Држава краља Марка
| Држава српског краља Марка Прилепско краљевство | |||
|---|---|---|---|
 Држава краља Марка (1371-1395) | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балкан | ||
| Престоница | Скопље, потом Прилеп | ||
| Друштво | |||
| Религија | православље | ||
| Политика | |||
| Облик државе | монархија | ||
| — Краљ | |||
| Марко Мрњавчевић | |||
| Историја | |||
| Историјско доба | средњи век | ||
| — Оснивање | 1371. | ||
| — Укидање | 1395. | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Становништво | Срби | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
| ||
.svg)
| Овај чланак је део серије о историји Републике Македоније и Србије | ||||||||
|
||||||||
Држава краља Марка је била средњовековна српска држава, која је постојала од 1371. до 1395. године у јужним српским областима западно од реке Вардара. Настала је непосредно након Маричке битке (1371) и погибије српског краља Вукашина (1365-1371), када је његов син Марко, дотадашњи млади краљ,[1] преузео титулу српског краља, задржавши власт на ширем простору између Скопља и Охрида, са средиштем у области Пелагоније.[2] Иако је Скопље недуго потом дошло под власт Вука Бранковића, краљ Марко је успео да задржи власт у широј области око Прилепа.[3]
Пошто је његова држава била непосредно угрожена услед турске најезде, Марко је морао да прихвати вазалске обавезе према султану Мурату I (1359-1389).[4] Иако је Марко носио титулу српског краља, други обласни владари нису признавали његову стварну власт, а 1377. године и сама титула српског краља је добила још једног носиоца у лику дотадашњег босанског бана Стефана Твртка I (1377-1391).[5]
Током наредних година, Турци су почели да успостављају непосредну власт у долини Вардара, а почетком 1392. године у њихове руке је пало и Скопље,[6] чиме се Маркова држава нашла у турском обухвту и са северне стране. Иако је краљ Марко настојао да испуњава своје вазалске обавезе, његовој положај је постајао све тежи. Држава краља Марка са престоницом у Прилепу постојала је све до његове погибије у боју на Ровинама у пролеће 1395. године,[7] након чега су читаву област освојили Турци.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Иван Томко Мрнавић (који користи и њихов грб као свој, на својим књигама) и житељи села Мрњавци[8] у данашњој Хрватској су се позивали на родбинске везе са Мрњавчевићима, о чему је писао Андрија Качић Миошић, Шимун Милиновић и други.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Благојевић & Медаковић 2000, стр. 229.
- ^ Благојевић 1997, стр. 262.
- ^ Мишић 2010, стр. 225.
- ^ Ћирковић 2004, стр. 82.
- ^ Ћирковић 2004, стр. 83-84.
- ^ Мишић 2010, стр. 263.
- ^ Острогорски 1969, стр. 510.
- ^ Гугл мапе, Село Мрњавци у Имотској крајини у данашњој Хрватској.
Литература
[уреди | уреди извор]- Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126.
- Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371. Београд: Вајат.
- Благојевић, Милош (1997). Државна управа у српским средњовековним земљама. Београд: Службени лист СРЈ.
- Благојевић, Милош (2011). Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ђорђевић, Иван М. (2008). „Представа краља Марка на јужној фасади цркве Светог Димитрија у Марковом манастиру”. Студије српске средњовековне уметности. Београд: Завод за уџбенике. стр. 437—446.
- Ђурић, Иван (1984). Сумрак Византије: Време Јована VIII Палеолога 1392-1448. Београд: Народна књига.
- Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике.
- Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press.
- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Sedlar, Jean W. (1994). East Central Europe in the Middle Ages, 1000-1500. Seattle: University of Washington Press.
- Soulis, George Christos (1984). The Serbs and Byzantium during the reign of Tsar Stephen Dušan (1331-1355) and his successors. Washington: Dumbarton Oaks Library and Collection.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века (The Lexicon of Serbian Middle Ages). Београд: Knowledge.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Удеоне државе настале распадом Српског царства -
Српски краљ Марко, господар Прилепа (1371-1395) -
Тврђава краља Марка у Прилепу -
Насловница дјела Ивана Томка Мрнавића, Османшћица
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Српски јунаци средњег века: Марко Краљевић, 1. део, РТС Образовно- научни програм - Званични канал
- Српски јунаци средњег века: Марко Краљевић, 2. део, РТС Образовно - научни програм - Званични канал