Баган (Мандалеј регион)

Баган ပုဂံ Паган
Храмови у Багану
Баган Локација Баган, Бурма
Координате: 21° 10′ N 94° 52′ E
Земља	Мјанмар
Регион	Мандалејски регион
Основан	средина 9. века
Површина
• Укупно	104 km2 (40 sq mi)
Становништво
• Етничка припадност	Бурманци
• Региони	Теравада
Временска зона	MST (UTC+6.30)

Баган (бурмански: ပုဂံ; MLCTS: pu.gam, бивши Паган, је древни град у региону Мандалеј у Бурми. Некад се звао Аримаданапура или Аримадана (град униптавача непријатеља) и Тамбадипа (земља бакра) или Тасадеса (Исушена земља) те био престолница неколико древних краљевстава у Бурми. Смештен је на сувим средишњим равницама земље, на источној обали реке Ајејарвади, 145 km југозападно од Мандалеја.

Унеско је без успеха покушао да означити Баган као локалитет Светске баштине. Војна хунта (Државни савјет мира и развитка) је рестаурирала древне ступе, храмове и зграде, игноришући древне архитектонске стилове и користећи савремене материјале који немају везе с оригиналним плановима. Такође је саграђено и голф игралиште, ауто-пут, те 61 м висок торањ у југоисточном предграђу Минанту.

Историја

9. до 13. века

Главни чланци: Рано Паганско краљевство и Паганско краљевство

Баганска просперитетна привреда је изградила преко 10.000 храмова између 11. и 13. века.

Паганско царство око 1210

Према Бурманским хроникама, Баган је основан у другом веку, а утврдио га је 849. године краљ Пјинбја, 34. наследник оснивача раног Багана. Исто тако је широко прихваћено и гледиште да су Баган средином до краја 9. века основали Мранми (Бурманци), који су недавно ушли у долину Иравадија из Најџашког краљевства. Област је имала неколико конкурентских градова-држава до касног 10. века, кад је ова бурманска насеобина стекла ауторитет и раскош.

Од 1044 до 1287, Баган је био престоница као и политички, економски и културни нервни центар Паганског царства. Током периода од 250 година, Багански владари и њихови богати поданици су конструисали преко 10.000 религиозних монумената (приближно 1000 ступа, 10.000 малих храмова и 3000 манастира) у области од 104 km² (40 sq mi) на Баганској равници. Просперитетни град је растао у погледу величине и величанствености, и постао је космополитски центар за религијске и секуларне студије, специјализујући се у изучавању палијске граматике и филозофско-психолошким (абидарма) студијама, као и у радовима на мноштву језика у пољима прозодије, фонологије, граматике, астрологије, алхемије, медицине, и правним студијама. Град је привлачио монахе и студенте широм Индије, Шри Ланке и Кмерског царства.

Култура Багана је била доминирана религијом. Баганска религија је била течна, синкретичка и по каснијим стандардима неортодоксна. Она је у великој мери била наставак религиозних трендова ере Пју, при чему су теравадски будизам коегзистирао са махајанским будизмом, тантријским будизмом, разним хинду (шиваизам, и вишнуизам) школама, као и традицијама природног анимизма. Док је краљевско покровитељство теравадског будизма од средине 11. века омогућило тој будистичкој школи да постепено задобије преимућност, друге трације су наставиле да бујају током паганског периода у степенима који касније нису виђени.

Паганско царство је колапсирало 1287. године услед вишеструких монголских инвазија (1277–1301). Недавна истраживања показују да је могуће да монголске армије нису досегле до самог Багана, и да чак и ако јесу, нанета штета је вероватно била минимална. Међутим, свеукупна штета је била нанета. Град, у коме је живео 50.000 до 200.000 људи, био је редукован до малог града, који никад више није повратио своју превласт. Град је формално престао да буде престоница Бурме у децембру 1297, кад је Мјинсајншко краљевство постало нова сила у Горњој Бурми.

Географија

Археолошке зоне Багана, дефинисане као 13 x 8 km област центрирана око Старог Багана, које се састоје од Нјаунга У на северу и Новог Багана на југу, леже на огромном равничарском пространству Горње Бурме, на завоју реке Иравади. Оне су лоциране 290 km (180 mi) југозападно од Мандалеја и 700 km (430 mi) северно од Рангуна. Њихове координате су 21°10' северно и 94°52' источно.

Клима

Баган лежи у средишту „суве зоне” Бурме, региона грубо између Швеба на северз и Пјаја на југу. За разлику од обалских региона земље, који добијају годишње монсунске падавине од више од 2500 mm, сува зона добија мало падовина, јер је заштићена од кише планинским ланцом Ракин Јома на западу.

Доступни онлине климатски извори извештавају о Багановој клими знатно различите податке.

