Пређи на садржај

Лозањ

Координате: 44° 05′ 05″ С; 20° 17′ 06″ И / 44.084666° С; 20.285° И / 44.084666; 20.285
С Википедије, слободне енциклопедије
Лозањ
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 257
Географске карактеристике
Координате44° 05′ 05″ С; 20° 17′ 06″ И / 44.084666° С; 20.285° И / 44.084666; 20.285
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина499 m
Лозањ на карти Србије
Лозањ
Лозањ
Лозањ на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Лозањ је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 257 становника. Удаљено 18 км од Горњег Милановца у правцу виса Рајац и планине Сувобор, између река Дичине и Озремице, на надморској висини од 400 до 560 м и на површини од 904 ха.[1]

Лозањ је првобитно припадао општини Горњи Бањани. Има основну школу. На месту званом Црквине налазила се црква брвнара посвећена Светом Николи. У 1862. години подигнута је нова црква у Горњим Бањанима, суседном селу, чијој парохији припада и Лозањ. Сеоска слава је први дан Тројица, а сеоски вашар у прву недељу Усековенија.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Постоје докази да је Лозањ постојао још у средњовековној Србији. Доласком Турака село се делимично иселило. Поново је насељено у 18. веку када су дошли досељеници из Црне Горе, Гласинца са Романије, Старог Влаха, Бихора и ужичког краја. Лозањ је наводно име добио по виновој лози која се некада у овом селу много гајила. Име Лозањ први пут се помиње у турском попису 1525. године и то под именом Горњи Лозањ. Тада је имао 8 домова.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 134 ратника. Погинуло их је 80 а 54 је преживело.[1]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 697 становника, 1921. године 576, а 2002. године тај број је спао на 342.[1]

У насељу Лозањ живи 302 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,9 година (48,1 код мушкараца и 49,8 код жена). У насељу има 120 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 718
1953. 755
1961. 698
1971. 597
1981. 563
1991. 441 441
2002. 340 343
2011. 257
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
339 99,70%
Муслимани
  
1 0,29%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 275. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]