Пређи на садржај

Армавир (Русија)

Координате: 45° 00′ 00″ С; 41° 07′ 00″ И / 45° С; 41.116667° И / 45; 41.116667
С Википедије, слободне енциклопедије
Армавир
рус. Армавир
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни федерални округ
ПокрајинаКраснодарски крај
Основан1839
Статус града1914
Становништво
Становништво‍
 — 2010.188.897
 — густина674,63 ст./km2
Агломерација207.300
Географске карактеристике
Координате45° 00′ 00″ С; 41° 07′ 00″ И / 45° С; 41.116667° И / 45; 41.116667
Временска зонаUTC+4
Апс. висина190 m
Површина280 km2
Армавир на карти Русије
Армавир
Армавир
Армавир на карти Русије
Остали подаци
Поштански број352900
Позивни број+7 86137
Регистарска ознака23, 93, 193
ОКАТО код03405
Веб-сајт
www.armawir.ru

Армавир (Русија) (рус. Армавир) град је у Русији у Краснодарском крају, 220 километара југоисточно од Краснодара. Смјештен је на лијевој обали ријеке Кубањ. Армавир је важна жељезничка тачка, кроз коју пролазе пруге Сјеверно-кавкаских жељезница до Туапинског и Ростовског рејона. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 188.897 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]

Године 1839. основано је село Јерменски аул, на обали ријеке Кубањ, преко пута руске тврђаве Прочног Окопа. Ту је, по налогу генерала Григорија Христофоровича Заса[1] пресељено око 800 јерменских породица из черкеских села (черкесогаја). Почетком 19. вијека, када је завршена исламизација Адигејаца и у ратним условима на Кавказу, положај Јермена је постао критичан.

Године 1848. насеље је, на иницијативу јерменског свештеника Петроса Паткањана[1] добило име Армавирски аул, у част древне јерменске престонице, Армавира. Године 1875. кроз Армавир је пуштена Владикавкаска жељезничка пруга, да би већ сљедеће године овај аул добио статус села.

Године 1908. започета је градња жељезничке пруге Армавир-Туапински, а 6 година касније, 23. марта 1914, по налогу цара Николаја II, Армавир је добио статус града.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 188.897 становника, 5.067 (2,61%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
83.651110.994145.384161.539160.983193.964[2]188.897

Економија

[уреди | уреди извор]
Казино и куглана у Армавиру

У Армавиру постоје млијечна, уљна и месна индустрија. Од машинске и металне индустрије, ту су електромеханички и електротехнички завод, жељезничка индустрија и тешка металургија. У граду још постоје и хемијска и петрохемијска индустрија (Армавирски завод за производњу гумених предмета, АЗРИ), лака индустрија, производња конзерви итд.

Култура

[уреди | уреди извор]

У Армавиру се налази 262 историјска и културна споменика, 13 налазишта из раног гвозденог и раног и средњег бронзаног доба[1]. Ту су још и историјски музеј из 1904. године, двије школе за музику и сликарство, четрнаест библиотека, градски дворац културе, осам клубова, два биоскопа и драмско и хумористичко позориште.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Историја града на званичној страници града (језик: руски)
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Армавир на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Армавир_(Русија)&oldid=27953089”