Пређи на садржај

Душан Бабац

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Бабац
Лични подаци
Датум рођења(1969-09-08)8. септембар 1969.(55 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
ОбразовањеРударско-геолошки факултет
Научни рад
ПољеГеологија
Војна историја
Хералдика
ИнституцијаУниверзитет у Београду
НаградеОрден Белог орла
Орден Карађорђеве звезде

Душан Бабац (Београд, 8. септембар 1969) српски је геолог, хералдичар, публициста. Члан је Удружења књижевника Србије и члан крунског већа и председавајући саветодавних тела круне.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен 8. септембра 1969. године од оца Марка Бабца, теоретичара филма и режисера. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Дипломирао на Рударско-геолошком факултету 1995. године. Од 1995. до 2001. године био је запослен у предузећу за инжињеринг, пројектовање и извођење „Балби Интернационал“ главни инжињер геолошког одељења а потом и помоћник техничког директора. У том периоду 1998. године одбранио је магистарску тезу под називом „Математичко моделирање неогених басена у Србији“. Од 2001. до 2004. године, био је шеф кабинета при канцеларији престолонаследника Александра Карађорђевића. Од 2004. до 2006. године, био је запослен као клијент сервис директор у консултантској фирми (MS&L) при сектору за односе са јавношћу. Од 2006. до 2008. године, био је заменик генералног директора у фирми "Логос" која се бави односима са јавношћу. Од 2008. до 2009. био је директор за Србију у компанији (Manpower). Од 2009. године је запослен у као директор корпоративних комуникација у ревизорско консултантској фирми (БДО).

Ожењен је и отац три сина.

Војна традиција, Хералдика, Монархија

[уреди | уреди извор]

Потиче из породице са војном традицијом. Његов деда пешадијски мајор Павле Бабац, припадник Југословенске војске пренео је на њега знање о војсци некадашње државе. Од 1995. године објавио је већи број популарних чланака у Гласнику Историјског музеја Србије, Веснику Војног музеја и специјализованим часописима у Србији, Републици Српској, Словенији, Француској, Русији, Немачкој, Италији и Јапану.[1] Члан Српског Хералдичког друштва "Бели Орао” од 1995, потпредседник Друштва од јула 2003. Члан је крунског већа од 2004. године и директор фонда Краљевски двор. Од 1. марта 2024. године је председавајући саветодавних тела круне.[2] Члан је редакционог савета руског часописа за војну историју "Стари Арсенал" (рус. Старый Цейхгауз) од 2009. године.[3] Члан је Удружења књижевника Србије.

Филмски консултант

[уреди | уреди извор]

Као консултант за војне униформе учествовао је реализацији више играних филмова, ТВ серија и позоришних представа међу којима се истичу: Наша Енглескиња, Нож, Велика Драма, Рат и мир, Турнеја, Свети Георгије убива аждаху, Беса, Како су ме украли Немци, Кад сване дан, Равна гора и Краљ Петар Први.[1]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
Домаће публикације
[уреди | уреди извор]
  • Специјалне јединице Југословенске војске у Априлском рату, Београд 2006.
  • Армије на Балкану 1914—1918., Београд 2006. и 2014. (коаутор са Н. Томас).
  • Црногорска војска 1896—1916., Београд 2007. (коаутор са Ч. Васић и М. Марковић)
  • Елитни видови Југословенске војске у Априлском рату, Београд 2008.
  • Гарда у Србији 1829—1945., Београд 2009. (коаутор са Ч. Васић)
  • Српски хусар, Београд 2010.
  • Војска Србије, Београд 2011. (коаутор са З. Весић)
  • Српска војска у ратовима за независтност 1876—1878., Београд 2011. (коаутор са Ч. Васић)
  • Дворски комплекс на Дедињу, Београд 2012. (коаутор са T. Борић, Б. Црвенковић, Ј. Тодоровић, А. Радовановић)
  • Срби и револуција 1848—1849., Београд 2013.
  • Српска војска у Великом рату: 1914—1918., Београд 2013.
  • Војне ознаке у Србији 1845—1945, Београд 2014.
  • Србија и Русија у Великом рату, Београд 2014.
  • Српска војска у рату са Бугарском 1885-1886, Београд 2015.
  • Ђенерал Михаиловић: завршна реч, Београд 2015. (коаутор са Б. Димитријевић)
  • Срби - Руски војни заповедници: од времена Петра Великог до октобарске револуције, Београд 2016.
  • Тајне краљевског блага, Београд 2016. (коаутор са А. Огњевић)
  • Срби-амерички ратни хероји, Београд 2017.
  • Александар I: витешки краљ, Београд 2018.
  • Петар II, Краљ у изгнанству, Београд 2018.
  • Петар I, Краљ ослободилац, Београд 2019.
  • Срби - чувари границе Хабзбуршке монархије, Београд 2019.
  • У служби круне, Београд 2019. (коаутор са Ч. Васић)
  • Краљ Никола: цар јунака, Београд 2020.
  • Рат изгубљене генерације, Београд 2020.
  • Српски војник у Великом рату 1914-1918, Београд 2021.
  • Кнез Михаило и његово време, Београд 2021.
  • Јуришни батаљони: 1940/41., Београд 2022.
  • Модерни Београд: 1918—1941., Београд 2023. (коаутор са Б. Поповић и Т. Антонијевић)
  • Век војних ознака у Србији : 1845–1945., Београд 2024.
Иностране публикације
[уреди | уреди извор]
  • Armies in the Balkans 1914—18, Oxford, 2001. (коаутор са Н. Томас)
  • Gli eserciti balcanici nella prima Guerra Mondiale, Gorizia, 2014. (коаутор са Н. Томас)
  • The Serbian Army in the Wars for Independence against Turkey 1876-1878, Solihull, 2015.
  • The Serbian Army in the Great War 1914—1918, Solihull, 2016.
  • Сербы – русские военачальники: от Петра Великого до Октябрьской революции, Београд, 2019.
  • Prince Mihailo and His Time, Београд, 2021.
  • Yugoslav Armies 1941—45, Oxford, 2022. (коаутор са Н. Томас)
  • Modern Belgrade: 1918—1941, Београд 2023. (коаутор са Б. Поповић и Т. Антонијевић)
  • Mодернизм в Белграде: 1918—1941, Београд 2023. (коаутор са Б. Поповић и Т. Антонијевић)

Приређивач

[уреди | уреди извор]

Каталози изложби

[уреди | уреди извор]
  • Службено одело у Србији XIX и XX века, Београд 2001. (коаутор са Ч. Васић, Б. Богдановић и Н. Крстић).

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]