Емират
Емират је политичка територија којом влада династија исламских монарха са титулом емира,[1] титулом коју користе монарси или високи званичници у муслиманском свету. Са историјске тачке гледишта, емират је политичко-верска јединица мања од калифата.[2] Може се сматрати еквивалентним кнежевини у немуслиманском контексту. Израз емират је синоним за кнежевину.
Тренутно у свету постоје два емирата који су независне државе (Кувајт и Катар), једна држава којом влада непризнати емират (Авганистан) и држава која се састоји од федерације од седам емирата (Уједињени Арапски Емирати). Велики број раније независних емирата широм света сада је део већих држава, као што се може видети у Нигерији.[3]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Етимолошки емират или амират (арап. إمارة imārah, мн. арап. إمارات imārāt) је достојанство, канцеларија или територија над којом је надлежан емир (принц, гувернер, командант итд.).[4]
Као монархија
[уреди | уреди извор]Уједињени Арапски Емирати су савезна држава која садржи седам савезних емирата, којима владају наследни емири, док њих седам чини изборни колегијум за савезног предсједника и предсједника Владе. Већина емирата је нестала временом, било интегрисано инкорпорацијом у веће државе или су владари промјенили титуле, нпр. у малик (арапски назив за краља) или султан, тако да су емирати постали ријеткост.
Као покрајина
[уреди | уреди извор]У арапском језику израз емират може имати вишеструко значење, поред горе наведеног, као покрајина земље којом влада одређене владајућа класа, посебно као члан владајуће породице, као што су гувернери у Саудијској Арабији.
Независни емирати
[уреди | уреди извор]- Кувајт,[5][6][7][8] од 1757.
- Катар,[9][10][11] од 1878.
- Уједињени Арапски Емирати,[12][13][14] уједињени од 1971.
- Бахреин,[21][22][23] до 2002.
Списак бивших и интегрисаних емирата
[уреди | уреди извор]То су емирати који су или престали да постоје, нису признати и немају стварну моћ, или су интегрисани у другу земљу и сачувани као „традиционалне државе“. Они су распоређени по локацијама и редоследу датума првог вође у стилу „емир“.
Африка
[уреди | уреди извор]Северна Африка
[уреди | уреди извор]- Емират Некор, регион Риф модерног Марока 710–1019
- Емират Ифрикиjа, Агхлабид Ифрикиjа у оквиру модерног Туниса, Алжира, Сицилије, Марока и Либије 800–909
- Емират Тунис, Хафсид Ифрикиjа у оквиру модерног Туниса, Алжира и Либије 1229–1574
- Емират Заб, савремени Алжир око 1400. (краткотрајно)
- Емират Трарза, модерна југозападна Мауританија 1640–1910
- Емират Киренаjка, модерна источна Либија 1949–1951 (постаo Краљевина Либија)
-
Ифрикиjа под Хафсидима
-
Трарза (горе лево)
-
Киренаjка у Либији
Подсахарска Африка
[уреди | уреди извор]Етиопија
[уреди | уреди извор]Гана
[уреди | уреди извор]Нигер
[уреди | уреди извор]Нигерија
[уреди | уреди извор]- Емират Фика, североисточна Нигерија 15. век – (интегрисан)
- Емират Гванду, северозападна Нигерија од 15. века до 2005. (интегрисан, а затим свргнут)
- Емират Кеби, северозападна Нигерија 1516– (интегрисано)
- Емират Боргу, западно-централна Нигерија, формиран од Емирата Буса 1730–1954 и Емирата Кајама 1912–54, уједињен 1954– (интегрисан)
- Емират Гумел, северна централна Нигерија 1749– (интегрисан)
- Емират Јаури, северозападна Нигерија 1799– (интегрисан)
- Емират Гомбе, североисточна Нигерија 1804– (интегрисан)
- Емират Кано, северна централна Нигерија 1805– (интегрисана)
- Емират Баучи, североисточна Нигерија 1805– (интегрисан)
- Емират Даура, северна централна Нигерија од 1805– (интегрисан)
- Емират Катагум, северна централна Нигерија 1807– (интегрисан)
- Емират Зарија, северна централна Нигерија 1808– (интегрисан)
- Емират Потискум, североисточна Нигерија 1809– (интегрисан)
- Емират Адамава, источна Нигерија и некадашњи западни Камерун 1809– (интегрисано тамо где је сачувано)
- Емират Илорин, југозападна Нигерија 1817– (интегрисан)
- Емират Мури, источна централна Нигерија 1817– (интегрисана)
- Емират Казауре, северна централна Нигерија 1819– (интегрисан)
