Пређи на садржај

Емират

С Википедије, слободне енциклопедије

Емират је политичка територија којом влада династија исламских монарха са титулом емира,[1] титулом коју користе монарси или високи званичници у муслиманском свету. Са историјске тачке гледишта, емират је политичко-верска јединица мања од калифата.[2] Може се сматрати еквивалентним кнежевини у немуслиманском контексту. Израз емират је синоним за кнежевину.

Тренутно у свету постоје два емирата који су независне државе (Кувајт и Катар), једна држава којом влада непризнати емират (Авганистан) и држава која се састоји од федерације од седам емирата (Уједињени Арапски Емирати). Велики број раније независних емирата широм света сада је део већих држава, као што се може видети у Нигерији.[3]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Етимолошки емират или амират (арап. إمارة‎ imārah, мн. арап. إمارات imārāt) је достојанство, канцеларија или територија над којом је надлежан емир (принц, гувернер, командант итд.).[4]

Као монархија

[уреди | уреди извор]

Уједињени Арапски Емирати су савезна држава која садржи седам савезних емирата, којима владају наследни емири, док њих седам чини изборни колегијум за савезног предсједника и предсједника Владе. Већина емирата је нестала временом, било интегрисано инкорпорацијом у веће државе или су владари промјенили титуле, нпр. у малик (арапски назив за краља) или султан, тако да су емирати постали ријеткост.

Као покрајина

[уреди | уреди извор]

У арапском језику израз емират може имати вишеструко значење, поред горе наведеног, као покрајина земље којом влада одређене владајућа класа, посебно као члан владајуће породице, као што су гувернери у Саудијској Арабији.

Независни емирати

[уреди | уреди извор]

Списак бивших и интегрисаних емирата

[уреди | уреди извор]

То су емирати који су или престали да постоје, нису признати и немају стварну моћ, или су интегрисани у другу земљу и сачувани као „традиционалне државе“. Они су распоређени по локацијама и редоследу датума првог вође у стилу „емир“.

Северна Африка

[уреди | уреди извор]

Подсахарска Африка

[уреди | уреди извор]
Етиопија
[уреди | уреди извор]
  • Емират Сej, југозападни Нигер 19. век – (интегрисан)
Нигерија
[уреди | уреди извор]
Емир од Каноа на свом престолу
  • Емират Фика, североисточна Нигерија 15. век – (интегрисан)
  • Емират Гванду, северозападна Нигерија од 15. века до 2005. (интегрисан, а затим свргнут)
  • Емират Кеби, северозападна Нигерија 1516– (интегрисано)
  • Емират Боргу, западно-централна Нигерија, формиран од Емирата Буса 1730–1954 и Емирата Кајама 1912–54, уједињен 1954– (интегрисан)
  • Емират Гумел, северна централна Нигерија 1749– (интегрисан)
  • Емират Јаури, северозападна Нигерија 1799– (интегрисан)
  • Емират Гомбе, североисточна Нигерија 1804– (интегрисан)
  • Емират Кано, северна централна Нигерија 1805– (интегрисана)
  • Емират Баучи, североисточна Нигерија 1805– (интегрисан)
  • Емират Даура, северна централна Нигерија од 1805– (интегрисан)
  • Емират Катагум, северна централна Нигерија 1807– (интегрисан)
  • Емират Зарија, северна централна Нигерија 1808– (интегрисан)
  • Емират Потискум, североисточна Нигерија 1809– (интегрисан)
  • Емират Адамава, источна Нигерија и некадашњи западни Камерун 1809– (интегрисано тамо где је сачувано)
  • Емират Илорин, југозападна Нигерија 1817– (интегрисан)
  • Емират Мури, источна централна Нигерија 1817– (интегрисана)
  • Емират Казауре, северна централна Нигерија 1819– (интегрисан)
  • Емират Лапај, централна Нигерија 1825– (интегрисан)
  • Емират Сулеја, централна Нигерија 1828– (интегрисан)
  • Емират Агаје, западна централна Нигерија 1832– (интегрисан)
  • Емират Бида, западна централна Нигерија 1856– (интегрисан)
  • Емират Контагора, северна централна Нигерија 1858– (интегрисан)
  • Емират Борно, североисточна Нигерија 1900– (интегрисан)
  • Емират Диква, североисточна Нигерија 1901– (интегрисан)
  • Емират Биу, североисточна Нигерија 1920– (интегрисан)

Централна Азија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The definition of emirate”. Dictionary.com. 
  2. ^ „What is the difference between an emirate and a caliphate? – Shakuhachi.net”. 
  3. ^ „The Cultural and Colonial Settings”. A Dangerous Awakening : The Politicization of Religion in Nigeria. African Dynamics. IFRA-Nigeria. 21. 2. 2013. стр. 9—43. ISBN 9791092312034. 
  4. ^ Wells, John C. (2008), Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.), Longman, ISBN 9781405881180 
  5. ^ „Kuwait”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 10. 4. 2015. 
  6. ^ „Coastline - The World Factbook”. www.cia.gov. 
  7. ^ Nations, United. „The World's Cities in 2018. Data Booklet” (PDF). United Nations. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 7. 2019. г. Приступљено 29. 3. 2021. 
  8. ^ „The Gulf's Stateless People without Rights Decades after Independence”. Human Rights First (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 1. 2022. г. Приступљено 10. 9. 2021. 
  9. ^ „Qatar: Freedom in the World 2020 Country Report”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2021. 
  10. ^ „Population of Qatar by nationality – 2017 report”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2017. 
  11. ^ „The Constitution”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2004. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  12. ^ „United Arab Emirates | History, Culture, Population, Map, & Capital”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2021. 
  13. ^ „Census 2005”. Ministry of Economy and Planning, Government of the United Arab Emirates. 2005. Архивирано из оригинала 6. 11. 2009. г. Приступљено 13. 11. 2009. 
  14. ^ „Population”. Dubai Online. Приступљено 12. 5. 2016. 
  15. ^ „United Arab Emirates | History, Culture, Population, Map, & Capital”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-31. 
  16. ^ „Abu Dhabi's GDP rises 7.7%, population reaches 2.3m”. 12. 1. 2014. Архивирано из оригинала 15. 1. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2014. 
  17. ^ „Abu Dhabi Over a Half Century”. Statistics Centre - Abu Dhabi (SCAD). Архивирано из оригинала 23. 9. 2012. г. Приступљено 19. 4. 2019. 
  18. ^ „The Seven Emirates of the UAE”. WorldAtlas (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 9. 2021. г. Приступљено 2021-08-31. 
  19. ^ „The Political System of the UAE”. Архивирано из оригинала 12. 7. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2017. 
  20. ^ „Entrenched Monarchy Thwarts Aspirations for Modernity”. The New York Times. 22. 1. 2010. Архивирано из оригинала 10. 4. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2017. 
  21. ^ „Bahrain 2020 Census”. Information and eGovernment Authority. 28. 2. 2021. Архивирано из оригинала 02. 05. 2021. г. Приступљено 5. 4. 2021. 
  22. ^ „Bahrain – the World Factbook”. 19. 10. 2021. 
  23. ^ „Area of Bahrain Expands to 765.3 square kilometres”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2018. г. Приступљено 1. 2. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]