Пређи на садржај

Казимир I Пјаст

С Википедије, слободне енциклопедије
Казимир I Пјаст
Казимир I Пјаст
Лични подаци
Пуно имеКазимир I Пјаст
Датум рођења(1016-07-25)25. јул 1016.
Место рођењаКраков, Пољска
Датум смрти28. новембар 1058.(1058-11-28) (42 год.)
Место смртиПознањ, Пољска
Гробкатедрала у Познању
Породица
СупружникМарија Доброњега
ПотомствоБолеслав II Смели, Владислав I Херман, Мјешко Казимировић, Свјатослава Пољска
РодитељиМјешко II Пјаст
Ричеза од Лотарингије
ДинастијаПјаст
кнез Пољске
Период1040-1058
ПретходникМјешко II Пјаст
НаследникБолеслав II Ћелави

Казимир I Пјаст, такође познат под надимком Обновитељ (Краков, 25. јул 1016. — Познањ, 28. новембар 1058) био је кнез Пољске из династије Пјастова. Владао је од 1040. године до своје смрти.

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Казимир је био једини син Мјешка II Пјаста и његове жене Риксе од Лотарингије. О његовом раном животу мало се зна. Детињство је, највероватније, провео на краљевском двору у Гњезну. Како би стекао одговарајуће образовање, Казимир је 1026. године послат у манастир. Према неким изворима, које модерни историчари нису потврдили, у младости је желео да постане монах. У сваком случају Казимир је 1031. године заувек напустио цркву.

Егзил

[уреди | уреди извор]

Казимиров отац, Мјешко, крунисан је 1025. године за краља Пољске након смрти свога оца Болеслава I. Његов долазак на власт довео је до незадовољства племства које се плашило јаке централизоване управе каква је постојала у време владавине његовог оца. Искористивши такво стање, Мјешкова браћа Безприм и Ото организују побуну против њега и поставши савезници светоримског цара Конрада II чије су снаге напале Пољску. Мјешко је присиљен да абдицира 1031. године.

Мјешко је умро 1034. године. У то време је Казимир боравио у Немачкој на двору свога ујака Хермана II, архиепископа Келна. Године 1037. Казимир се вратио у Пољску где је покушао да преузме трон. То је изазвало реакцију барона који су присилили Казимира и његову мајку да напусте Пољску и склоне се у Саксонију. Следеће године Казимир је поново покушао да преузме престо, али је и овај покушај завршен неуспехом те је приморан поново да бежи. Овога пута, Казимир и Риска су побегли у Угарско краљевство. Тамо је утамничен од стране Стефана I, а мајка је присиљена да се замонаши. У манастиру је и умрла (1063).

Прилике у Пољској

[уреди | уреди извор]
Казимир обнављач осваја Пољску

Централна Пољска била је у рукама Безприма Пјаста. Дистрикт Великопољска побунио се против племства и католичког свештенства. Побуна је трајала неколико година. Дистрикт Масовија се такође отргао од остатка Пољске под вођством Мицлава. Слична ситуација се одиграла и у Померанији. Користећи такво стање, Братислав I Чешки напада Пољску и тешко је пустоши отимајући јој део територије.

Долазак на власт

[уреди | уреди извор]

Године 1039. Казимир одлази у Немачку где добија финансијску и војну подршку од свога рођака, светоримског цара Хенрика III. Казимирову војну силу чинило је 1000 тешко наоружаних пешака. Такође, Казимир је склопио савез и са Јарославом Мудрим, владарем Кијевске Русије, са чијом се сестром Маријом оженио. Захваљујући својим новим савезницима, Казимир је успео да поврати највећи део Пољске. Братислав је поражен и присиљен на мир у Регенсбургу (1042) којим је изгубио све територије освојене од Пољске сем Шлезије. Истовремено, Казимир је ставио тачку на унутрашње сукобе у Пољској. Стекао је епитет "Обновитељ".

Владавина

[уреди | уреди извор]

Учврстивши се на власти, Казимир је одабрао нову престоницу. Био је то Краков, једини велики град релативно нетакнут грађанским ратом. Године 1047. Казимир је, уз подршку свог савезника у Кијеву, започео рат против Масовије. Мицлав је поражен, а његова земља прикључена Пољској. Казимир је обнови бискупију у Кракову и Вроцлаву подижући нову катедралу - Вавелска катедрала. Казимирова владавина означава и почетак увођења феудализма у Пољску. Својим ратницима поклањао је земљу и тако их, постепено, трансформисао у средњовековне витезове.

Брак и породица

[уреди | уреди извор]

Казимир је био ожењен Маријом Доброњега, ћерком кијевског кнеза Владимира I Великог. Имали су петоро деце:

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Сјемомисл
 
 
 
 
 
 
 
8. Мјешко I Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Gorka
 
 
 
 
 
 
 
4. Болеслав I Храбри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Болеслав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
9. Дубравка од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Бјагота
 
 
 
 
 
 
 
2. Мјешко II Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. (perhaps) Tugumir
 
 
 
 
 
 
 
10. Dobromir of Lusatia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Емнилда од Лужица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Казимир I Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Erenfried II
 
 
 
 
 
 
 
12. Herman I, Count Palatine of Lotharingia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Richwara of Zulpichgau
 
 
 
 
 
 
 
6. Ецо, гроф Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Hucbald II von Dillingen
 
 
 
 
 
 
 
13. Heylwig von Dillingen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Dietbirg of Swabia
 
 
 
 
 
 
 
3. Рикса од Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Отон I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
14. Отон II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Аделаида од Италије
 
 
 
 
 
 
 
7. Матилда од Немачке, грофица Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. (perhaps) Konstantinos Skleros
 
 
 
 
 
 
 
15. Теофанија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. (perhaps) Sophia Phokaina
 
 
 
 
 
 

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  • Krzysztof Benyskiewicz, Książę Polski Władysław I Herman 1079–1102, Zielona Góra 2010, s. 34.
Казимир I Пјаст на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Казимир_I_Пјаст&oldid=25917966”