Пређи на садржај

Кукујевци

Координате: 45° 04′ 13″ С; 19° 20′ 25″ И / 45.0704031° С; 19.3402057° И / 45.0704031; 19.3402057
С Википедије, слободне енциклопедије
Кукујевци
Православна црква у Кукујевцима
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаШид
Становништво
 — 2022.Пад 1490
 — густина59/km2
Географске карактеристике
Координате45° 04′ 13″ С; 19° 20′ 25″ И / 45.0704031° С; 19.3402057° И / 45.0704031; 19.3402057
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина93 m
Површина32,7 km2
Кукујевци на карти Србије
Кукујевци
Кукујевци
Кукујевци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22224
Позивни број022
Регистарска ознакаŠI
Римокатоличка црква Светог Тројства

Кукујевци су насеље у општини Шид, у Сремском округу, у Србији. Налази се на државном путу IIБ реда 120, на 12. километру од Шида према Сремској Митровици и на три километра удаљености од ауто-пута А3, кроз село пролази железничка пруга (Железничка станица Кукујевци-Ердевик). Има око 2000 становника, претежно Срба.

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Место са севера омеђавају јужни обронци Фрушке горе.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]
Дом културе

Електричну струју насеље је добило око 1950, воду, асфалт и телефонску централу почетком осамдесетих, а здравствену амбуланту са зубном ординацијом почетком деведесетих.

У селу се говорила икавица, која је престала да се користи осамдесетих година 20. века.

Деведесетих година 20. века у Кукујевце се доселио велики број Срба из више од 160 места из Лике, Кордуна, Баније, Далмације, Славоније и других крајева у Хрватској, разменивши претходно куће и имања са дотадашњим староседеоцима Хрватима[а],[2], док је мањи део Срба пребегао из Босне.[1]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Основна економска делатност становништва је пољопривреда. Добар део становништва бави се интензивним ратарством и воћарством. Дуван се узгаја на око 1.200 хектара сеоског атара, што представља највеће површине под том индустријском културом у Србији.[2] Гаји се сорта светла Вирџинија. Произвођачи дувана опремљени су монтажним сушарама у којима се помоћу дизел горива или гаса суши дуван. Од осталих пољопривредних култура гаје се шећерна репа, соја, кукуруз, сунцокрет, пшеница.[1]

У селу постоје пољопривредне задруге „Ратар“ и „Рит“.[2]

Протеклих година отворено је низ пољопривредних и других предузећа. У селу ради индустрији меса „Агропапук“ (од 2001), затим фирма „Беокапра“ (од 2009), која има фарму коза и бави се производњом козјег млека, увозно-извозна фирми „Асолер“[2] (2002), која се бави набавком и пласманом вулканизерски машина и алата.

Здравство

[уреди | уреди извор]

Село има здравствену станицу са лекаром и особљем, стоматолошку ординацију, а у склопу здравствене станице се налази и апотека.[3]

Образовање

[уреди | уреди извор]

У центру насеља се налази одељење шидске Основне школе „Бранко Радичевић“, у којој се похађа настава до осмог разреда.[3] У оквиру школе налазе се и одељење предшколске установе „Јелица Станивуковић-Шиља“.[4]

Култура и спорт

[уреди | уреди извор]
Некадашња православна црква

Овде се налази Римокатоличка црква Светог Тројства у Кукујевцима, површине 920 m², чија је изградња започела 1770. године, на подстицај Марије Терезије. Пошто су је тешко оштетили немачки војници при повлачењу 1944, обновљена је 1957. Након расељавања хрватског становништва деведесетих, остала је запуштена и ради се на њеној обнови.

Одмах преко пута, од старе школе, која није била у употреби, 1993. године, изграђена је и освећена православна црква Храм Велике Госпојине, а звоник је дозидан и освећен 1997. године. Та црква је срушена 2015. и изграђена исте године нова црква посвећена Успењу Пресвете Богородице.[5][1] Храм припада шидској црквеној општини, у Епархији сремској.

У селу делују Културно-уметничко друштво „Ђердан“, Актив жена „Вретено“, удружење пензионера, ловачки клуб „Фазан“ и постоји Фудбалски клуб „“Обилић“.”[2]

Сеоска слава Кукујеваца је Велика Госпојина.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2022. било је 1490 становника.

У насељу Кукујевци живи 1799 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,9 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 712 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), након што је током рата на просторима бивше Југославије највећи део до тада већинског хрватског становништва заменио куће са Србима протераним из Хрватске. Пре рата, Хрвати су чинили преко 89% становништва Кукујеваца.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 2.671
1953. 2.660
1961. 2.598
1971. 2.345
1981. 1.985
1991. 1.821 1.698
2002. 2.252 2.282
2011. 1.955
2022. 1.490
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
2.106 93,51%
Хрвати
  
72 3,19%
Југословени
  
11 0,48%
Словаци
  
5 0,22%
Мађари
  
2 0,08%
Чеси
  
1 0,04%
Словенци
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
непознато
  
40 1,77%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати Кукујевчани

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ према више хрватских извора размена је извршена принудно и под претњама[тражи се извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Општине Шид & 11. 10. 2012.
  2. ^ а б в г д РТС & 3. 5. 2015.
  3. ^ а б Општина Шид & 11. 10. 2012.
  4. ^ 021 & 28. 10. 2015.
  5. ^ Црквена општина Шид & Кукујевци.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]