Гласови у ветру (роман)
| Гласови у ветру | |
|---|---|
 Корице књиге, 3. издање, Српска књижевна задруга, 2010. година | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Гроздана Олујић |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Издавање | |
| Датум | 2009, 2. и треће изд. 2010 |
| Број страница | 302 |
Гласови у ветру је роман српске књижевнице Гроздане Олујић, објављен 2009. године. Награђен је НИН-овом наградом за роман године.
Како је саопштено у одлуци жирија, у роману Гласови у ветру Гроздане Олујић, кроз причу о једној српској грађанској породици, уметнички убедљиво појављују се важне традиције европског романа: породични роман који је битно одредио уметнички лик књижевности у XIX и XX веку и емигрантски роман који битно обележава важну модернистичку традицију и српске и светске књижевности.[1]
О роману
[уреди | уреди извор]Роман Гласови у ветру одређује се као хроника у којој се кроз судбину једне грађанске породице преламају крупни историјски догађаји балканског поднебља.[2] Породица Арацки придружила се неким другим познатим књижевним јунацима: Исаковићима, Његованима или Катићима. У роману су изражени елементи бајке, што је жанр који је Гроздана Олујић у свом стваралаштву доминантно неговала: У роману Гласови у ветру реалистично, историјско и фантастично, бајковито постоје у симбиози, узајамно се напајајући оним литерарним соковима који су сваком од њих неопходни.[2] Нижу се догађаји који су описани у Карановском летопису аутора хроничар, али без тачног имена и презимена. Описани су догађаји везани за ратне године и касније мирнодопско време. Место догађања је Караново и Америка.[3]
НИН-ова награда
[уреди | уреди извор]Поред романа Гроздане Олујић, 2009. у ужем избору за НИН-ову награду[4] нашли су се:
- "Прсти лудих очију" Рајка Васића
- "Три слике победе" Звонка Карановића
- "Љетопис вјечности" Жарка Команина
- "Таоци" Сандре Петрушић
- "А ако умре пре него што се пробуди" Ђорђа Писарева
- "Константиново раскршће" Дејана Стојиљковића
- "Парк камен маћадо" Мирјане Урошевић
Жири НИН-ове награде за 2009. годину
[уреди | уреди извор]Жири у саставу Милан Влајчић (председник), Мило Ломпар, Александар Илић, Александар Јовановић, Младен Шукало своју одлуку о победнику донео је већином гласова.
За роман Гроздане Олујић гласали су Јовановић, Ломпар и Шукало, а за други роман у најужем избору – „Љетопис вјечности“ Жарка Kоманина, такође у издању СKЗ, гласали су Влајчић и Илић.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Гроздани Олујић НИН-ова награда”. Политика. Приступљено 25. 3. 2022.
- ^ а б Столић, Драгана (2010). „"Поетика наде"”. Београдски књижевни часопис. 18: 207.
- ^ Олујић, Гроздана (2010). Гласови у ветру (3 изд.). Београд, Нови Сад: Српска књижевна задруга, Будућност.
- ^ „Гроздана Олујић добитник Нинове награде за најбољи роман у 2009. години”. Влада Републике Србије. Приступљено 25. 3. 2022.
- ^ „Treći put u istoriji prestižnog priznanja laureat žena pisac”. Danas. Приступљено 25. 3. 2022.
