њега. Закарија поверава Фенену Исмаелу и сви одлазе да бране Храм и Јерусалим. Фенена и Исмаел остају сами. Фенена је једном ослободила Исмаела из заробљеништва у Вавилону и кренула за њим у Јерусалим. Он жели да јој се одужи и да је ослободи, али у том тренутку у Храм улази Абигаела са својом пратњом, сви преобучени у Јевреје. Она је такође заљубљена у Исмаела и нуди му да спасе његов народ ако се ожени са њом. Он то одбија и она жели да му се освети. У Храм беже остаци јеврејске војске и народ пред Набуком који тријумфално ујахује у храм. Закарија прети да ће убити Фенену, али га Исмаел у томе спречи. Набуко заробљава Јевреје који проклињу Исмаела и одводи их у ропство, а Храм и Јерусалим су у пламену.

II део „Неверник"

[уреди | уреди извор]
  • Сцена

Одаје у палати у Вавилону. Набуко је поставио Фенену за регента док је он у рату. Абигаела је нашла документ који доказује да иако је прворођена ћерка Набука, неће она наследити престо, већ Фенена, пошто јој је мајка робиња. Она је скрхана том чињеницом. Улазе Свештеник и Маги и саопштавају јој да Фенена планира да ослободи јеврејски народ. Он јој предлаже да преотме престо и спречи је. Они су већ проширили гласине да је Набуко пао у борби и народ зове Абигаелу да влада. Она види прилику да поврати сјај Вавилону и Асирији и креће да са Свештеником и Магима свргне Фенену.

  • Сцена II

Дворана у палати. Фенена је дошла код Закарије да је преобрати у јеврејску веру. Закарија се моли Богу да ускоро дође време када ће Храм бити обновљен и безбожнички идоли уништени. Левити се окупљају на молитву када долази Исмаел. Они га проклињу, а он их моли за милост. Уто улази Ана и зауставља их јер је Фенена сада Јеврејка, и он није починио злочин. Абигаела долази и тражи круну од Фенене. Она одбија да јој је да, али у том тренутку се Набуко враћа из борбе. Узима круну и осуђује како своју ћерку што је издала свој народ, тако и превртљиве Маге. У свом лудом поносу, он себе проглашава за Бога, на шта га удари муња са неба. Он губи разум, а Абигаела користи прилику да приграби круну и престо.

III део „Пророчанство"

[уреди | уреди извор]
  • Сцена I

Висећи вртови. Око Абигаеле је окупљено племство и сви јој одају почаст. Врховни Свештеник јој доноси указ којим се осуђују Јевреји и Фенена на смрт. Набуко, помућена ума, долази и затиче Абигаелу на престолу. Она га убеђује да је то у интересу царства и наводи га да потпише указ. Он то чини и Свештеник одлази са указом. Набуко тада схвата да је осудио и своју ћерку и преклиње Абигаелу да је спасе. Он јој прети да ће открити њено порекло, али Абигаела уништава документ и сада је једини доказ реч једног полуделог старца.

  • Сцена 2

На обалама Еуфрата. Јеврејски народ зна да му се спрема смрт и оплакују изгубљену земљу коју никада више неће видети (Хор Јеврејских робова). Долази Закарија и прориче да неће умрети, већ да ће се Јудејски Лав поново уздићи, а да од Вавилона камен на камену неће остати и да ће их Бог спасити. Они у овим речима виде нову наду.

IV део „Свргнути Идол"

[уреди | уреди извор]
  • Сцена I

Набукове одаје у палати. Набуко је заробљен у сопственим одајама и са прозора види како јевреје и Фенену воде на губилиште. У очајању он се баца на колена и моли јеврејском Богу да му помогне, а за узврат ће он ослободити Јевреје и поново подићи Храм. Разум му се враћа и он креће ка вратима. Упада Абдало са вреним војницима и са Набуком крећу да зауставе џелате.

  • Сцена II

Јевреји су скупљени пред кипом бога Баала да буду ритуално жртвовани. Фенена се моли Богу да се све брзо заврши. Улази Набуко са војском и ослобађа их. Кип Баала пада у прах. Сви у томе виде Божју вољу. Долази Абигаела која се отровала и видевши моћ јеврејског Бога, моли оца и сестру за опрост, а Бога да јој се смилује. Она умире, а Закарија у име Јехове проглашава Набука краљем.

Познате музичке нумере

[уреди | уреди извор]
  • Увертира
  • Закаријина каватина D'Egitto la sui lidi (Кад у Мисиру) (I део)
  • Абигаелина арија Anch'io dischiuso un giorno (И ја сам некад давно) (II део)
  • Закаријина молитва Tu sull'labro de vegenti (Нека зборе уста моја) (II део)
  • Финале II дела S'apressan gl'istanti (Тренутак још само)
  • Хор јевреја Va pensiero (Пођи мисли) (III део)
  • Закаријино пророчанство Oh! Chi piange? (О! Ко плаче?) (III део)
  • Набукова арија Dio di Giuda (Боже Јудеје) (IV део)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Либрето