- Емират Лапај, централна Нигерија 1825– (интегрисан)
- Емират Сулеја, централна Нигерија 1828– (интегрисан)
- Емират Агаје, западна централна Нигерија 1832– (интегрисан)
- Емират Бида, западна централна Нигерија 1856– (интегрисан)
- Емират Контагора, северна централна Нигерија 1858– (интегрисан)
- Емират Борно, североисточна Нигерија 1900– (интегрисан)
- Емират Диква, североисточна Нигерија 1901– (интегрисан)
- Емират Биу, североисточна Нигерија 1920– (интегрисан)
Азија
[уреди | уреди извор]Арабија
[уреди | уреди извор]- Емират Мека, Западна Арабија 967–1916
- Ујунидски емират, савремено Арабијско полуострво 1076–1253
- Емират Џабридс, источна и централна Арабија 1417–1524
- Емират Ал-Ујијинах Централна Арабија 1446–1760
- Емират Бани Калид, Источна Арабија 1669–1796
- Емират Беихан, савремени јужни Јемен 1680–1967
- Емират Дирија, углавном у модерној Саудијској Арабији и УАЕ 1727–1818
- Емират Нaџд, центар и источна Арабија 1818–91
- Емират Дала, модерни јужни Јемен од почетка 19. века до 1967
- Емират Џабал Шамар, северна централна Арабија 1836–1921
- Емират Неџд и Хаса, централна Арабија 1902–21
- Идрисидски емират Асир, Џизан у модерној југозападној Саудијској Арабији 1906–34.
- Емират Бахреин, 1971–2002 (пре него што је био под хакимом; после под маликом)
- Емирати Саудијске Арабије, тринаест провинција Саудијске Арабије
-
Беихан и Дала у Јужној Арабији
-
Диријах
-
Неџд
-
Џабал Шамар
-
Асир на свом врхунцу
-
Бахреин
-
Дивизије Саудијске Арабије
Централна Азија
[уреди | уреди извор]- Емират Бухара, савремени Узбекистан 1785–1
- Емират Котан, 1933. на северозападу Кине, спојио се у Прву источно-туркестанску републику
-
Бухара
-
Котан у модерној Кини
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The definition of emirate”. Dictionary.com.
- ^ „What is the difference between an emirate and a caliphate? – Shakuhachi.net”.
- ^ „The Cultural and Colonial Settings”. A Dangerous Awakening : The Politicization of Religion in Nigeria. African Dynamics. IFRA-Nigeria. 21. 2. 2013. стр. 9—43. ISBN 9791092312034.
- ^ Wells, John C. (2008), Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.), Longman, ISBN 9781405881180
- ^ „Kuwait”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 10. 4. 2015.
- ^ „Coastline - The World Factbook”. www.cia.gov.
- ^ Nations, United. „The World's Cities in 2018. Data Booklet” (PDF). United Nations. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 7. 2019. г. Приступљено 29. 3. 2021.
- ^ „The Gulf's Stateless People without Rights Decades after Independence”. Human Rights First (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 1. 2022. г. Приступљено 10. 9. 2021.
- ^ „Qatar: Freedom in the World 2020 Country Report”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2021.
- ^ „Population of Qatar by nationality – 2017 report”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2017.
- ^ „The Constitution”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2004. г. Приступљено 29. 10. 2017.
- ^ „United Arab Emirates | History, Culture, Population, Map, & Capital”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2021.
- ^ „Census 2005”. Ministry of Economy and Planning, Government of the United Arab Emirates. 2005. Архивирано из оригинала 6. 11. 2009. г. Приступљено 13. 11. 2009.
- ^ „Population”. Dubai Online. Приступљено 12. 5. 2016.
- ^ „United Arab Emirates | History, Culture, Population, Map, & Capital”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-31.
- ^ „Abu Dhabi's GDP rises 7.7%, population reaches 2.3m”. 12. 1. 2014. Архивирано из оригинала 15. 1. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2014.
- ^ „Abu Dhabi Over a Half Century”. Statistics Centre - Abu Dhabi (SCAD). Архивирано из оригинала 23. 9. 2012. г. Приступљено 19. 4. 2019.
- ^ „The Seven Emirates of the UAE”. WorldAtlas (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 9. 2021. г. Приступљено 2021-08-31.
- ^ „The Political System of the UAE”. Архивирано из оригинала 12. 7. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2017.
