Пређи на садржај

Зоран Миљковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Миљковић
Мало позориште "Душко Радовић", Београд; "Грбавац", Славомира Мрожека, 1991, Зоран Миљковић
Лични подаци
Пуно имеЗоран Миљковић
Датум рођења(1947-07-25)25. јул 1947.
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Датум смрти20. август 2020.(2020-08-20) (73 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Веза до IMDb-а

Зоран Миљковић (Београд, 25. јул 1947 — Београд, 20. август 2020) био је српски и југословенски глумац.[1]

Био је првак Малог позоришта „Душко Радовић”.[2][3]Остао је упамћен по бројним улогама у позоришту „Душко Радовић", као и по бројним епизодним улогама у домаћим серијама и филмовима.[4]

Мало позориште "Душко Радовић", "Црвенкапа и збуњени вук", Зоранка Јанковић, Мелита Бихали, Зоран Миљковић
Мало позориште "Душко Радовић", "Лек против старења", 1979.
Мало позориште "Душко Радовић", "Едерланда", Зоран Миљковић, Мирјана Марић 
Мало позориште "Душко Радовић", "Бајка о рибару и рибици", Ема Јуричев Бркић, Зоран Миљковић, 1978.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Зоран Миљковић се родио у Београду, али је младост провео у Пожаревцу у којем је открио глуму и коње, две своје највеће страсти.[5][6]

На Љубичевским коњичким играма два пута је победио и добио титулу "Витеза" вишебоја 1967. и 1968. године,[5] 1978. је освојио друго место, а на Играма је учествовао још два пута.[7] Своје јахачко умеће користио је касније у неколико филмова попут дечијег остварења Последња трка са грлом Зимзелен. У старој Југославији само два глумца су била у стању да без каскадера одјашу веома тешку трку преко шибља: Бобан Петровић и Зоран Миљковић.[7]

На Љубичевским коњским играма упознаје 1967. године глумца Миливоја Живановића, „Војводу Игара” те године, који у њему препознаје и потхрањује глумачки таленат.[7]

После друге победе на Љубичевским играма,[7] Зоран Миљковић долази у Београд на студије историје уметности.[5] Истовремено пролази на аудицији у Академском позоришту "Бранко Крсмановић".[2][4] На једну од Зоранових представа долази и драмски писац Слободан Стојановић који је у то време био директор драме у Савременом позоришту на Црвеном крсту, па га ангжује као глумца и у свом позоришту.[7][8] Слободан Стојановић такође упућује Зорана да прихвати[7] први професионални ангажман у Народном позоришту Босанске Крајине у Бањалуци, где Миљковић постаје стални члан и млади првак позоришта.[5]

Зоран Миљковић се враћа у Београд 1976. године где постаје члан Малог позоришта. Члан ансамбла је био 44 године, а првак позоришта нешто мање од двадесет година.[7]

Списак свих позоришних представа у којима је учествовао као глумац или глумац-аниматор пописан је на страници Музеја позоришне уметности Србије.[8]

Познате су његове улоге у серијама:

филмовима:

као и у Научном и Образовном програму Телевизије Београд.[5]

У зрелом добу своје каријере интензивно је радио у иностранству: за италијанску продуцентску кућу: Филм 87 из Рима и за италијанску телевизију Раи 1. Снимио је десетак серија и ТВ филмова међу којима су:

  • Заборављени,
  • Велика пљачка трезора,
  • Белградо Слинг,
  • Буоно Папа,
  • Ано 70,
  • Ло Скандало де ла Банка Романа.[7]

Такође, је играо и у неколико америчких филмова уз неке од светских глумаца као што су Дени Хјустон, Ралф Фајнс, Рики Тоњаци, Винсет Перез.[7]

  • Логор Собибур,
  • Бледо Лице,
  • Кориолан[7]
Мало позориште "Душко Радовић", "Атентат" 1989.
Мало позориште "Душко Радовић", „Хајдуци", Димитрије Илић, Станковић Миле, Зоран Миљковић, 1999           
Мало позориште "Душко Радовић", Београд, "Момо", 2005, фото Ђорђе Томић - Паулина Манов, Зоран Миљковић
Мало позориште "Душко Радовић", Сцена за децу, "Лек од бресквиног лишћа", 2007, фото ЂорђеТомић - Зоран Миљковић

