Александар Ристић
Александар Ристић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 27. септембар 1977. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Ваљево, Социјалистичка Федеративна Република Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство | Република Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Образовање | Ваљевска гимназија; Универзитет за глобално успостављање мира у Токију, Правни факултет Универзитета у Београду; Дипломатска академија Министарства спољних послова Државне заједнице Србије и Црне Горе | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Професија | правник, дипломата | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Александар Ристић (Ваљево, 27. септембар 1977) српски је правник и дипломата.
Каријера при Министарству спољних послова
[уреди | уреди извор]Од 1992. до 1996. је похађао Ваљевску гимназију. Године 2001. је, као први Србин који је добио стипендију за овај програм, учествовао на Програму мирног решавања међународних сукоба и мировним студијама на Универзитету за глобално успостављање мира у јапанској престоници Токију. Годину дана касније је дипломирао на Правном факултету у Београду са просечном оценом 9,03. Од 2004. до 2005. је био на Дипломатској академији Министарства спољних послова Државне заједнице Србије и Црне Горе.
Каријеру је започео у некадашњој СРЈ. Од 1999. до 2001. волонтира у Младим истраживачама Републике Србије. Од 2002. до 2003. је у истој организацији, али овога пута у Волонтерском сервису Србије.
Од 2003. до 2004. је био на редовном одслужењу војног рока у Војсци Србије и Црне Горе. Након војног рока долази у Министарство спољних послова СЦГ где је био приправник, па аташе у Дипломатском протоколу. Потом прелази у Дирекцију за Африку и Блиски исток где је у нардених годину дана био аташе, а потом и трећи секретар. Године 2006. одлази у српску амбасаду у Адис Абеби, Етиопија. Тамо је у наредне 4 године био трећи секретар, па други секретар и заменик амбасадора. У Београд се враћа 2010. године на положаје другог секретара, затим првог секретара и на крају саветника у Одељењу за Африку и Блиски исток МСП-а Србије. На овим функцијама се измењивао до 2012. године. Тада је добио привремени премештај у други државни орган, па је радио као први саветник и саветник у Спољнополитичком тиму Председништва Републике Србије. Године 2014. одлази на положај првог саветника нашег амбасадора у Дамаску, Сирија, а након његовог повлачења на неколико месеци те године је био отправник послова у Амбасади Србије у Сирији. Наредне 2015. долази на место министра-саветника у нашој амбасади у Бејруту и поново на неколико месеци обавља дужниост отправника послова и у тој амбасади. Од 2015. до 2019. је био на положају министра-саветника Одељења за Африку и Блиски исток Министарства спољних послова Републике Србије.
Године 2019. је постављен за амбасадора у Етиопији. Поред Етиопије, он је и нерезиденцијални амбасадор наше земље у Јужном Судану, Танзанији, Џибутију и Источноафричкој заједници.
Поред матерњег српског течно говори и енглески, а служи се и немачким језиком.
У слободно време се бави писањем и из хобија игра тенис. Приликом предаје акредитива председници Етиопије је носио српску народну ношњу.