Клима Багана
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Максимум, °C (°F)	32 (90)	35 (95)	36 (97)	37 (99)	33 (91)	30 (86)	30 (86)	30 (86)	30 (86)	32 (90)	32 (90)	32 (90)	32,4 (90,5)
Минимум, °C (°F)	18 (64)	19 (66)	22 (72)	24 (75)	25 (77)	25 (77)	24 (75)	24 (75)	24 (75)	24 (75)	22 (72)	19 (66)	22,5 (72,4)
Извор: www.holidaycheck.com

Клима Багана
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Максимум, °C (°F)	25 (77)	27 (81)	30 (86)	30 (86)	30 (86)	27 (81)	26 (79)	26 (79)	25 (77)	25 (77)	26 (79)	25 (77)	26,8 (80,4)
Минимум, °C (°F)	13 (55)	13 (55)	15 (59)	18 (64)	20 (68)	19 (66)	18 (64)	18 (64)	18 (64)	17 (63)	16 (61)	13 (55)	16,5 (61,5)
Количина кише, mm (in)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	24 (0,94)	18 (0,71)	18 (0,71)	18 (0,71)	27 (1,06)	18 (0,71)	8 (0,31)	0 (0)	131 (5,15)
Дани са кишом	1	3	1	3	7	6	7	10	8	8	3	2	59
Извор: www.weatheronline.com

Панораме

Панорама Багана виђена са храма Мињеингон

Баганска равница са Дамајангјом лево

Баганска равница са Иравадијем у позадини

Баганска равница виђена преко реке Иравади.

Градови побратими

• Luang Prabang

Галерија

• 
  Капија пред улазом у Храм Ананда
• 
  Храм Татбјинју
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Литература

• Aung-Thwin, Michael (1985). Pagan: The Origins of Modern Burma. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 978-0-8248-0960-7. 
• Aung-Thwin, Michael (2005). The mists of Rāmañña: The Legend that was Lower Burma (illustrated изд.). Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 978-0-8248-2886-8. 
• Ministry of Culture, Union of Myanmar (2009). „Royal Palaces in Myanmar”. Ministry of Culture. Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г. Приступљено 19. 2. 2012. 
• Harvey, G. E. (1925). History of Burma: From the Earliest Times to 10 March 1824. London: Frank Cass & Co. Ltd. 
• Htin Aung, Maung (1967). A History of Burma. New York and London: Cambridge University Press. 
• Ishizawa, Yoshiaki; Kono, Yasushi (1989). Study on Pagan: research report. Institute of Asian Cultures, Sophia University. стр. 239. 
• Kala, U (1724). Maha Yazawin (на језику: Burmese). 1—3 (2006, 4th printing изд.). Yangon: Ya-Pyei Publishing. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Köllner, Helmut; Bruns, Axel (1998). Myanmar (Burma) (illustrated изд.). Hunter Publishing. стр. 255. ISBN 978-3-88618-415-6. 
• Lieberman, Victor B. (2003). Strange Parallels: Southeast Asia in Global Context, c. 800–1830, volume 1, Integration on the Mainland. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80496-7. 
• Star, Pan Eiswe; Linn, Soe Than (10. 2. 2010). „Archaeologists to assist with Cambodia excavations”. The Myanmar Times. 26 (509). 
• Royal Historical Commission of Burma (1832). Hmannan Yazawin (на језику: Burmese). 1—3 (2003 изд.). Yangon: Ministry of Information, Myanmar. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Rao, V.K. (2013). „The Terracotta Plaques of Pagan: Indian Influence and Burmese Innovations”. Ancient Asia. 4: 7. doi:10.5334/aa.12310. 
• Rao, Vinay Kumar. “Buddhist Art of Pagan, 2 Vols.” Published by Agam Kala Publications, New Delhi. 2011. ISBN 978-81-7320-116-5..
• Rao, Vinay Kumar (2013). „The Terracotta Plaques of Pagan: Indian Influence and Burmese Innovations”. Ancient Asia. 4: 7. doi:10.5334/aa.12310. 
• Stadtner, Donald M. (2011). Sacred Sites of Burma: Myth and Folklore in an Evolving Spiritual Realm. Bangkok: 2011. ISBN 978-974-9863-60-2. 
• Tun, Than (децембар 1959). „History of Burma: A.D. 1300–1400”. Journal of Burma Research Society. XLII (II). 
• Tun, Than (1964). Studies in Burmese History (на језику: Burmese). 1. Yangon: Maha Dagon. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Tourtellot, Jonathan B. (3. 9. 2004). „Dictators "Defacing" Famed Burma Temples”. The National Geographic Traveler. National Geographic. 
• UNESCO (1976). Unesco Courier. 28. Paris: UNESCO. 
• UNESCO. „Bagan Archaeological Area and Monuments”. UNESCO. Приступљено 18. 2. 2012. 

Спољашње везе

• Bagan Map. DPS Online Maps.
• Bagan Travel Guide
• All about Bagan (english version)
• Free travel images of Bagan
• The Life of the Buddha in 80 Scenes, Ananda Temple Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2013)
• The Art and Culture of Burma - the Pagan Period Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2013)
• Asian Historical Architecture: Bagan
• Buddhist Architecture at Bagan
• Photographs of temples and paintings of Bagan Part 1 Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2013) and Part 2 Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2013)