Пређи на садржај

Косоре

Координате: 43° 55′ 56″ С; 16° 24′ 36″ И / 43.932322° С; 16.409983° И / 43.932322; 16.409983
С Википедије, слободне енциклопедије
Косоре
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
ГрадВрлика
Становништво
 — 2011.Пад 191
Географске карактеристике
Координате43° 55′ 56″ С; 16° 24′ 36″ И / 43.932322° С; 16.409983° И / 43.932322; 16.409983
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина408 m
Косоре на карти Хрватске
Косоре
Косоре
Косоре на карти Хрватске
Косоре на карти Сплитско-далматинске жупаније
Косоре
Косоре
Косоре на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број21236 Врлика
Позивни број+385 21

Косоре су насељено мјесто у саставу града Врлике, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Насеље Косоре се налази на рубу Врличког поља, између планина Динаре и Свилаје, на отприлике 400 метара надморске висине. Уз само насеље пролази путни правац Д1 који повезује оближњи Книн са Врликом. Удаљено је око 3 км сјевероисточно од Врлике.

Дијелови Косора су: Леласи, Ерцези, Лакићи, Лисичари, Клепићи, Мишине, Раднићи, Мучале, Арнаути, Јовићи, Косорчићи, Бодрожићи, Медићи, Утржени и Иванчићи.

Историја

[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазиле су се у саставу старе општине Сињ. Током рата у Хрватској Косоре су биле у саставу Републике Српске Крајине.

У НОБ-у је за вријеме Другог свјетског рата судјеловало 64 становника Косора.[1]

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Косоре су имале 191 становника.[2]

Број становника по пописима[3]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
310 287 294 332 398 469 507 608 658 653 626 609 482 431 238 191

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Косоре је имало 431 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
288 66,82%
Срби
  
140 32,48%
Југословени
  
1 0,23%
Словенци
  
1 0,23%
непознато
  
1 0,23%
укупно: 431

Ранији пописи

[уреди | уреди извор]
Националност[4] 1991. 1981. 1971.
Хрвати 288 296 403
Срби 140 150 202
Југословени 1 29
остали и непознато 2 7 4
Укупно 431 482 609

Презимена

[уреди | уреди извор]
  • Арнаут — Православци, славе Аранђеловдан и Св. Саву
  • Бодрожић — Православци, славе Св. Саву
  • Иванчић — Православци, славе Св. Јована
  • Кнез — Православци, славе Аранђеловдан
  • Медић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Мишина — Православци, славе Ђурђевдан
  • Утржен — Православци, славе Ђурђевдан
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Iz povijesti Dalmacije (str. 122) — Bernard Stulli ISBN 978-86-7397-073-8
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 22. 4. 2013. 
  3. ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Фотографије

[уреди | уреди извор]