Бреуци — Википедија

Бреуци (лат. Breuci) су древни народ Паноније^[1] чисто илирског порекла, који су живели у доњем току реке Саве. Граничили су се на југу са племенима Мезејима, на северу са Андизетима, на западу са Колапијанима и Осеријатима, на истоку са племенима Амантини и Скордисци, те касније и са Келтима.

Бреуци су настањивали углавном обе стране средње Саве (реке), од места данашње Сремске Митровице па навише. О њима су писали антички писци, Страбон и Плиније.^[2] Правили су проблеме Римљанима, па их је император Тиберије победио и покорио. Познате су њихове војсковође Батон и Пинес, који су водили борбу против римске војске. Пропаст Бреуца уследила је након што је Батон издао Римљанима, Пинеса. Здружени Илири предвођени Деситиата су осудили на смрт и смакнули Батона. Неслога међу Илирима и Беуцима је допринела пропасти подигнутог устанка против Рима.

Референце

[уреди | уреди извор]

^ John Wilkes, The Illyrians, p. 203.
^ „Гласник Историјског друштва у Новом Саду”, Нови Сад 1930.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

(језик: енглески) András Mócsy, Pannonia and Upper Moesia, Boston, 1974.
(језик: енглески) J.J.Wilkes, Dalmatia, 1969, Cambridge, Massachussets.

Теме везане за Илире

Антички Илири

Племена	Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни
Владари, краљеви и краљице	Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9.
Политички субјекти	Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија
Градови и насеља	Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба
Илири у римским провинцијама	Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум
Уметност и занатство (култура)	Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча
Религија и митологија	Илирска митологија
Ратовање	Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем
Језик	Илирски језици Месапски језик
Остало	Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе

Име и идентитет
у савременом добу

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.