Пређи на садржај

Јирген Мелцер

С Википедије, слободне енциклопедије
Јирген Мелцер
Јирген Мелцер на Вимблдону 2019.
Лични подаци
Датум рођења(1981-05-22)22. мај 1981.(43 год.)
Место рођењаБеч, Аустрија
ДржављанствоАустрија
Висина1,83 m
Маса80 kg
ПребивалиштеДојч-Ваграм, Аустрија
Информације о каријери
Проф. каријера1999–
ИграЛевом руком; дворучни бекхенд
ТренерКарл-Хајнц Ветер (1996–2007)[1][2]
Јоаким Нистрем (2008–2012)[3]
Јан Велтујс (2007–2017)[4][5][6]
Александер Васке (2012–2013)[7]
Гало Бланко (2013)[8][9]
Маркус Хипфл (2013–2015)[10]
Вернер Ешауер (2015–2016)[11][12]
Фредрик Росенгрен (2017–)[13]
Зарада10.708.779 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/jurgen-melzer/m762/overview
Појединачно
Победе—порази350—334 (51,17% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири5 (5 челенџера)
Изгубљена финала8
Најбољи пласманБр. 8 (18. април 2011)
Тренутни пласманБр. 1345 (28. децембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије4К (2011)
Ролан ГаросПФ (2010)
Вимблдон4К (2010, 2013)
ОП САД4К (2010)
Остали турнири
Олимпијске игреЧФ (2008)
Парови
Победе—порази375—293 (56,14% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири17 (6 челенџера)
Изгубљена финала20
Најбољи пласманБр. 6 (13. септембар 2010)
Тренутни пласманБр. 21 (28. децембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеПФ (2005)
Ролан ГаросЧФ (2005)
ВимблдонП (2010)
ОП САДП (2011)
Остали турнири — парови
Мастерс купФ (2020)
Олимпијске игре2К (2008, 2012)
Мешовити парови
Победе—порази8—13 (38,1% на Гренд слем турнирима)
Освојени турнири1
Изгубљена финала0
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП АустралијеЧФ (2009)
Ролан Гарос2К (2006)
ВимблдонП (2011)
ОП САД1К (2008, 2011, 2012)
Екипна такмичења
Дејвис купЧФ (2012)
АТП купГФ (2020)
Званични веб-сајт
http://www.juergen-melzer.at
Ажурирано: 28. децембар 2020..

Јирген Мелцер (нем. Jürgen Melzer; рођен 22. маја, 1981. године у Бечу) је тенисер из Аустрије, који је свој најбољи пласман у синглу достигао у априлу 2011. када се налазио на 8. месту АТП листе, док је у конкуренцији дублова најдаље стигао до 6. места (септембар 2010). Као јуниор, 1999. године, освојио је титулу на Вимблдону.[14] Дуги низ година био је познат као један од високо пласираних тенисера на АТП листи који није успевао да прође даље од трећег кола на Гренд слем турнирима. Традицију је прекинуо победом у три сета над Давидом Ферером у трећем колу Ролан Гароса 2010,[15] где је касније дошао и до полуфинала, победивши Новака Ђоковића у четвртфиналу, иако је губио 2:0 у сетовима и 2:0 у гемовима.[16] Са дубл партнером Филипом Печнером освојио је две Гренд слем титуле у мушком дублу: Вимблдон 2010.[17] и Отворено првенство САД 2011,[18] док је у пару са Иветом Бенешовом освојио титулу у микс дублу на Вимблдону 2011.[19]

Гренд слем финала

[уреди | уреди извор]

Парови: 2 (2:0)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2010. Вимблдон Трава Њемачка Филип Печнер Шведска Роберт Линдстед
Румунија Орија Текау
6:1, 7:5, 7:5
Победник 2. 2011. ОП САД Тврда Њемачка Филип Печнер Пољска Маријуш Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
6:2, 6:2

Мешовити парови: 1 (1:0)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнерка Противници Резултат
Победник 1. 2011. Вимблдон Трава Чешка Ивета Бенешова Русија Јелена Веснина
Индија Махеш Бупати
6:3, 6:2

Финала завршног првенства сезоне

[уреди | уреди извор]

Парови: 1 (0:1)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2020. Лондон Тврда (д) Француска Едуар Роже-Васелен Холандија Весли Колхоф
Хрватска Никола Мектић
2:6, 6:3, [5:10]

Финала АТП мастерс 1000 серије

[уреди | уреди извор]

