Гледићке планине
| Гледићке планине | |
|---|---|
 | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Самар |
| Ндм. висина | 922 m |
| Координате | 43° 45′ 03″ С; 20° 57′ 03″ И / 43.750833° С; 20.950833° И 43° 45′ 03″ С; 20° 57′ 03″ И / 43.750833° С; 20.950833° И |
| Географија | |
  Гледићке планине | |
| Државе |  Србија |
Гледићке планине простиру се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 35 km између Крагујевца на северу, Груже на западу и Левча на истоку до Западне Мораве на југу. Оне су, после Рудника. највише шумадијске планине. На њима је највиши врх Самар (922 m), a после њега врхови Јасеновита глава (906 m), Црни врх (897 m), Шиљата стена (868 m) и др. На подручју града Крагујевца Гледићке планине су рашчлањене речним долинама: Лепенице, Грошничке реке, Ждраљице, Пчеличке и Дуленске реке. Ове планине богате су шумом, речним токовима, пашњацима, дивљим животињама (срне, дивље свиње), природним лепотама и рудним благом (гипс, барит, пирит, гвожђе, бакар, угаљ).
Историјске, културне и артхитектонске вредности Гледићких планина: манастири Каменац, Каленић и Љубостиња грађени у 15. веку и 16. веку. Недавно асфалтираним путем може се лепо стићи од Крагујевца (излаз преко Станова и Грошнице) до Западне Мораве. Планински и сеоски путеви су погодни за пешачење, планинске бицикле и аутомобиле.
У селу Честин поред планинарског дома (на граници са Аџиним Ливадама) постоји водоспоменик из 1932. године подигнут војницима из тог краја погинулим у Балканским ратовима и у Првом светском рату. У селу Гледић постоји крчма са собама за издавање која је стара преко сто година. Многе куће у засеоцима (као што су Слатина и Јошовићи у селу Честин) су стари и преко 200 година.
Врхови
[уреди | уреди извор]| Назив врха | Висна |
|---|---|
| Самар | 922 m |
| Јасеновита глава | 906 m |
| Дуленски Црни врх | 897 m |
| Шиљата стена | 868 m |
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Фотографије пејзажа Гледићких планина налазе се на званичном сајту Мајкрософта, где се могу преузети као слике за позадину десктоп екрана.[1] Фотографије су снимљене на подручју села Шљивице.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Војна карта: Краљево 2, издавач Војногеографски институт, 1984. године (лист 530-2)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Kragujevačke planine stigle do Majkrosoftove galerije”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 2020-12-16.