Награде

[уреди | уреди извор]

Добитник је бројних награда:

  • 1985. Бијенале југословенског луткарства, Бугојно - „Плашљиви вук", Диплома за најбоље остварење у Информативној селекцији;
  • 1986. Сусрети позоришта лутака Србије - „Чудесни виноград“, награда за глуму/анимацију;
  • 1989. Бијенале југословенског луткарства, Бугојно - „Бура“,  Златна значка за глуму/анимацију Зорану Миљковићу,  Специјална Златна значка за представу, награда ТВ Сарајева;
  • 1994. Југословенски фестивал представа за дјецу, Котор - „Лепотица и звер“, награда за мушку улогу у Луткарској селекцији.
  • За исту представу на Фестивалу у Загребу;
  • Сусрети позоришта лутака Србије, Ниш - „Велика крађа сатова“, награда за глуму/анимацију.[9]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1970-те
1971. Дан дужи од године
1972. Просјаци и синови Алија
1975. Доктор Младен Четнички наредник
1975. Црвена земља Hauptmann Rott
1975. Синови Агент
1976. Два другара
1976. Фронташ
1977. Пас који је волео возове
1978. Стићи пре свитања
1978. Повратак отписаних Илија (агент)
1978. Чардак ни на небу ни на земљи
1978. Последња трка Алимпије Хоџић
1980-те
1980. Врућ ветар Роки
1980. Подијум Вук
1980. Хајдук
1981. Широко је лишће Човек у кафани
1981. База на Дунаву
1981. Краљевски воз Полицијски агент
1982. Паштровски витез Чиновник 3
1982. Венеријанска раја Агент
1985. Двоструки удар Партизан
1987. Waitapu Тужилац
1987. Случај Хармс Инспектор КГБ
1987. Вук Караџић
1987. Место сусрета Београд Цариник на аеродрому
1989. Шведски аранжман мајор Ото Деш
1989. Балкан експрес 2
1990-те
1990. Иза зида Жижић
1991. У име закона Кокорајков син
1987-1991. Бољи живот Милиционер
1993. Рај
1993. Мрав пешадинац
1994. Голи живот Муџахедин 1
1995. Подземље Партизан
1996. Била једном једна земља Партизан 2
1998. Канал мимо Некрофил
1998. Буре барута
2000-те
2000. Тајна породичног блага
2001. Породично благо Саобраћајац
2004. Пад у рај Панајотовић
2004. Јелена Жарко
2004. Скела Црноберзијанац
2005. Супер хероји са острва снова
2006. Затамњење Цариник
2008. Мој рођак са села Инжењер
2009. Зона мртвих
2010-те
2010. Шесто чуло Адвокат
2010. План Б Стари човек
2010. Мртав човек не штуца Генерал Јуришић
2010. Lo scandalo della Banca Romana
2011. Кориолан Грађанин
2011. Како сам прошао мој возачки испит Инструктор вожње
2015. Девет дана Отац (глас)
2017. Злочин
2017. Пси лају, ветар носи Коча СУБНОР

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Preminuo glumac Zoran Miljković
  2. ^ а б „VITEZ KOJI JE VOLEO GLUMU In memoriam – Zoran Miljković (1947-2020)”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-07-14. 
  3. ^ „Preminuo glumac Zoran Miljković u 73. godini žoivota - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2020-08-22. Приступљено 2024-07-14. 
  4. ^ а б Preminuo glumac Zoran Miljković u 73. godini života[мртва веза]
  5. ^ а б в г д „Преминуо глумац Зоран Миљковић”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2024-07-14. 
  6. ^ „RTS :: Svet poznatih :: Preminuo glumac Zoran Miljković”. www.rts.rs. Приступљено 2024-07-14. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и recnaroda (2020-08-23). „IN MEMORIAM: Зоран Миљковић, глумац ·” (на језику: српски). Приступљено 2024-07-14. 
  8. ^ а б „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-07-14. 
  9. ^ „Награде | MPDR”. www.malopozoriste.co.rs. Приступљено 2024-07-14. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Миљковић&oldid=28621942”