Пређи на садржај

Аким Милер

С Википедије, слободне енциклопедије
Аким Милер
Лични подаци
Датум рођења(1938-02-14)14. фебруар 1938.
Мјесто рођењаДетмолд, Нацистичка Немачка
Датум смрти28. фебруар 2024.(2024-02-28) (86 год.)
ОбразовањеУниверзитет у Гетингену
Научни рад
Пољехемија
ИнституцијаУниверзитет у Билефелду
Познат поПорозни нанокластери по мјери и њихова широка употреба код разних материјала
Званични веб-сајт
www.uni-bielefeld.de/chemie/emeriti/ac1-mueller//

Аким Милер (њем. Achim Müller; Детмолд, 14. фебруар 1938 — 28. фебруар 2024) био је њемачки научник. Био је професор на факултету за хемију на универзитету у Билефелду.

Академска каријера

[уреди | уреди извор]

Аким Милер студирао је хемију и физику на Универзитету у Гетингену гдје је и докторирао 1965. године, а право да постане професор стекао је 1965. године. Тако 1971. и постаје професор на универзитету у Дортмунду, а 1977. постаје професор неорганске хемије на универзитету у Билефелду. Његов истраживачки рад укључује синтезу спојева прелазних материјала, посебно њихову везу са нанохемијом, такође се бави биохемијом, молекуларним магнетизмом[1][2] и молекуларном физиком.[3][4][5] Такође га интересују историја и филозофија науке. Објавио је око 900 научних радова у више од 100 научних часописа из разних научних дисциплина, вршио је рецензију на преко 40 радова и коаутор је 14 књига. Аким Милер је био члан неколико државник и међународних академија, на примјер Пољске академије наука, Индијске академије наука и Државне академије прецизних физичких и природних наука у Аргентини. Добитник је и бројних признања и награда.

Истраживање

[уреди | уреди извор]
Порозна полиоксолибдатна капсула сферног облика нанометарских димензија: капсула на површини садржи 20 пора које својом функцијом могу да опонашају функцију крнуастог етра и испуњени су гуанидиниум катионским гостима (површина сфере супрамолекуларна хемија)

Његова истраживања се темеље на принципу одоздо према горе, синтези порозних нанокластера и њиховој употреби као функционалних материјала. То укључује:

  • Изучавање процеса, укључујући и каталичких, који се дешавају унутар полиоксиометалних нанокапсула (капсуле се одликују порама које се затварају постепено према унутрашњости и тиме се подешава функционалност)
  • Истраживање хидрофобног ефекта: подешавањем хидрофобности унутрашњости капсуле могуће је на примјер утицати на воду везану унутар капсуле
  • Испитивање хемијских прилагодљивости наноматеријала
  • Мулти супрамолекулску хемију на површини полиоксоматалних нанокапсула
  • Моделовање транспорта катјона кроз мембране настале удруживањем полиоксометалних кластера те раздвајању катјона помоћу полиоксометалних нанокапсула
  • Проучавање својства супрамолекулских агрегата полиоксометалних кластера
  • Коодринацијска хемија на површини у порама и у шупљинама нанокапсула
  • Проучавање процеса везивања ствари уопштено унутар капсула као и реакције које се догађају у ограниченим просторима
  • Јединствене молекулске магнете

Посебан допринос представљају откриће кластера сферног облика који садрже 132 атома молибдена (Mo132), промјера приближно 3 nm, те њихових деривата [6], затим кластера који имају облик точка, у чији састав улази 154 атома молибдена (Mo154) [7]) те кластера чији облик подсјећа на јежа (Mo368), чија је једна димензија чак 6 nm. Ови спојеви су привукли пажњу научника не само због својих димензија већ и због својих јединствених особина па их је могуће сврстати у наноматеријале. Величина ових кластера може се сликовито представити са молекулом кисеоника. Уколико се као мјерна јединица узме удаљеност између два атома кисеоника унутар молекула (0,12 nm), тада је у поређењу са тим једна димензија кластера Mo368 чак 50 пута већа. Милеров рад такође показује како сферне, порозне капсуле могу послужити као моделни системи за проучавање процеса које се догађају у живој ћелији, попут јонског транспорта.[8][9] Сви наведени кластери припадају скупу спојева који се називају полиоксометалати, а неки од којих припадају.[10][11] Ови спојеви су предмет истраживања многих здравствено-истраживачких тимова широм свијета, посебно оних који се проучавају науку материјала.

