Кригер
| Кригер | |
|---|---|
 Стево Жигон у улози Кригера | |
| Основне информације | |
| Националност | немачка |
| Подаци о креацији | |
| Прво прик. | Отписани 1974. |
| Последње прик. | Повратак отписаних 1978. |
| Измислио | Драган Марковић и Синиша Павић |
| Тумач | Стево Жигон |
Кригер је измишљени лик из телевизијских серија „Отписани”, из 1974. и „Повратак отписаних”, из 1978. године. Такође се појављује и у истоименим филмовима „Отписани” и „Повратак отписаних”.
Лик су створили аутори ових серија Драган Марковић и Синиша Павић.
Тумачио га је глумац Стево Жигон, који је својом одличном глумом допринео да овај лик постане један од најпознатијих негативаца југословенске кинематографије.
Опис лика
[уреди | уреди извор]Кригер је мајор Гестапоа чији је задатак да уништи покрет отпора у Београду. Иако је потчињен пуковнику Милеру, чији је помоћник, доста је самосталан у својим акцијама. Тесно сарађује са Крстом Мишићем шефом Специјалне полиције, иако га не сматра превише способним.
Кригер је Немац, фолксдојчер из Бечкерека и пре рата је радио као трговачки помоћник. Од првог појављивања, Кригер се истиче својом озбиљном и строгом фигуром, као и добро припремљеним манирима бескрупулозног официра.
Након ослобођења Београда, октобра 1944. године, Кригер остаје илегално у граду са намером да врши саботаже и диверзије, али га у томе спречавају и потом убијају главни ликови серије — Прле и Тихи.
По њему се зове последња 13-а епизода серије „Повратак отписаних”.
Историјска подлога
[уреди | уреди извор]Серија „Отписани” настала је према истоименој књизи Драгана Марковића, који је за време рата био један од београдских илегалаца, а касније заточеник логора на Бањици. Помоћник управника логора био је Петер Кригер, фолксдојчер из Црвенке, који се истицао у мучењу логораша. Стварајући лик мајора Кригера, Марковић и Синиша Павић су овај лик повезали са стварним Кригером и дали му његово име, као и неколико особина. Такође, прави Кригер је пре рата радио у Београду као трговачки помоћник у Митићевој робној кући.[1]
Како би лик мајора Кригера био што уверљивији, с обзиром да прави Кригер није био превише важна личност у окупационом систему власти, а напредовао је на место помоћника управника логора само због своје окрутности, аутори серије су морали потражити још неку историјску подлогу за свој лик. У овоме им је умногоме послужио СС мајор Гестапоа Карл Краус. Он је био новинар и у Београд је дошао још 1939. године, као представник Трећег рајха. У Београду је био и за време војног пуча 27. марта, као и за време краткотрајног Априлског рата. Након уласка окупационих снага у Београд, одмах се прикључио Оперативној команди и потом био постављен за шефа Команде Београда и био је директно подређен СС пуковнику Хансу Хелму, који је био шеф београдског Гестапоа.[2]
За разлику од Петера Кригера који је био фолксдојчер, Карл Краус је био судетски Немац. Сматран је за стручњака за српска питања и познавање прилика и људи у Србији, па је стога представљао једног од главних људи Гестапоа. Директно је водио акције против Јевреја у Београду и Србији и био организатор логора Топовске шупе. У Београду је остао све до октобра 1941. када је повучен у Немачку. Иако га је Државна комисија за ратне злочине прогласила кривим и тражила његово изручење Југославији, он није изручен, а његова даља судбина је непозната.[2]
Веродостојности лика злогласног мајора Гестапоа допринела је и чињеница да је глумац Стево Жигон током Другог светског рата био заточен у концентрационом логору Дахау, где је имао прилику да се упозна са окрутним методама и понашањем официра Гестапоа. Током боравка у логору он је научио немачки језик, па је и то знатно допринело успешности овог лика, који се по многима сматра једним од најупечатљивијих негативних ликова југословенске и српске кинематографије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „„Све тајне Отписаних” недељник.рс”. Архивирано из оригинала 22. 2. 2017. г. Приступљено 20. 2. 2017.
- ^ а б „Ко је заправо био мајор Кригер из Отписаних” престиж.рс
