Комунар
Комунар Комунар | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Лењинградска област |
Рејон | Гатчињски рејон |
Основан | први помен 1843. |
Варошица од | 1953. |
Статус града | 1993. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2015. | 21.575 |
— густина | 1.698,82 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 59° 37′ 30″ С; 30° 24′ 00″ И / 59.625° С; 30.4° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 60 m |
Површина | 12,7 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 188320–188322 |
Позивни број | (+7) 8137165 |
Регистарска ознака | 47 |
ОКАТО код | 41 218 505 |
ОКТМО код | 41 618 105 001 |
Веб-сајт | |
kommunar.spb.ru/ |
Комунар (рус. Коммунар) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Лењинградске области, и административно припада Гатчињском рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 21.575 становника. Административни статус града има од 1993. године. Градска територија обухвата подручје површине 12,7 km².
Комунар је значајан индустријски центар и важно средиште у индустрији целулозе и папира.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Комунар налази се у североисточном делу Гатчињског рејона, на подручју Дудерхофских брда Ижорског побрђа. Лежи на обе обале реке Ижоре. Смештен је на око 25 km североисточно од рејонског центра, града Гатчине, односно на око 35 km јужније од историјског центра града Санкт Петербурга.
Због близине Санкт Петербурга, Комунар је важно сабраћајно чвориште, а до града води и линија санктпетербуршког метроа.
Историја
[уреди | уреди извор]ПОчетком 1840-их је основано насеље по имену Графска Славјанка (рус. Графская Славянка) као средиште подручја које је било у власништви грофице Јулије Самојлове, која је на том подручју поседовала огромне имање са дворцем. Грофица Самојлова наследила је имање по наследној линији, а њена породица са мајчине стране била је у сродству са императорком Катарином Великом (која им је и доделила имање). Након што је грофица напустила земљу 1846. године, имање је прешло под управу царске породице и преименовано је прво у Павловску, а потом и у Царску Славјанку (рус. Царская Славянка). Сам локалитет, односно имање, помиње се и нешто раније, на Топографској мапи санктпетербуршке ближе околине из 1817, а у оквиру имања налазила се и слобода Графска Славјанка са 133 домаћинства.[1]
Графска Славјанка као насељено место први пут се помиње 1843. године. Према подацима са првог сверуског пописа становништва из 1897. године, у слободи Царска Славјанка живело је укупно 2.397 становника.[2] Након што је у ансељу у другој половини XIX века отворена фабрика за производњу папира у којој је радила већина локалне популације, насеље је често називано и Варошицом уз фабрику Роџерса и Пејфера (рус. посёлок при фабрике Роджерса и Пейффера). Након Октобарске револуције и промене власти у Русији, насеље добија назив Црвена Славјанка, а потом и 1933. године садашњи Комунар (у част учесника Париске комуне).
Одлуком Президијума врховног совјета РСФСР од 8. октобра 1953. године, насељено место уз фабрику Коммунар преименовано је у радничку варошицу Комунар.[3] Званичан административни статус града има од 28. јуна 1993. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 20.211 становник, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 21.575 становника.[4]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
--- | 5.298 | 6.854 | 8.507 | 17.791[5] | 17.164[6] | 20.211[7] | 21.575 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ «Топографическая карта окружности Санкт-Петербурга» на 16 листах в масштабе 1 в. в 1 дм или 1 : 42 000, Военно-топографическое депо Главного штаба, 1817 г.
- ^ «Населённые места Российской империи по данным первой всеобщей переписи населения 1897 г.» СПб, 1905, pp. 197
- ^ Ленинградский областной государственный архив в г. Выборге[мртва веза]
- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]