Интерлеукин 22
| Интерлеукин 22 | |
|---|---|
 ИЛ-22 кристалографска структура (боје дуге, N-терминус = плаво, C-терминус = црвено) у комплексу са ИЛ-22Р1 (magenta).[1] | |
| Идентификатори | |
| Симбол | IL22 |
| Алт. симболи | ILTIF, IL-21, zcyto18, IL-TIF, IL-D110, TIFa, TIFIL-23, IL-22 |
| Entrez | 50616 |
| HUGO | 14900 |
| OMIM | 605330 |
| RefSeq | NM_020525 |
| UniProt | Q9GZX6 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 12 q15 |
Интерлеукин 22 (ИЛ-22) је протеин који је код људи кодиран ИЛ22 геном.[2][3][4]
ИЛ-22 је члан групе цитокина која се зове ИЛ-10 фамилија или ИЛ-10 суперфамилија (укључујући ИЛ-19, ИЛ-20, ИЛ-24, и ИЛ-26),[5] класе потентних медијатора целуларног инфламаторног одговора. Овај интерлеукин дели ИЛ-10R2 у ћелијској сигнализацији са другим члановима те фамилије, ИЛ-10, ИЛ-26, ИЛ-28, и ИЛ-29. ИЛ-22 производи активиране ДЦ и ћелије, и иницира урођени имуни одговор против против бактеријских патогена посебно у епителним ћелијама као што су респираторне и стомачне епителијалне ћелије. ИЛ-22 заједно са ИЛ-17 се брзо производи у слезинским ЛТи-сличним ћелијама[6], и може бити такође произведен од стране Тх17 ћелија. Он вероватно игра улогу у координираном одговору оба адаптивног и урођеног имунског система.[7]
ИЛ-22 биолошка активност се манифестује путем везивања за комплекс на ћелијској површини који се састоји од ИЛ-22Р1 и ИЛ-10Р2 рецепторских ланаца. Тој је додатно регулисано путем интеракције са растворним везујућим протеином, ИЛ-22BP, чија секвенца је слична са са екстрацелуларним регионом рецептора ИЛ-22R1 (сИЛ-22R1). ИЛ-22 и ИЛ-10 рецепторски ланци играју улогу у целуларној комуникацији и трансдукцији сигнала путем селективне иницијације и регулације имуног одговора.[1] ИЛ-22 може да допринесе имуним болестима путем стимулације имфламаторног одговора, С100с и дефенсина. ИЛ-22 такође промовише преживљавање хепатоцита у јетри и епителијалним ћелијама плућа и стомака, попут ИЛ-10.[8]
Сигнализирање
[уреди | уреди извор]ИЛ-22, сигнализира кроз интерферон рецептор-сродне протеине ЦРФ2-4 и ИЛ-22Р.[3] Он формира комплексе на ћелијској површини са ИЛ-22Р1 и ИЛ-10Р2 ланцима што резултује у сигнал трансдукцији кроз рецептор, ИЛ-10Р2. ИЛ-22/ИЛ-22R1/ИЛ-10R2 комплекс активира инрацелуларне киназе (ЈАК1, Tyk2, и МАП киназе) и транскрипционе факторе, посебно СTAT3. Он може да индуцира ИЛ-20 и ИЛ-24 сигнализацију кад се ИЛ-22Р1 спари са ИЛ-20Р2.
Структура
[уреди | уреди извор]ИЛ-22 је α-хеликал цитокин. ИЛ-22 се везује за хетеродимерични рецептор на ћелијској површини који се састоји од ИЛ-10Р2 и ИЛ-22Р1 подјединица.[1]
Кристализација је могућа ако се Н-везана гликосилациона места одстране у ИЛ-22 мутантима везаним за сИЛ-22Р1 рецептор високог афинитета. Кристалографски асиметрична јединица садржи два ИЛ-22-сИЛ-22Р1 комплекса.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г PDB: 3DGC; Jones BC, Logsdon NJ, Walter MR (2008). „Structure of IL-22 bound to its high-affinity IL-22R1 chain”. Structure. 16 (9): 1333—44. PMC 2637415
. PMID 18599299. doi:10.1016/j.str.2008.06.005.
- ^ Dumoutier L, Van Roost E, Colau D, Renauld JC (2000). „Human interleukin-10-related T cell-derived inducible factor: molecular cloning and functional characterization as an hepatocyte-stimulating factor”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 97 (18): 10144—9. PMC 27764 . PMID 10954742. doi:10.1073/pnas.170291697 .
- ^ а б Xie MH, Aggarwal S, Ho WH, Foster J, Zhang Z, Stinson J, Wood WI, Goddard AD, Gurney AL (2000). „Interleukin (IL)-22, a novel human cytokine that signals through the interferon receptor-related proteins CRF2-4 and IL-22R”. J. Biol. Chem. 275 (40): 31335—9. PMID 10875937. doi:10.1074/jbc.M005304200 .
- ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
- ^ Pestka S, Krause CD, Sarkar D, Walter MR, Shi Y, Fisher PB (2004). „Interleukin-10 and related cytokines and receptors”. Annu. Rev. Immunol. 22: 929—79. PMID 15032600. doi:10.1146/annurev.immunol.22.012703.104622.
- ^ Takatori H, Kanno Y, Watford WT, Tato CM, Weiss G, Ivanov II, Littman DR, O'Shea JJ (2009). „Lymphoid tissue inducer-like cells are an innate source of IL-17 and IL-22.”. J Exp Med. 206 (1): 35—41. PMC 2626689 . PMID 19114665. doi:10.1084/jem.20072713.
- ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
- ^ Moore KW, de Waal Malefyt R, Coffman RL, O'Garra A (2001). „Interleukin-10 and the interleukin-10 receptor”. Annu. Rev. Immunol. 19: 683—765. PMID 11244051. doi:10.1146/annurev.immunol.19.1.683.
Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Interleukin-22 на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Медији везани за чланак Интерлеукин 22 на Викимедијиној остави