Парови: 2 (1:1)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2010. Шангај Тврда Индија Леандер Паес Пољска Маријуш Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
7:5, 4:6, [10:5]
Финалиста 1. 2014. Париз Тврда (д) Пољска Марћин Матковски Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6:7(5:7), 7:5, [6:10]

АТП финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 13 (5:8)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (1:2)
АТП 250 (4:6)
Финала по подлози
Тврда (4:3)
Шљака (1:4)
Трава (0:1)
Финала по локацији
Отворено (2:6)
Дворана (3:2)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 13. јул 2003. Њупорт, САД Трава Сједињене Америчке Државе Роби Џинепри 4:6, 7:6(7:3), 1:6
Финалиста 2. 21. мај 2005. Перчах, Аустрија Шљака Русија Николај Давиденко 3:6, 6:2, 4:6
Финалиста 3. 16. април 2006. Хјустон, САД Шљака Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 6:3, 4:6, 3:6
Победник 1. 17. септембар 2006. Букурешт, Румунија Шљака Италија Филипо Воландри 6:1, 7:5
Финалиста 4. 8. октобар 2006. Мец, Француска Тврда (д) Србија Новак Ђоковић 6:4, 3:6, 2:6
Финалиста 5. 5. март 2007. Лас Вегас, САД Тврда Аустралија Лејтон Хјуит 4:6, 6:7(10:12)
Финалиста 6. 20. јул 2008. Кицбил, Аустрија Шљака Аргентина Хуан Мартин дел Потро 2:6, 1:6
Победник 2. 1. новембар 2009. Беч, Аустрија Тврда (д) Хрватска Марин Чилић 6:4, 6:3
Финалиста 7. 25. јул 2010. Хамбург, Немачка Шљака Казахстан Андреј Голубјев 3:6, 5:7
Победник 3. 31. октобар 2010. Беч, Аустрија (2) Тврда (д) Аустрија Андреас Хајдер-Маурер 6:7(10:12), 7:6(7:4), 6:4
Победник 4. 26. фебруар 2012. Мемфис, САД Тврда (д) Канада Милош Раонић 7:5, 7:6(7:4)
Финалиста 8. 10. фебруар 2013. Загреб, Хрватска Тврда (д) Хрватска Марин Чилић 3:6, 1:6
Победник 5. 24. август 2013. Винстон-Сејлем, САД Тврда Француска Гаел Монфис 6:3, 2:1 (предаја)

