Божо Гркинић
| Божо Гркинић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 17. новембар 1913. | ||
| Место рођења | Свети Јурај код Сења, Аустроугарска | ||
| Датум смрти | 3. фебруар 1996. (82 год.) | ||
| Место смрти | Београд, СР Југославија | ||
| Држављанство | СФРЈ | ||
| Информације о каријери | |||
| Проф. каријера | 1930-е и 1940-е | ||
Божо Гркинић (Свети Јурај код Сења, 17. новембар 1913 — Београд, 3. фебруар 1996) био је југословенски кошаркаш, кошаркашки тренер, ватерполиста и ватерполо тренер. Био је капитен кошаркашке репрезентације Југославије.[1] Такође је играо и за ватерполо репрезентацију Југославије. Један је од ретких спортиста који је играо за националну репрезентацију у два различита спорта.
Један од пионира хрватске кошарке Влахо Којаковић (генерација Луке Цигановића и Уроша Томинића), сматра га најкомплетнијим спортистом — „и као играча, као тренера, као судију и као човека“.[2]
Носио је државну заставу на свечаном отварању Олимпијских игара 1948. године у Лондону.[3]
Кошаркашка каријера
[уреди | уреди извор]Пресудну улогу је имао у историјској утакмици за хрватску кошарку. То је била једна од првих, ако не и прва службена кошаркашка утакмица на тлу територије данашње Републике Хрватске. Утакмица је одиграна у Ријеци, 25. децембра 1938. године. Играла ју је тек утемељена кошаркашка екипа Викторије против италијанске селекције Ријеке; изгубила је 19:40. Чланови кошаркашке секције били су: Никола Грего, Јосип Банић, Младен Безјак, Вјеко Безјак, Божо Гркинић, Владо Полић, Ерсилио Сиких и Душан Звонаш. Тренер: Божо Гркинић, директор: Предраг Мицулинић, а технички референт Никола Грего.
Играо је за репрезентацију Југославије на Европском првенству 1947. у Чехословачкој.
Док је познати српски кошаркашки играч, тренер, репрезентативац и дугогодишњи званичник у кошаркашком спорту Небојша Поповић живео с породицом у Ријеци, бавио се ватерполом. Божо Гркинић га је заинтересовао за кошарку.
Ватерполо
[уреди | уреди извор]Тренирао је ватерполо после Другог светског рата у београдском Партизану, а био је у саставу: Андрија Бановић, Мартин Габрићевић, Стјепо Дувњак, др Иво Орлић, др Владимир Полић, Перо Симатовић, Иво Стела, Гојко Маровић (отац олимпијског првака и дугогодишњег Партизановог првотимца Уроша Маровића), Душан Ћоровић, Војислав Уцовић, Бруно Цвитан, Борис Шканата и Северин Бијелић.[1]
Био је члан ватерполо репрезентације Југославије на Летњим олимпијским играма 1948. у Лондону, која је освојила 9 место. Репрезентација је играла у саставу: Здравко Ковачић, Вељко Бакашун, Иво Ђованели, Иво Куртини, Марко Браиновић, Лука Цигановић, Јурај Амшел и Иво Штакула.[4][5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Шездесет година од поновног оснивања нашег најуспешнијег клуба”. Политика. Политика. 25. 7. 2012. Приступљено 23. 10. 2013.
- ^ Слободна Далмација Забележио Милорад Бабић, 13. октобра 2003.
- ^ „Сви наши заставници од Томашевића до Ђоковића”. Политика. Политика. 24. 7. 2012. Приступљено 23. 10. 2013.
- ^ „Ватерполо репрезентација Југославије на ЛОИ 1948.”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2009. г. Приступљено 06. 02. 2015.
- ^ „Профил Боже Гркинића на sports-reference.com”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2012. г. Приступљено 06. 02. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Божо Гркинић на сајту Olympedia.org
|
| Нормативна контрола: Спорт |
|---|