Бања Топило
Бања Топило | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Нишавски |
Град | Ниш |
Градска општина | Црвени Крст |
Становништво | |
— 2011. | 430 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 27′ 16″ С; 21° 54′ 20″ И / 43.454333° С; 21.9055° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 630 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Бања Топило једна је од недовољно развијених бања, која се налази на 25 km северно од Ниша у живописној долини Топоничке реке. Ова релативно мала и нова српска бања чија су лековита својства откривена случајно, непрестано се шири, тако да су њени данашњи смештајни капацитети од око 500 лежајева у приватном смештају, углавном попуњени током целе године.[1]
Са температуром воде од 34 °C, вода Бање Топило спада у акротерме или топле минералне воде из групе хипотермалних, чија се балнеолошка својства користе за купање и пиће. Сезона лечења у Бањи траје од 6. маја до 1. новембра.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Најстарији запис потиче из 1832. године, у коме народ проклиње спахију због високе накнаде за потапање грсница (конопље). Термалне воде извора Бање Топило у даљој прошлости користили су за топљење грснице (конопље) - топило за конопљу, отуда назив Топило, а мештани околних села су их користили као култне и лековите за лечење. О лековитим својствима воде међу локалним становништвом препричавају се случајеви излечења у Топилу, из неких давних времена:
По једној таквој причи, зимовали су неки пастири са стадом оваца на Божуришту крај Топила, па се један од њих укочио, а овај други, не знајући шта ће с њим, унесе га у вир. После пола сата овчар је проходао. Легенда казује и да је једној овци опала вуна, па су је намазали блатом из Тресибаре (чија лековитост, иначе, никада није испитана). За неколико дана, примећено је како јој расте ново руно...[3]
У пећинама око Топила крајем прве половине 19. века склонио се од „чуме“ (куге) пазарански род из Веле Поља, па се по њима овдашњи локални вис зове Пазарански камен.
Глас о бањи преносио се од уста до уста. Кад је то узело маха, шездесетих година, реаговала је санитарна инспекција. Како дуго година вода није била испитана, а глас о лековитим својствима бање све више преносио до болесника, у страху од епидемије, инспекција је дала налог да се за пиће и купање забрани употреба воде из Топила. Оне одважније који су покушали да користе воду растеривала је полиција.
Почетак новијег коришћења Бање датира из 1954. године, мада се Топило у званичним документима општине Ниш помиње први пут тек 1985. године. Употреба воде и смештај болесника одвијао се спонтано; у току сезоне (јули - октобар) израстало је повеће „дивље“ насеље са око стотину колиба од прућа и шатора („черге“). Осим из околине посетиоци су долазили, и долазе, и из удаљенијих крајева: Топлице, Заплања, Ниша.
Крајем шездесетих година између Крављана и Велепољаца започео је прави мали рат око тога у чијем је атару бања и ко полаже право на изворе лековите воде. Кравље је формирало своје туристичко друштво, а Веле Поље своје. Док су се они свађали, средином седамдесетих година, насељеници су формирали своју организацију и започели изградњу купатила. Видевши то, Велепољци и Крављани одлуче да им се придруже. Тако је основана јединствена туристичка организација „Топило“ која и данас ради. Купатила су подигнута на самим изворима, па је једно названо велепољско, а друго крављанско – ради мира у кући.[3]
Од 1970-тих година започео је масовнији процес насељавања Бање. Прве куће саграђене су 1971. године. Но, и поред тога, Топило се споро развијало. Мештани су сами финансирали изградњу инфраструктуре, високонапонског вода и сами каптирали изворе.
Изградња викендица и стабилнијих објеката за издавање, све више је интензивирана тако да је осамдесетих година 20. века у Топилу већ било око 90.[4] Просторни и детаљни урбанистички план Бање сачињен је 1995. године.
С почетка 21. века смештајни капацитети у Бањи су око 500 лежајева
Положај
[уреди | уреди извор]Бања Топило се налази у малој котлини на граници према велепољском атару, у клисури Топоничке реке, на топоничком раседу, између Голог врха и Божуришта, у близини Церјанске и Бисерне пећине, 25 км северно од Ниша.
До ње се може стићи асфалтним путем који из Ниша, са југа и Алексинца, са севера води ка селима Горња Топоница и Веле Поље.
На излазу из Топоничке клисуре, поред цркве Светог Николе, у воденици у кориту реке, на бочном раседу, налази се још један термални извор, познат као Видриште.
Инфраструктура
[уреди | уреди извор]Бањско лечилиште располаже са два базена затвореног типа по систему непрекидног дотицања и отицања воде директно са извора. Један базен намењен је само женама.
Бања има свог лекара који прописује терапију, а за додатни опоравак гостима су на располагању масажа и електротерапија.
Купатилима газдује нишки „Инвест-пројект“ као већински власник инфраструктуре.[3]
Карактеристике термалних извора
[уреди | уреди извор]Прве анализе термоминералне воде обављене су средином седамдесетих година 20. века за потребе неколицине мештана бање, и тада је потврђена њена лековитост.
Топла минерална вода извире из око 18 извора, издашности од 10 m³/sec. Са температуром воде од 34 °C, воде ове Бање спадају у акротерме или топле минералне воде из групе хипотермалних вода (од 20 до 34 °C), које се користе у балнео терапији код болести где је за њихово лечење потребна повишена температура (купање, облоге, орошавање, испирање). Вода ове Бање користи се уз балнео терапију и за пиће.
Балнеолошка својства
[уреди | уреди извор]Главне балнеолошке факторе Бања Топило, поред климатских, чине термоминералне воде које непрекидно протичу кроз бањске базене, пелоиди, промена средине, дијететски режим, активан и пасиван психофизички одмор.
Балнеолошке индикације термоминералне воде Бање Топило
Намена | Индикације |
---|---|
За купање |
|
За пиће |
|
Лечење купањем у овој води спроводи се у трајању до 20 минута једном дневно.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Панорама бање у смирај јесењег дана.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Бања Топило”. Туристичка организација Ниш. Архивирано из оригинала 26. 05. 2016. г. Приступљено 16. 5. 2016.
- ^ Frfalanović, Danijel. „Raj na Toponičkoj reci – Banja Topilo”. portalmladi.com. Приступљено 16. 5. 2016.
- ^ а б в „Вода за очи, ране и реуматизам”. Политика (2008). Приступљено 16. 5. 2016.
- ^ Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; Градина - Ниш, (1995). стр. 74-75.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Стеван М. Станковић Писана реч о бањама Србије - ГЛОБУС 37-38 – часопис за методолошка и дидактичка питања географије.