Ваган (Гламоч)

Ваган
Ваган;
	Црква Светих апостола Петра и Павла у Вагану
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Кантон 10
Општина	Гламоч
Становништво
— 2013.	7
Географске карактеристике
Координате	44° 10′ 13″ С; 16° 45′ 42″ И / 44.170321° С; 16.761705° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Ваган Ваган на карти Босне и Херцеговине

Ваган је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Гламоч, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 160 становника.

Географија

Историја

Становништво

Националност^[1]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	159	244	455
остали и непознато	1	4	1
Укупно	160	248	456	'

Демографија^[1]
Година	Становника
1961.	552
1971.	456
1981.	248
1991.	160

Порекло становништва

Рудићи су најстарији досељеници. Доселили су се из Пеуља у другој половини 18. века. Увек их је била једна кућа. У Лијевну је један „право зенђио“ Рудић, који је давно одселио. Славе Св. Јована.

Пејићи су се доселили од Дрниша у другој половини 18. века. Њихових предака, који су дошли, било је петорица; четворица нису имали деце, а Пејо је имао. Славе Св. Николу.

Шавије су се доселиле из Петрова Поља, испод Дрниша, у Сајковић, у Ливањском Пољу. Ту су имали „добру кућу, добро стање и властиту земљу“. Али им изгори кућа и у њој тапија. Онда су их ливањски бегови Фирдуси хтели начинити кметима. Петар Шавија дође Дервиш-алајбегу „Пилиповићу“, који је погинуо на Мишару. Ваган је тада био неког Турчина Зеца. Дервиш га обеси и његову земљу да Петру. Кад су Шавије око 1838. године биле у једној кући имале су до 3000 оваца, коза, овнова и јараца; 700 јагањаца, 200 јаради и 24 телета. Око 1876. године неке Шавије су се одселиле у кметство, у околину Санског Моста.

Крндије су се звали Кантаревићи. Њихови су преци секли „бјељевину“, па рекли да секу „крндију“. Доселили су из Плавна, северно од Книна, у почетку 19. века. Славе Св. Ђурђа.

Малешевићи су дошли из Бјелајског Поља у Прибељу и одатле у Ваган-Подкрај почетком 19. века; у Ваган Барни су прешли у првој половини 19. века.

Гашићи су дошли из Главица у првој половини 19. века. Њихов предак је „ходао по најму, па овде закућио“. Славе Св. Ђурђа.

Ивићи су дошли из Поповића у Главице и одатле овде средином 19. века. Славе Св. Јована.

Симиџије су старином Црнчевићи. Доселили су се из Отковаца, од Вујаковића, средином 19. века.

Види још

Општина Гламоч

Референце

^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-1] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]