Глад

За друге употребе, погледајте Глад (вишезначна одредница).

Сомалијска деца седе на сунцу и чекају храну током операције Provide Relief, Somalia

Глад је осећај у организму изазван недостатком хране и праћен је осећајем нелагодности, грчевима, мучнином, малаксалошћу и психичком слабошћу. Глад је честа појава у неразвијеним земљама света у којима је због ратова, временских неприлика и заосталог начина обраде земљишта становништво изложено гладовању (лишавању хране потребне за одржавање виталности организма и надокнаду потрошене енергије). Данас је то један од највећих проблема савременог света. Почео се системски истраживати и делимично решавати успостављањем Уједињених нација и њихове специјализоване организације за пољопривреду и исхрану (ФАО) у Риму 1945. године. Према подацима Организације Уједињених нација за храну из августа 2011. године преко милијарду људи у свету гладује, што значи да је сваки шести човек на Земљи гладан.

У политици, хуманитарној помоћи и друштвеним наукама, глад се дефинише као стање у којем особа нема физичку или финансијску способност да једе довољно хране да задовољи основне нутритивне потребе током дуготрајног периода. У области ублажавања глади, израз глад се користи у смислу који превазилази уобичајену жељу за храном коју сви људи доживљавају. Најекстремнији облик глади, када је неухрањеност широко распрострањена, и када људи почну да умиру од глади због недостатка приступа довољној, хранљивој храни, доводи до проглашења масовне глади.

Током историје, делови светске популације често су патили од трајних периода глади. У многим случајевима, глад је била резултат поремећаја у снабдевању храном изазваних ратом, кугом или лошим временом. У деценијама након Другог светског рата, технолошки напредак и појачана политичка сарадња сугерисали су да би могло бити могуће значајно смањити број људи који пате од глади. Иако је напредак био неуједначен, до 2014. године опасност од екстремне глади се повукла за велики део светске популације. Према FAO-овом извештају о стању прехрамбене сигурности и исхране у свету (SOFI) за 2021. годину, број људи који пате од хроничне глади почео је постепено да расте између 2014. и 2019. године. У 2020. дошло је до значајног повећања, што је резултирало са 768 милиона људи који пате од неухрањености.

Дефиниција и сродни појмови

Постоји један глобално признат приступ за дефинисање и мерење глади који генерално користе они који студирају или раде на ублажавању глади као друштвеног проблема. Ово је FAO мера Уједињених нација, која се обично назива хронична потхрањеност (или у старијим публикацијама, као 'недостатак хране', 'хронична глад' или једноставно 'глад'.) За FAO:

• Глад или хронична потхрањеност постоји када је „калорични унос испод минималне енергетске потребе у исхрани (MDER). MDER је количина енергије потребна за обављање лаке активности и одржавање минималне прихватљиве тежине за достигнуту висину.“ FAO користи различите -{MDER} прагове за различите земље, због варијација у климатским и културним факторима. Обично се користи годишњи приступ „биланса стања“, са минималним енергетским захтевима у исхрани који се збрајају са процењеним укупним калоријама унесеним током године. FAO дефиниције разликују глад од неухрањености и прехрамбене несигурности.
• Неухрањеност је резултат „недостатака, приступа или неравнотеже у потрошњи макро- и/или микро-нутријената“. Према дефиницији FAO, сви гладни људи пате од неухрањености, али људи који су потхрањени нису стално гладни. Они могу добити довољно сирових калорија да избегну глад, али им недостају есенцијални микронутријенти, или чак могу да конзумирају вишак сирових калорија и стога пате од гојазности.
• Прехрамбена несигурност се јавља када су људи у опасности или су забринути због тога што нису у могућности да испуне своје преференције за храну, укључујући оне у погледу сирових калорија и нутритивне вредности. У FAO дефиницији, сви гладни људи су изложени несигурни у погледу хране, али нису сви они гладни (иако постоји веома велико преклапање између глади и озбиљне несигурности хране). FAO је известио да несигурност хране често доводи до истовременог успоравања раста код деце и гојазности код одраслих. За актере који се баве ублажавањем глади, који раде на глобалном или регионалном нивоу, све чешће коришћена метрика за несигурност хране је IPC скала.
• Акутна глад се обично користи за означавање оскудице као глади, иако овој фрази недостаје широко прихваћена формална дефиниција. У контексту ублажавања глади, људи који доживљавају 'акутну глад' такође могу патити од 'хроничне глади'. За разлику од начина на који се реч 'акутна' често користи негде другде, овде се та реч углавном користи да означи озбиљност, а не недостатак дуготрајног трајања.

Не користе све организације у области ублажавања глади FAO дефиницију глади. Неки користе ширу дефиницију која се потпуније преклапа са неухрањеношћу. Алтернативне дефиниције ипак имају тенденцију да иду даље од уобичајеног значења глади као болног или непријатног мотивационог стања; жеља за храном је нешто што сви људи често доживљавају, чак и најимућнији, и сама по себи није друштвени проблем.

