Омотач тетиве

Називи и ознаке
TA98	A04.8.01.005
TA2	2035
TH	ТХ {{{2}}}.html HH3.03.00.0.00028 .{{{2}}}.{{{3}}}
FMA	76715
	Анатомска терминологија [шаблон на Википодацима]

Омотач тетиве (лат.vagina synovialis tendinis, vagina synovialis tendinum) танка је овојница око тетиве испуњен синовијом.

Функција

Омотач тетиве, попут бурзе, има заштитну функцију и смањују трење. Настају на местима где тетиве прелазе преко зглобова са повећаном напетошћу,^[1] посебно у пределу дугих тетива мишића подлактице.^[2]

Грађа

**Попречни пресек кроз омотач тетиве и тетиву:**1. влакнасти слој 2. мезотендинеум 3. спољни лист везивног омотача 4. клизни простор са спољашњеим слојем 5. унутрашњи синовијални лист омотача теиве 6. тетивa

Структура омотача тетиве је слична оној у зглобној капсули или бурзи. Код човека разликује спољашњи влакнасти слој (слој везивног ткива) и унутрашњи синовијални слој (синовијални лист омотача теиве).^[2]

Влакнасти слој је чврсто повезан са околином.^[2] Синовијални слој чини двоструку ламелу, чији је спољашњи слој повезан са слојем везивног ткива, а унутрашњи слој са тетивом.

Прелазна тачка између зида и листа тетиве је мезотендинеум, који може регресирати у одељцима; преостали остаци се тада називају винкула.

Између два листа постоји отвор који је испуњен малом количином вискозне течности,^[3] синовија због своје сличности са беланцетом и производ је синовијалног слоја омотача тетиве.

Патолошке промене

Патолошке промене у овојници тетива су у медицини познате као тендовагинопатије . Прекомерна употреба тетива или убодне повреде овојнице тетиве могу довести до тендонитиса ( тендовагинитиса ), што је веома болно. Најчешће стање код спортиста је де Кервенов тендовагинитис , који захвата заједничку тетиву мишића абдуцтор поллицис лонгус и екстензор поллицис бревис.^[4] Фибром овојнице тетивеје ретка бенигна адхезија на или близу тетиве или омотача тетива. Најчешће се јавља у тетивним овојницама флексора прстију, добро је размакнута и није примарно болна.^[5]

Извори

^ „Anatomy and Physiology Glossary”. McGraw-Hill Applied Biology Resource Center. McGraw-Hill. 2001. Приступљено 2016-02-22.
^ ^а ^б ^в T.H. Schiebler et al.: Lehrbuch der gesamten Anatomie des Menschen: Cytologie Histologie Entwicklungsgeschichte Makroskopische und Mikroskopische Anatomie. Springer-Verlag, 3. Auflage 2013, ISBN 978-3-662-22083-2, S. 131.
^ Schünke, Michael (2000). Topographie und Funktion des Bewegungssystems: funktionelle Anatomie. Stuttgart New York: Thieme. ISBN 978-3-13-118571-6.
^ Albrecht, Silvia; Amerschläger, Andrea; Barthofer, Jürgen; Bauer, Martin J. M.; Bergmann, Artur; Berrsche, Gregor (2022). Engelhardt, Martin, ур. Sportverletzungen: Diagnose, Management und Begleitmaßnahmen (4., überarbeitete Auflage изд.). München: Elsevier. ISBN 978-3-437-06263-6.
^ Andrew L. Folpe, G Petur Nielsen (Hrsg.): Bone and Soft Tissue Pathology. Elsevier Health Sciences, 2. Auflage 2022, ISBN 978-0-323-75872-7, S. 342.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] „Anatomy and Physiology Glossary”. McGraw-Hill Applied Biology Resource Center. McGraw-Hill. 2001. Приступљено 2016-02-22.

[:0-2] а ^б ^в T.H. Schiebler et al.: Lehrbuch der gesamten Anatomie des Menschen: Cytologie Histologie Entwicklungsgeschichte Makroskopische und Mikroskopische Anatomie. Springer-Verlag, 3. Auflage 2013, ISBN 978-3-662-22083-2, S. 131.

[3] Schünke, Michael (2000). Topographie und Funktion des Bewegungssystems: funktionelle Anatomie. Stuttgart New York: Thieme. ISBN 978-3-13-118571-6.

[4] Albrecht, Silvia; Amerschläger, Andrea; Barthofer, Jürgen; Bauer, Martin J. M.; Bergmann, Artur; Berrsche, Gregor (2022). Engelhardt, Martin, ур. Sportverletzungen: Diagnose, Management und Begleitmaßnahmen (4., überarbeitete Auflage изд.). München: Elsevier. ISBN 978-3-437-06263-6.

[5] Andrew L. Folpe, G Petur Nielsen (Hrsg.): Bone and Soft Tissue Pathology. Elsevier Health Sciences, 2. Auflage 2022, ISBN 978-0-323-75872-7, S. 342.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]