Живадин Јовановић
Живадин Јовановић | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 14. новембар 1938. | ||||||||||||
Место рођења | Опарић, код Рековца, Југославија | ||||||||||||
Образовање | Гимназија у Јагодини | ||||||||||||
Универзитет | Правни факултет Универзитета у Београду | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Социјалистичка партија Србије раније: Савез комуниста Југославије | ||||||||||||
|
Живадин Јовановић (Опарић, код Рековца, 14. новембар 1938) српски и југословенски је правник и дипломата. Био је министар иностраних послова СР Југославије од 1998. до 2000. године.
Тренутно је председник Београдског форума за свет равноправних.
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу је завршио у Драгову, а потом и Гимназију у Јагодини. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1961. године.[1]
Одмах по дипломирању, запослио се као правни референт у Скупштини општине Нови Београд. Током 1964. године је био аташе у Државном секретаријату за иностране послове СФРЈ.
Говори енглески, руски, француски и португалски језик.
Додељена му је Златна медаља за заслуге Републике Србије (2023).[2]
Дипломатска каријера
[уреди | уреди извор]Од 1966. до 1970. године је био вицеконзул при Генералном конзулату СФРЈ у Торонту. Након тога је до 1974. године био саветник у Кабинету Председника Републике (СФРЈ), када одлази за саветника амбасаде у Најробију.
Од 1978. до 1988. године је био саветник за спољну политику Председништва Републике Србије и секретар Републичког савета за односе са иностранством.
За амбасадора СФР Југославије у Анголи, Намибији и Сао Томе и Принципе, именован је 1988. године. На том положају је остао до 1993. године.
Помоћник савезног министра за иностране послове СР Југославије је постао 1994. године. Радио је заједно са Владиславом Јовановићем и Миланом Милутиновићем.
Савезни министар за иностране послове СР Југославије је био од 9. јануара 1998. до 4. новембра 2000. године.[3]
Страначки ангажман
[уреди | уреди извор]Као кандидат Социјалистичке партије Србије, неколико пута је биран за посланика Савезне скупштине СР Југославије и народног посланика Народне скупштине Републике Србије.
Обављао је дужности потпредседника и вршиоца дужности председника СПС-а.
Дела
[уреди | уреди извор]- Укидање државе, Дијам-м-прес, Ветерник, 2003;
- Косовско огледало, Београдски форум за свет равноправних, 2006.
- 1244 ključ mira u Evropi, Beogradski forum, Srpska književna zadruga (SKZ) , 2018. (Pečat vremena).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Биографија Живадина Јовановића”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2020. г.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Додељена одликовања поводом Дана државности”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-15.
- ^ Попов, Чедомир; Живојиновић, Драгољуб; Марковић, Слободан; Јеремић, Вук (2013). Два века модерне српске дипломатије: Bicentenary of Modern Serbian Diplomacy (на језику: српски). Balkanološki institut SANU. ISBN 978-86-7179-079-6.