Научни радови

[уреди | уреди извор]

За листу научних радова погледајте страницу. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јануар 2010)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Structure-related frustrated magnetism of nanosized polyoxometalates: aesthetics and properties in harmony, P. Kögerler, B. Tsukerblat, A. Müller, Dalton Trans., 2010, (Perspective Article) 39, 21.
  2. ^ Quantum oscillations in a molecular magnet, S. Bertaina, S. Gambarelli, T. Mitra, B. Tsukerblat, A. Müller, B. Barbara, Nature, 2008, 453, 203; corrigendum: Nature, 2010, 466, 1006.
  3. ^ From linking of metal-oxide building blocks in a dynamic library to giant clusters with unique properties and towards adaptive chemistry; A. Müller, P. Gouzerh, Chem. Soc. Rev., 2012, 41, 7431.
  4. ^ Molecular growth from a Mo176 to a Mo248 cluster, A. Müller, S. Q. N. Shah, H. Bögge, M. Schmidtmann, Nature, 1999, 397, 48.
  5. ^ a) Iron-only nitrogenase: exceptional catalytic, structural and spectroscopic features, in: Catalysts for Nitrogen Fixation: Nitrogenases, Relevant Chemical Models, and Commercial Processes, K. Schneider, A. Müller (Eds.: B. E. Smith, R. L. Richards, W. E. Newton), Kluwer, Dordrecht (2004), p. 281; b) Towards Biological Supramolecular Chemistry: A Variety of Pocket-Templated, Individual Metal Oxide Cluster Nucleations in the Cavity of a Mo/W-Storage Protein, J. Schemberg, K. Schneider, U. Demmer, E. Warkentin, A. Müller, U. Ermler, Angew. Chem. Int. Ed., 2007, 46, 2408; corrigendum: 2007, 46, 2970.
  6. ^ Picking up 30 CO2 Molecules by a Porous Metal Oxide Capsule Based on the Same Number of Receptors, S. Garai, E. T. K. Haupt, H. Bögge, A. Merca, A. Müller, Angew. Chem. Int. Ed., 2012, 51, 10528.
  7. ^ Self-assembly in aqueous solution of wheel-shaped Mo154 oxide clusters into vesicles, T. Liu, E. Diemann, H. Li, A. W. M. Dress, A. Müller, Nature, 426, 2003, 59-62.
  8. ^ Multifunctional metal oxide based nanoobjects: spherical porous capsules/artificial cells and wheel-shaped species with unprecedented materials properties, A. Müller, S. Roy, J. Mater. Chem., 2005, 15, 4673.
  9. ^ Mimicking Biological Cation-Transport Based on Sphere-Surface Supramolecular Chemistry: Simultaneous Interaction of Porous Capsules with Molecular Plugs and Passing Cations, A. Merca, E.T.K. Haupt, T. Mitra, H. Bögge, D. Rehder, A. Müller, Chem. Eur. J., 2007, 13, 7650.
  10. ^ A Nanosized Molybdenum Oxide Wheel with a Unique Electronic-Necklace Structure: STM Study with Submolecular Resolution, D. Zhong, F. L. Sousa, A. Müller, L. Chi, H. Fuchs, Angew. Chem. Int. Ed., 2011, 50, 7018.
  11. ^ Soluble Molybdenum blue-"des Pudels Kern", A. Müller, C. Serain, Acc. Chem. Res., 2000, 33, 2.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аким_Милер&oldid=28517937”