Парови: 37 (17:20)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (2:0)
Завршно првенство сезоне (0:1)
АТП мастерс 1000 (1:1)
АТП 500 (4:3)
АТП 250 (10:15)
Финала по подлози
Тврда (9:11)
Шљака (4:5)
Трава (3:2)
Тепих (1:2)
Финала по локацији
Отворено (11:9)
Дворана (6:11)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 14. јул 2002. Њупорт, САД Трава Њемачка Александар Поп Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
5:7, 3:6
Финалиста 2. 13. јул 2003. Њупорт, САД (2) Трава Аустрија Јулијан Ноул Аустралија Џордан Кер
Аустралија Дејвид Макферсон
6:7(4:7), 3:6
Финалиста 3. 27. јул 2003. Кицбил, Аустрија Шљака Аустрија Александар Пеја Чешка Мартин Дам
Чешка Кирил Сук
4:6, 4:6
Победник 1. 30. октобар 2005. Санкт Петербург, Русија Тепих (д) Аустрија Јулијан Ноул Шведска Јонас Бјеркман
Белорусија Макс Мирни
4:6, 7:5, 7:5
Финалиста 4. 16. април 2006. Хјустон, САД Шљака Аустрија Јулијан Ноул Њемачка Михаел Колман
Њемачка Александар Васке
7:5, 4:6, [5:10]
Победник 2. 29. април 2006. Казабланка, Мароко Шљака Аустрија Јулијан Ноул Њемачка Михаел Колман
Њемачка Александар Васке
6:3, 6:4
Победник 3. 16. јул 2006. Њупорт, САД Трава Сједињене Америчке Државе Роберт Кендрик Јужноафричка Република Џеф Куце
Сједињене Америчке Државе Џастин Гимелстоб
7:6(7:3), 6:0
Финалиста 5. 8. октобар 2006. Мец, Француска Тврда (д) Аустрија Јулијан Ноул Француска Ришар Гаске
Француска Фабрис Санторо
6:3, 1:6, [9:11]
Финалиста 6. 15. октобар 2006. Беч, Аустрија Тврда (д) Аустрија Јулијан Ноул Чешка Петр Пала
Чешка Павел Визнер
4:6, 6:3, [10:12]
Финалиста 7. 29. октобар 2006. Санкт Петербург, Русија Тепих (д) Аустрија Јулијан Ноул Шведска Симон Аспелин
Аустралија Тод Пери
1:6, 6:7(3:7)
Финалиста 8. 25. фебруар 2007. Мемфис, САД Тврда (д) Аустрија Јулијан Ноул Сједињене Америчке Државе Ерик Буторак
Уједињено Краљевство Џејми Мари
5:7, 3:6
Финалиста 9. 28. октобар 2007. Санкт Петербург, Русија (2) Тепих (д) Аустралија Тод Пери Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
1:6, 6:7(3:7)
Финалиста 10. 12. јануар 2008. Окланд, Нови Зеланд Тврда Белгија Гзавје Малис Перу Луис Орна
Аргентина Хуан Монако
4:6, 6:3, [7:10]
Финалиста 11. 25. мај 2008. Перчах, Аустрија Шљака Аустрија Јулијан Ноул Бразил Марсело Мело
Бразил Андре Са
5:7, 7:6(7:3), [11:13]
Победник 4. 21. јун 2008. Хертогенбос, Холандија Трава Хрватска Марио Анчић Индија Махеш Бупати
Индија Леандер Паес
7:6(7:5), 6:3
Победник 5. 29. август 2009. Њу Хејвен, САД Тврда Аустрија Јулијан Ноул Бразил Бруно Соарес
Зимбабве Кевин Улијет
6:4, 7:6(7:3)
Победник 6. 11. октобар 2009. Токио, Јапан Тврда Аустрија Јулијан Ноул Уједињено Краљевство Рос Хачинс
Аустралија Џордан Кер
6:2, 5:7, [10:8]
Финалиста 12. 1. новембар 2009. Беч, Аустрија (2) Тврда (д) Аустрија Јулијан Ноул Пољска Лукаш Кубот
Аустрија Оливер Марах
6:2, 4:6, [9:11]
Победник 7. 7. фебруар 2010. Загреб, Хрватска Тврда (д) Њемачка Филип Печнер Француска Арно Клеман
Белгија Оливје Рокус
3:6, 6:3, [10:8]
Победник 8. 3. јул 2010. Вимблдон, Велика Британија Трава Њемачка Филип Печнер Шведска Роберт Линдстед
Румунија Орија Текау
6:1, 7:5, 7:5
Финалиста 13. 3. октобар 2010. Бангкок, Тајланд Тврда (д) Израел Јонатан Ерлих Њемачка Кристофер Кас
Србија Виктор Троицки
4:6, 4:6
Победник 9. 17. октобар 2010. Шангај, Кина Тврда Индија Леандер Паес Пољска Маријуш Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
7:5, 4:6, [10:5]
Победник 10. 13. фебруар 2011. Ротердам, Холандија Тврда (д) Њемачка Филип Печнер Француска Микаел Љодра
Србија Ненад Зимоњић
6:4, 3:6, [10:5]
Победник 11. 16. јул 2011. Штутгарт, Немачка Шљака Њемачка Филип Печнер Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез
6:3, 6:4
Победник 12. 11. септембар 2011. Њујорк, САД Тврда Њемачка Филип Печнер Пољска Маријуш Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
6:2, 6:2
