Пређи на садржај

Доста је било

С Википедије, слободне енциклопедије
Доста је било
СкраћеницаДЈБ
ПредседникСаша Радуловић
Заменици председника
Основана27. јануар 2014. (2014-01-27)
Легализована11. фебруар 2022. (2022-02-11)
СедиштеУлица Нушићева 27, Београд
Идеологија
Политичка позицијадесница до крајње деснице
Национално чланствоДобро јутро Србијо
Европско чланствоСавез конзервативаца и реформиста у Европи (глобални партнер)
Боје  наранџаста
Народна скупштина
0 / 250
Скупштина АП Војводине
0 / 120
Скупштина града Београда
0 / 110
Веб-сајт
dostajebilo.rs

Доста је било (скраћено ДЈБ) је политичка странка у Србији. Основана је 27. јануара 2014. око бившег министра привреде Саше Радуловића и његових сарадника из Министарства.[1]

У почетку се држала либералних, реформистичких и прогресивних ставова. Између почетка 2017. и 2018. проевропске и либералне фракције ДЈБ су се одвојиле због унутрашњег сукоба у странци.[2] Након тога је прешла на крајњу десницу и почела је да заговара суверенистичку и евроскептичку политику уз десничарско-популистичке ставове као што је противљење имиграцији. Председник ДЈБ Саша Радуловић је такође промовисао дезинформације и неколико теорија завере током пандемије ковида 19.[3]

Оснивање

[уреди | уреди извор]
Саша Радуловић, оснивач и председник

Након изласка из Владе, Саша Радуловић оснива удружење „Доста је било — Рестарт” и најављује да ће кандидовати листу за парламентарне изборе,[4] расписане непосредно по његовој оставци. Окосницу чине Саша Радуловић, и његови сарадници из министарства, Душан Павловић[5], професор ФПН-а и економиста Александар Стевановић. У марту 2018. године Стевановић је са групом чланова искључен из покрета, док га је Душан Павловић напустио у новембру исте године. До краја новембра су покрет напустили или су искључени многи познати чланови покрета, тако да је од оснивача удружења остао само Саша Радуловић.

Парламентарни избори 2014.

[уреди | уреди извор]

Изборна листа „Доста је било — Саша Радуловић” успела је да сакупи 10.000 потписа неопходних за кандидатуру,[6] али на изборима не успева да пређе цензус од 5%, освојивши 74.973 гласа или 2,09% од укупног броја изашлих гласача.[7] Листа је имала много више успеха у урбаним срединама (Београд 3.84%, Нови Сад 5.33%, Ниш 3,26%) него у руралним, што су из покрета објашњавали притиском власти на медије са националном фреквенцијом, који су најкоришћеније средство информисања у руралним крајевима.[8][9]

Парламентарни избори 2016.

[уреди | уреди извор]

На ванредним парламентарним изборима 2016. године, Доста је било је освојио 227.626 гласова[10], што представља 6,02% гласова, одн. 16 места у скупштини Србије[11]. Са 16 посланика, ДЈБ је четврта најјача парламентарна странка, иза СНС-а, СПС-а и СРС-а. Посланички клуб ДЈБ је, међутим, брзо почео да се осипа, тако да је до новембра 2018. године ДЈБ у Скупштини спао са 16 на два посланика (Радуловић, Стаменковић) и остао без посланичког клуба.

Резултати истраживања НСПМ-а су показали да гласаче ДЈБ-а у највећој мери чине млађи од 40 година, као и да је ДЈБ била изборна листа са највећим уделом високообразованих присталица.[12]

ДЈБ је такође ушао у Скупштину Војводине (5,54%), и у преко двадесет општинских скупштина, међу којима су скоро све централне београдске општине, затим општине у Нишу и Новом Саду, Зрењанину, Вршцу, итд. Најбољи резултат ДЈБ је постигао на територији Београда, где је освојио 11,5%, одн. на Општини Савски венац, где је освојио преко 18% гласова.)

Резултати

[уреди | уреди извор]
Народна скупштина Републике Србије
Избори # гласова % од важећих # посланика Влада
2014. 74.973 2.09%
0 / 250
 		ван парламента
2016. 227.626 6.02%
16 / 250
 		опозиција
2020. 73.953 2,30%
0 / 250
 		ван парламента
2022. 86.362 2,43%
0 / 250
 		ван парламента
2023. 45.079 1,21%
0 / 250
 		ван парламента

Председнички избори 2017.

