Пређи на садржај

Златибор (Чајетина)

Координате: 43° 43′ 14″ С; 19° 42′ 09″ И / 43.720666° С; 19.7025° И / 43.720666; 19.7025
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Обудојевица)
За друге употребе, погледајте Златибор (вишезначна одредница).
Златибор
Златибор
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаЧајетина
Становништво
 — 2022.Раст 3.702
Географске карактеристике
Координате43° 43′ 14″ С; 19° 42′ 09″ И / 43.720666° С; 19.7025° И / 43.720666; 19.7025
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1010 m
Златибор на карти Србије
Златибор
Златибор
Златибор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31315
Позивни број031
Регистарска ознакаУЕ

Златибор је градско насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2022. има 3.702 становника (према попису из 2011. било је 2.821 становника).[1]

Промене назива насеља Златибор

[уреди | уреди извор]
  • Кулашевац — до 1893. године
  • Краљева Вода — од 1893. до 1946. године
  • Партизанске Воде — од 1946. до 1991. године
  • Златибор — од 1991. године

Историја

[уреди | уреди извор]
Ваздушна Бања Златибор 1937. године.

До краја 19. вијека, ово тада још мало село звало се Кулашевац, по извору и потоку у свом центру. Од грађевина, овде се налазио само дрвени чардак Јована Мићића. Златиборски сердар, а изгледа и кнез Милош, овде су летовали са породицама.

Краљ Александар Обреновић је 1893. године боравио на Кулашевцу и обећао Петру Мићићу, тадашњем председнику општине, да ће Златибор постати туристички крај. Краљ је на Преображење Господње те године подигао чесму (Краљева чесма) на извору Кулашевца и од тада се ово мјесто зове Краљева Вода. Септембра 1905. године, Краљеву Воду је посетио и краљ Петар I Карађорђевић са престолонаследником Александром. Од тада се развија брже туризам на Златибору и на Краљевој Води. Хотел Краљева Вода и једна вила завршени 1910. године, први су објекти који су почели да примају госте. Краљева Вода је 1927. године модерним путем повезана са Ужицем. Подигнут је нови хотел Швајцарија и бесплатно се дијеле љетњиковци. Дом за смјештај и опоравак инвалида изграђен је 1931. године. Исте године, Краљева Вода је добила и водовод.

Послије Другог свјетског рата, у спомен стријељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године, Краљева Вода добија назив Партизанске Воде. Седамдесетих година 20. вијека се развија, што није престала ни до данас. Крајем 20. вијека, назив Партизанске Воде промијењен је у Златибор, па често долази до мијешања имена мјеста и планине, посебно међу туристима.

Растући и ширећи се, Златибор се повезао са Палисадом, који је некада био одвојено мјесто. На Палисаду се такође развијао туризам. Плацеви за градњу викендица дијељени су бесплатно, а у већини случајева, власници су били Београђани[тражи се извор].

Овде се налазе ОШ „Димитрије Туцовић” ИО Златибор, железничка станица Златибор, црква Светог Преображења Господњег, вила „Јеље”, вила „Блед”, вила Ђура Борошића, вила Радомира Милаћевића-Милаћа, вила Александра Павловића, вила Јанчића.

Градске четврти

[уреди | уреди извор]

Градске четврти Златибора су:

  • Обудојевица, такође и Обадовица и Обудовица, градска је четврт Златибора. Некада су ту били пространи пашњаци, а данас солитери и хотели. Цијела ова област добила је име по потоку који је туда текао, а данас чини дио канализације Златибора. Обудојевица је популарна због својих скијашких стаза.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Златибор живи 1834 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,3 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 811 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Златибор је од свих златиборских насеља забиљежио највећи пораст становништва у посљедњих десет година. 1991. године.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 115
1953. 362
1961. 357
1971. 834
1981. 1.237
1991. 1.684 1.668
2002. 2.344 2.385
2011. 2.821
2022. 3.702
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 2.296 97,95%
Црногорци
  
 13 0,55%
Муслимани
  
 6 0,25%
Горанци
  
 5 0,21%
Хрвати
  
 4 0,17%
Мађари
  
 2 0,08%
Румуни
  
 1 0,04%
Македонци
  
 1 0,04%
непознато
  
 12 0,51%


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 10
  
  
 8
80+ 10
  
  
 13
75—79 27
  
  
 22
70—74 25
  
  
 37
65—69 49
  
  
 57
60—64 44
  
  
 46
55—59 54
  
  
 58
50—54 87
  
  
 100
45—49 116
  
  
 124
40—44 95
  
  
 104
35—39 94
  
  
 100
30—34 76
  
  
 73
25—29 84
  
  
 80
20—24 90
  
  
 80
15—19 88
  
  
 82
10—14 106
  
  
 86
5—9 57
  
  
 63
0—4 47
  
  
 52
Просек : 36,3 37,7
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 55 152 162 285 416 540 811
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 173 181 130 253 46 20 7 1 0 0 2,89
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 949 284 609 27 26 3
Женски 984 225 601 106 52 0
УКУПНО 1.933 509 1.210 133 78 3
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 514 37 0 3 63
Женски 495 19 0 0 27
УКУПНО 1.009 56 0 3 90
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 29 27 48 148 28
Женски 8 11 73 189 10
УКУПНО 37 38 121 337 38
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 3 11 43 4 40
Женски 11 5 19 14 92
УКУПНО 14 16 62 18 132
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 19 0 0 11
Женски 12 0 0 5
УКУПНО 31 0 0 16

Галерија

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Попис становништва pop-stat.mashke.org (језик: српски)
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Златибор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Златибор_(Чајетина)&oldid=28492266#Градске_четврти”