- ^ „Entrenched Monarchy Thwarts Aspirations for Modernity”. The New York Times. 22. 1. 2010. Архивирано из оригинала 10. 4. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2017.
- ^ „Bahrain 2020 Census”. Information and eGovernment Authority. 28. 2. 2021. Архивирано из оригинала 02. 05. 2021. г. Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ „Bahrain – the World Factbook”. 19. 10. 2021.
- ^ „Area of Bahrain Expands to 765.3 square kilometres”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2018. г. Приступљено 1. 2. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Arnold, T. W. (1993). „Khalīfa”. Ур.: Houtsma, M. Th. E.J. Brill's First Encyclopaedia of Islam, 1913–1936. IV. Leiden: BRILL. стр. 881—885. ISBN 978-90-04-09790-2. Приступљено 23. 7. 2010.
- Crone, Patricia; Hinds, Martin (1986), God's Caliph: Religious Authority in the First Centuries of Islam, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-32185-3
- Donner, Fred McGraw (1981), The Early Islamic Conquests, Princeton, N.J: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-05327-1, hdl:2027/heb.00877
- Fitzpatrick, Coeli; Walker, Adam Hani (2014). Muhammad in History, Thought, and Culture: An Encyclopedia of the Prophet of God. ISBN 9781610691789.
- Goeje, Michael Jan de (1911). „Caliphate”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 5 (11 изд.). Cambridge University Press.
- Weeramantry, Judge Christopher G. (1997). Justice Without Frontiers: Furthering Human Rights. Brill Publishers. ISBN 90-411-0241-8.
- Wright, Lawrence (2007) [2006], The Looming Tower: Al Qaeda and the Road to 9/11, London: Vintage, ISBN 978-1-4000-3084-2
- Holt, Peter M. (1984). „Some Observations on the 'Abbāsid Caliphate of Cairo”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 47 (3): 501—507. S2CID 161092185. doi:10.1017/s0041977x00113710.
- Özoğlu, Hakan (2011). From Caliphate to Secular State: Power Struggle in the Early Turkish Republic (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9780313379567.
- Wood, Graeme (2017). The Way of the Strangers : Encounters with the Islamic State. New York: Random House. стр. 128—9. ISBN 978-0-8129-8875-8. Приступљено 22. 3. 2022.
- The theory of government in Islam, by The Internet Islamic University
- The History of Al-Khilafah Ar-Rashidah (The Rightly Guided Caliphates) School Textbook, By Dr. 'Abdullah al-Ahsan, `Abdullah Ahsan
- The Crisis of the Early Caliphate By Richard Stephen Humphreys, Stephen (EDT) Humphreys from The History of al-Tabari
- The Reunification of the Abbasid Caliphate By Clifford Edmund (TRN) Bosworth, from The History of al-Tabari
- Return of the Caliphate to Baghdad By Franz Rosenthal from The History of al-Tabari
- Pan-Islamism: Indian Muslims, the Ottomans and Britain (1877–1924) By Azmi Özcan
- Baghdad during the Abbasid Caliphate from Contemporary Arabic and Persian Sources By Guy Le Strange
- The Fall of the Caliphate of Cordoba: Berbers and Andalusis in conflict By Peter C. Scales
- Khilafat and Caliphate, By Mubasher Ahmad
- The abolition of the Caliphate, From The Economist 8 March 1924
- The Clash of the Caliphates: Understanding the real war of ideas, by Tony Corn, Small Wars Journal, March 2011
- Hüseyin Yılmaz. Caliphate Redefined: The Mystical Turn in Ottoman Political Thought. Princeton University Press, 2018. ISBN 978-1-4008-8804-7.
- Cole, Juan R. I. (1987). „Rival Empires of Trade and Imami Shiism in Eastern Arabia, 1300–1800”. International Journal of Middle East Studies. 19 (2): 177—203. JSTOR 163353. S2CID 162702326. doi:10.1017/s0020743800031834.
- Holdich, Thomas Hungerford (1911), „Bahrein Islands”, Ур.: Chisholm, Hugh, Encyclopædia Britannica (на језику: енглески), 3 (11 изд.), Cambridge University Press, стр. 212
- Larsen, Curtis (1983). Life and Land Use on the Bahrain Islands: The Geoarcheology of an Ancient Society. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-46906-5.
- Mojtahed-Zadeh, Pirouz (1999). Security and Territoriality in the Persian Gulf: A Maritime Political Geography. Routledge. ISBN 978-0-7007-1098-0.