[уреди | уреди извор]

Пред председничке изборе 2017. године се покрет залагао за заједничког кандидата опозиције, сматрајући да је то једини начин да Александар Вучић (актуелни председник владе и кандидат владајуће коалиције око СНС-а) не победи већ у првом кругу. Две недеље пре расписивања избора покрет наводи да ће, у случају да не дође до договора између опозиционих кандидата, имати свог кандидата на изборима са циљем да се повећа излазност и шанса да дође до другог круга.[13][14]

Пре расписивања избора, троје од 16 посланика (Јован Јовановић, Александра Чабраја и Соња Павловић) напушта ДЈБ уз једно од образложења да се игнорише мишљење чланства и одуговлачи са доношењем одлуке о томе како ће покрет наступити на предстојећим изборима.[15] Недељу дана касније, посланици који су напустили покрет су навели да ће основати удружење „Грађанска платформа” и да ће на изборима подржати Сашу Јанковића, независног кандидата и бившег омбудсмана.[16]

Након оснивачке скупштине 2. марта 2017. након које покрет прераста у странку, "Доста је било" објављује је да ће њихов кандидат на изборима за председника Србије бити лидер ДЈБ-а Саша Радуловић.[17]

Резултати

[уреди | уреди извор]
Председник Републике Србије
Избори Кандидат # 1. круг — гласови % # 2. круг — гласови % Резултат Детаљи
2017. Саша Радуловић 7. 51.651 1,41% без другог круга није изабран
2022. Бранка Стаменковић 7. 77.031 2,08% без другог круга није изабран

Београдски и борски избори 2018.

[уреди | уреди извор]

На изборима за Скупштину Београда и Скупштину општине Бор који су одржани 04.03.2018. Доста је било је изашао у коалицији са српским покретом Двери. Ова коалиција је у Београду освојила 3,9%, док је у Бору освојила 8,2% гласова. Због лоших изборних резултата у Београду, сви чланови руководства Доста је било поднели су оставку два дана након избора.[18] Страначки избори за новог председника ДЈБ заказани су за 21.04.2018. На њих се пријавио Бранислав Михајловић, посланик ДЈБ из Бора.

Акције

[уреди | уреди извор]

Покрет остаје активно након избора учествујући у кампањама против деловања власти које сматрају штетним. Покрет је покренуло акције:

  • „Не дамо пензије паразитима” — против смањења плата и пензија у јавном сектору које сматрају противуставним.[19]
  • „Не дамо земљу испод жита” — против продаје обрадивих површина у Бачкој арапском инвеститору за коју сматрају да је штетна по државу и домаће пољопривреднике.[20]
  • „Колико нас коштају тајни уговори?” — против нетранспарентног потписивања уговора и вршења јавних послова уопште.[21]
  • „Последњи воз. Твоја земља или њихова држава”[22] — против продаје Телекома стратешком инвеститору. Против давања државног пољопривредног земљишта у Војводини крупном капиталу, против продаје инфраструктуре и природних ресурса, против Закона o претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду (покрет верује да члан 6. овог Закона омогућује тајкунима да право коришћења земљишта претворе у право својине без накнаде).[23]

Програм

[уреди | уреди извор]

Покрет одбија да се политички сврста на левицу или десницу,[24] сматрајући ту поделу превазиђеном. Уместо тога оно види да се данашња политичка подела своди на пристојне и привилеговане људе.[25] Покрет се залаже за слободну тржишну економију[26] ослобођену од сувишних фискалних намета и регулација и јаку социјално одговорну државу[тражи се извор] која омогућава социјално и здравствено осигурање за све грађане. Покрет се залаже за:[27]

  • Транспарентност — јавно вршење јавних делатности. Објављивање свих уговора које потписује држава и државна предузећа. Буџети сваке јавне установе да буду доступни сваком грађанину 24 часа дневно. Објављивање правних и физичких лица која су добила новац за сваку буџетску ставку, као и уговори на основу којих су добили новац. Јавни конкурси за све државне агенције, сва државна предузећа и установе. Са јавним плановима рада. Са јавним извештавањем.
  • Слободне медије — као контролоре власти, никако као средство за манипулацију јавног мњења, односно људи.
  • Универзалну социјалну заштиту — помоћ само онима којима је заиста потребна. Социјална заштита је пут ка одговорном и хуманом друштву према сваком појединцу.
  • Универзалну здравствену заштиту — заштита из буџета плаћена за све као што предвиђа Устав. Укидање овере здравствених књижица. Приватне и државне здравствене установе пружају своје услуге у оквиру истог система здравственог осигурања.
  • Загарантоване социјалне пензије — за све грађане који наврше 65 година независно од тога да ли су били у радном односу. Пензије у висини социјалне помоћи. Поред социјалне компоненте увести и економске пензије за оне који одвајају од плате (у државне и приватне фондове).
  • Мањи намети на рад и прогресивно опорезивање — смањење сиве економије кроз смањење намета на рад. Порези који гуше привредну активност треба да се смање или укину. Мале пореске стопе за оне који зарађују мало, веће за оне који зарађују више.
  • Регулаторна реформа — смањење бирократије. Смањење процедура и непотребних прописа. Администрација мора да комуницира међу собом и буде заснована на електронској управи.
  • Смањење јавне потрошње — трошење само оног што се заради. Обустава задуживања. Укидање субвенција. Отпуштање вишка радника у јавном сектору запослених преко политичких странака на непотребна административна места.
  • Увођење реда у јавна предузећа — попис имовине, процена обавеза, исплата заосталих плата у нивоу минималне зараде са конвертовањем преосталог дела у власнички удео. Систематизација радних места, увођење критеријума за запошљавање и критеријума за мерење учинка рада. Свако предузеће да направи пословни план за који добија обртна средства, након чега престаје да буде финансирано из буџета.
  • Промена изборног система — директни избори за градоначелнике и председнике општина, посланике и одборнике. Комбинација већинског и пропорционалног система за избор посланика уз смањење њиховог броја.
  • Децентрализација — дати већа овлашћења окрузима у коме би све општине гравитирале ка јаком градском центру. Враћање имовине локалним заједницама. Главни локални избори на нивоу округа. Окрузи треба да добију и значајне изворне пореске приходе за самостално вођење економске политике.