Веома ниска понуда хране може се описати као „прехрамбена несигурност са глађу“. Промена описа извршена је 2006. године на препоруку Комитета за националну статистику (Национални истраживачки савет САД, 2006) како би се разликовало физиолошко стање глади од показатеља доступности хране. Прехрамбена несигурност се јавља када је унос хране за једног или више чланова домаћинства смањен и њихов начин исхране је поремећен повремено током године, јер домаћинству недостају новац и други ресурси за храну. Статистика прехрамбене сигурности се мери коришћењем података анкете, заснованих на одговорима домаћинстава на ставке о томе да ли је домаћинство било у могућности да добије довољно хране да задовољи своје потребе.

Види још

• Велика глад (1315—1317)
• Руска глад (1601—1603)
• Година без лета
• Голодомор
• Велика глад у Ирској

Литература

• Michelle Jurkovich. 2020. „Feeding the Hungry: Advocacy and Blame in the Global Fight against Hunger.”. doi:10.7591/j.ctvrxk1j8.  Cornell University Press.
• Cox, P. G., S. Mak, G. C. Jahn, and S. Mot. 2001. Impact of technologies on food security and poverty alleviation in Cambodia: designing research processes. pp. 677–684 In S. Peng and B. Hardy [eds.] "Rice Research for Food Security and Poverty Alleviation." Proceeding the International Rice Research Conference, March 31, – April 3, 2000, Los Baños, Phile.
• Singer, H. W. (1997). A global view of food security. Agriculture + Rural Development, 4: 3–6. Technical Center for Agricultural and Rural Development (CTA).
• Dixant, Agriculture, and Food Security in Southern Africa edited by Steven Were Omamo and Klaus von Grebmer (2005) (Brief and Book available)
• Brown ME, Funk CC (фебруар 2008). „Climate. Food security under climate change”. Science. 319 (5863): 580—1. PMID 18239116. S2CID 32956699. doi:10.1126/science.1154102. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lobell DB, Burke MB, Tebaldi C, Mastrandrea MD, Falcon WP, Naylor RL (фебруар 2008). „Prioritizing climate change adaptation needs for food security in 2030”. Science. 319 (5863): 607—10. PMID 18239122. S2CID 6180475. doi:10.1126/science.1152339. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Introduction to the Basic Concepts of Food Security EC-FAO Food Security Programme (2008) Practical Guide Series
• Lindberg R, Whelan J, Lawrence M, Gold L, Friel S (February 2015) "„Still serving hot soup? Two hundred years of a charitable food sector in Australia: a narrative review”. doi:10.1111/1753-6405.12311. ". Australia New Zealand Journal of Public Health.
• The environmental food crisis A study done by the UN on feeding the world population (2009)
• Climate change: Impact on agriculture and costs of adaptation A report by the International Food Policy Research Institute that presents research results that quantify the impacts of climate change, assesses the consequences for food security, and estimates the investments that would offset the negative consequences for human well-being.
• Moseley, W.G. and B.I. Logan. 2005. "Food Security." In: Wisner, B., C. Toulmin and R. Chitiga (eds). Toward a New Map of Africa. London: Earthscan Publications. Pp. 133–152.
• Nord, Mark. „Struggling To Feed the Family: What Does It Mean To Be Food Insecure?”. Архивирано из оригинала 2015-05-18. г. 
• Food Insecurity, a special issue on the topic by the Journal of Applied Research on Children. (2012)
• Achieving Food and Nutrition Security: Actions to Meet the Global Challenge. A Training Course Reader by InWEnt, GTZ and Welthungerhilfe. 3rd edition, 240 pages, 2009
• Research from the Global Sustainability Institute that studies the link between political fragility and access to food
• „Human population numbers as a function of food supply” (PDF). Russell Hopfenberg (1 Duke University, Durham, NC, USA;)* and David Pimentel (2 Cornell University, Ithaca, NY, USA). Environment, development and sustainability 3.1: 1-15. 
• „We don't need to double world food production by 2050 – here's why”. Mitch Hunter, Post-Doctoral Associate, University of Minnesota. The Conversation. 
• „'Hunger Games': How to Feed a Growing Population Without Turning the Planet into a Human Factory”. Abegão, J.L.R & Silva, L.F (2020), Social Sciences Institute (ICS), University of Lisbon. Архивирано из оригинала 11. 04. 2022. г. Приступљено 10. 04. 2022. 
• Encyclopedia of Food Security and Sustainability. Elsevier Science. 8. 11. 2018. ISBN 978-0-12-812688-2. 
• „FOOD SECURITY Communications Toolkit”. fao.org. Food and Agriculture Organization. Приступљено 7. 9. 2016. 
• „Feeding the Ten Billion-Plants and Population Growth”. PGR Newsletter FAO-Bioversity L.T. Evans. 2000. Cambridge University Press. ISBN 0-521-64685-5.  Published in Issue No. 125, page 39 to 40 - (5802) characters

Спољашње везе

• Action Against Hunger | ACF-USA
• Action Against Hunger | ACF-UK
• Hunger Relief International | HRI
• Hunger Relief research on IssueLab
• The Global Forum on Food Security and Nutrition (FSN Forum)
• Ten Things you can do to Fight World Hunger Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2010) The Nation, 13 May 2009
• United Nation 2007 report Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2021)
• World Food Programme | WFP
• Светски дан хране: Пацови, кости, блато и друга храна коју очајни људи једу да би преживели (Б92, 16. октобар 2022)