Финалиста 14. 8. јануар 2012. Бризбејн, Аустралија Тврда Њемачка Филип Печнер Белорусија Макс Мирни
Канада Данијел Нестор
1:6, 2:6
Победник 13. 19. октобар 2014. Беч, Аустрија Тврда (д) Њемачка Филип Печнер Њемачка Андре Бегеман
Аустрија Јулијан Ноул
7:6(8:6), 4:6, [10:7]
Финалиста 15. 2. новембар 2014. Париз, Француска Тврда (д) Пољска Марћин Матковски Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6:7(5:7), 7:5, [6:10]
Финалиста 16. 3. мај 2015. Истанбул, Турска Шљака Шведска Роберт Линдстед Молдавија Раду Албот
Србија Душан Лајовић
4:6, 6:7(2:7)
Финалиста 17. 23. октобар 2016. Москва, Русија Тврда (д) Аустрија Јулијан Ноул Колумбија Хуан Себастијан Кабал
Колумбија Роберт Фара
5:7, 6:4, [5:10]
Победник 14. 10. фебруар 2019. Софија, Бугарска Тврда (д) Хрватска Никола Мектић Кинески Тајпеј Сје Џенгпенг
Индонезија Кристофер Рунгкат
6:2, 4:6, [10:2]
Победник 15. 13. април 2019. Маракеш, Мароко (2) Шљака Хрватска Франко Шкугор Холандија Матве Миделкоп
Данска Фредерик Нилсен
6:4, 7:6(8:6)
Финалиста 18. 20. јул 2019. Умаг, Хрватска Шљака Аустрија Оливер Марах Холандија Робин Хасе
Аустрија Филип Освалд
5:7, 7:6(7:2), [12:14]
Победник 16. 28. јул 2019. Хамбург, Немачка Шљака Аустрија Оливер Марах Холандија Робин Хасе
Холандија Весли Колхоф
6:2, 7:6(7:3)
Победник 17. 18. октобар 2020. Санкт Петербург, Русија (2) Тврда (д) Француска Едуар Роже-Васелен Бразил Марсело Демолинер
Холандија Матве Миделкоп
6:2, 7:6(7:4)
Финалиста 19. 14. новембар 2020. Софија, Бугарска Тврда (д) Француска Едуар Роже-Васелен Уједињено Краљевство Џејми Мари
Уједињено Краљевство Нил Скупски
предаја
Финалиста 20. 22. новембар 2020. Лондон, Велика Британија Тврда (д) Француска Едуар Роже-Васелен Холандија Весли Колхоф
Хрватска Никола Мектић
2:6, 6:3, [5:10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Melzer und Trainer Wetter getrennt”. Der Standard. 11. 6. 2007. Приступљено 18. 12. 2017. 
  2. ^ „Jürgen Melzer - Mit 29 zum Top-Ten-Anwärter”. Kleine Zeitung. 3. 11. 2010. Приступљено 18. 12. 2017. 
  3. ^ „Joakim Nystrom - coaching career highlights”. ATP World Tour. Приступљено 18. 12. 2017. 
  4. ^ „Ende der Ära Nyström”. ORF Sport. 8. 6. 2012. Приступљено 18. 12. 2017. 
  5. ^ „Melzer trennt sich von Velthuis, Waske vorerst Coach”. ORF Sport. 26. 10. 2012. Приступљено 18. 12. 2017. 
  6. ^ „Jürgen Melzer: Trennung mit Turniersieg”. Tennis net. 6. 3. 2017. Приступљено 18. 12. 2017. 
  7. ^ „Melzer-Coach: Jürgen hat sich bewaffnet”. Kurier. 6. 2. 2013. Приступљено 18. 12. 2017. 
  8. ^ „Melzer verpflichtet Blanco als Coach”. Focus Online. 6. 8. 2013. Приступљено 18. 12. 2017. 
  9. ^ „Jürgen Melzer: Der nächste Trainer ist weg”. Kurier. 25. 10. 2013. Приступљено 18. 12. 2017. 
  10. ^ „Hipfl neuer Coach – kaum Chancen auf Australian-Open-Start”. Tennis net. 14. 12. 2013. Приступљено 18. 12. 2017. 
  11. ^ „Gerald Melzer, Jürgen Melzer und der doppelte Trainerwechsel”. Tennis net. 26. 8. 2015. Приступљено 18. 12. 2017. 
  12. ^ „Ich bin noch dabei”. ORF Sport. 20. 7. 2016. Приступљено 18. 12. 2017. 
  13. ^ „Jürgen Melzer will es noch einmal wissen”. Kurier. 21. 3. 2017. Приступљено 18. 12. 2017. 
  14. ^ „Wimbledon 2010: Roger Federer one of very few junior champions to win senior title”. The Telegraph. 27. 6. 2010. Приступљено 7. 4. 2016. 
  15. ^ „Roland Garros: Đoković prošao, Melzer zaustavio Ferrera”. Index. 29. 5. 2010. Приступљено 7. 4. 2016. 
  16. ^ „Melzer stages grand comeback against Djokovic”. Tennis. 2. 6. 2010. Приступљено 7. 4. 2016. 
  17. ^ „Melzer, Petzschner win Wimbledon men's doubles title”. Reuters. 3. 7. 2010. Приступљено 7. 4. 2016. 
  18. ^ „Melzer, Petzschner win men's doubles title”. Super Sport. 11. 9. 2011. Приступљено 7. 4. 2016. 
  19. ^ „Wimbledon 2011: Jurgen Melzer and Iveta Benesova win mixed doubles”. BBC. 3. 7. 2011. Приступљено 7. 4. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]