Истакнути чланови Покрета и/или Удружења

[уреди | уреди извор]

Бивши чланови

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Georgiev, Slobodan (13. 4. 2016). „Sasa Radulovic, Ex-blogger Who Has Had Enough”. Balkan Insight. Приступљено 25. 4. 2016. 
  2. ^ „Izborni rezultat 2016”. vreme.com. Vreme. 24. 4. 2016. Архивирано из оригинала 25. 04. 2016. г. Приступљено 05. 12. 2023. 
  3. ^ „DJB širi teorije zavere: Kako je Radulović zajahao pandemiju”. nova.rs. Nova S. 20. 12. 2020. 
  4. ^ Radulović: Do kraja februara izlazim sa listom "Dosta je bilo. Restart"
  5. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Dušan_Pavlović_(professor) (Pristup: 10.02.2019)
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 6. 2015. г. Приступљено 19. 6. 2015. 
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 7. 2015. г. Приступљено 19. 6. 2015. 
  8. ^ „Radulović: Rezultat izbora pokazuje nemoć opozicije | Izborna Reforma”. Архивирано из оригинала 20. 6. 2015. г. Приступљено 19. 6. 2015. 
  9. ^ „Restart — analiza izbornih rezultata”. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 19. 6. 2015. 
  10. ^ „Резултати избора за народне посланике Народне скупштине Републике Србије одржаних 24. априла и 4. маја 2016. године” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2017. г. Приступљено 28. 2. 2017. 
  11. ^ „Одлука о додели мандата народних посланика Народне скупштине”. Архивирано из оригинала 1. 3. 2017. г. Приступљено 28. 2. 2017. 
  12. ^ „Србија пред изборима”. Архивирано из оригинала 10. 01. 2019. г. Приступљено 9. 1. 2019. 
  13. ^ Курир ТВ, Доста је било: Саша Радуловић о стратегији пред расписивање избора
  14. ^ Б92, Ако не буде заједничког кандидата, ДЈБ ће имати свог
  15. ^ Мондо, Раскол у Доста је било
  16. ^ „Мондо, Бивши посланици Доста је било подржавају Јанковића”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2018. г. Приступљено 23. 10. 2018. 
  17. ^ Саша Радуловић председнички кандидат ДЈБ
  18. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 21. 3. 2018. г. Приступљено 21. 3. 2018. 
  19. ^ Петиција против смањења плата и пензија | Dosta je bilo
  20. ^ НE ДAMO ЗEMЉУ ИСПOД ЖИTA! | Dosta je bilo
  21. ^ Тајни Уговори — Питања И Одговори | Dosta Je Bilo
  22. ^ Последњи воз: ТВОЈА земља или ЊИХОВА држава | Dosta je bilo
  23. ^ (PDF) http://dostajebilo.rs/wp-content/uploads/zakon_konverzija_zemljista.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  24. ^ „Razgovori s povodom: Saša Radulović, predsednik pokreta "Dosta je bilo" FOTO — East Side portal”. Архивирано из оригинала 17. 8. 2015. г. Приступљено 15. 7. 2015. 
  25. ^ Dnevni list Danas | Politika | Saša Radulović: Partijski parazit napao javni sektor
  26. ^ Тржишна привреда | Dosta je bilo
  27. ^ ПРОГРАМ | Dosta je bilo
  28. ^ Десет разлога за смену менаџмента РТБ Бор
  29. ^ Ин Мемориам: др Милан Дејановски (1951 — 2015)
  30. ^ Умро је др Милан Дејановски
  31. ^ Лични став — Саша Радуловић и Марко Видојковић

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доста_је_било&oldid=28056545”