Палеографија

Руска палеографија

Тестамент Вилијама Шекспира, написан у секретарским рукописом.

Палеографија је помоћна дисциплина историјских наука која изучава древне исторјске рукописе - њихове форме и процесе писања. Назив потиче из грчког језика: palaiós - старо и graphein- писање. Палеографија проучава писмо, облике слова, материјал на коме се писало, водене и друге писане знакове на хартији, уметничке украсе код руком писаних књига и њихов повез. Палеографија се бави облицима и процесима писања; не текстуалним садржајем докумената. У ову дисциплину укључена је пракса дешифровања, читања и датирања рукописа, и културни контекст писања, укључујући методе помоћу којих су писање и књиге настале, и историја скрипторијума.

Временом су се развиле и специјалности у овиру палеографије: епиграфика (проучава писма на споменицима), сигилографија (проучава писма на печатима), нумизматика (проучава писма на новцу и стари новац) итд. Главне задатке палеографије дефинисао је Лудвиг Траубе, на преласку из 19. у 20. век. По њему практична страна палеографије се састоји у тачном читању рукописа свих врста извора, а научна страна у одређивању старости, врсте и места постанка неког писма, односно рукописа.

Примена

Палеографија може бити основна вештина историчара и филолога, јер аресира две главне потешкоће. Прво, с обзиром да се стил поједине абецеде у сваком датом језику непрекидно развијао, неопходно је знати како да се дешифрују њене појединачни знаци какви су постојали у разним епохама. Друго, писари су често користили многе скраћенице, обично како би писали брже, а понекад и ради уштеде простора, тако да специјалиста-палеограф мора знати како да их протумачи. Познавање појединих форми слова, лигатура, интерпункције и скраћеница омогућава палеографу да чита и разуме текст. Палеограф прво мора да зна језик текста (то јест, мора да постане стручњак за одговарајуће раније облике ових језика); и друго, историјске употребе различитих стилова рукописа, уобичајене писмене обичаји и писарске или нотарске скраћенице. Филолошко знање језика, речника и граматике који су генерално кориштени у одређено време или на неком месту може помоћи палеографима да идентификују древне или новије фалсификате наспрам аутентичних докумената.

Познавање писаног материјала такође је неопходно за проучавање рукописа и утврђивање периода у којима је документ или рукопис можда настао. Важан циљ може бити додељивање тексту датума и места настанка: зато палеограф мора узети у обзир стил и формирање манускрипта и рукопис који се у њему користи.

Датирање докумената

Палеографија се може користити за пружање информација о датуму настанка документа. Међутим, „палеографија је крајње уточиште за датирање“ и, „за ручно копиране књиге, период од 50 година најмање је прихватљив распон времена“, с тим што се сугерише да генерлно треба треба избегавати примену датирање ручно копираних текстова са опсегом мањим од бар седамдесет или осамдесет година. У једној напомени написаној 2005. године у једном имејлу као додатак свом чланку „Палеографско датирање П-46“ из 1996. године Брус В. Грифин изјавио је „Док се не развију ригорозније методологије, тешко је конструисати интервал поузданости од 95% за НТ [Нови завет] рукописе без да се дозволи бар један век за приписани датум.“ Вилијам М Шнаједвинд отишао је још апстрактније у оносу на свој рад из 2005. „Проблеми палеографског датирања натписа“ и изјавио да се „такозвана наука о палеографији често ослања на кружно резоновање, јер нема довољно података за извођење прецизних закључака о датирању. Научници такође теже да поједностављују дијахронијског развоја, претпостављајући моделе једноставности, а не сложености".

Историја

У 17. веку почињу прва палеографска истраживања у оквирима критичке историје. Историографи тог доба посумњали су у аутентичност неких повеља из меровиншког и каролиншког раздобља у поседу бенедиктинског манастира Ст. Денис у близини Париза. Везано за тај спор настало је дело француског бенедиктинца Жана Мабилона (1632-1707) De re diplomatica libri VI (1681) у коме је учињен први покушај класификације типова латинског писма.

1708. Бернард де Монтфаукон у свом јелу 'Palaeographia graeca sive de ortu et progressu litterarum изложи је процес развоја грчког писма. По овом делу палеографија је добила своје име.

Пуни развој палеографија постиже тек у 19. веку. У време се формирају нове методе засноване на новим техничким проналасцима. Оснивају посебни палеографски заводи и школе.

Многи натписи и богата рукописна оставштина с подручја јужнославенских земаља, садржана у рукописима и повељама које су написане у разним типовима латинице, глагољице и ћирилице, подстакли су веома рано рад словенских хисториографа.

Крајем 18. века Руски палеографи Алексеј Иванович Соболевски, П. А. Лавров и Евфимиј Фјодорович Карски дали су значајне радове за ћириличку у палеографију, док је Чех Јосеф Ваис дао исцрпну глагољску палеографију.

Литература

• Bischoff, Bernhard, Latin Palaeography: Antiquity and the Middle Ages, Cambridge University Press, 1989. (Translation by Dáibhí Ó Cróinín and David Ganz of: Paläographie des römischen Altertums und des abendländischen Mittelalters. (Grundlagen der Germanistik 24) Erich Schmidt Verlag 1986)
• Lowe, E. A., Codices Latini Antiquiores: A Palaeographical Guide to Latin Manuscripts Prior to the Ninth Century, Clarendon Press, 1972.
• Parkes, M. B., English Cursive Bookhands, 1250–1500. (Oxford Palaeographical Handbooks.) Oxford: Clarendon Press, 1969. Revised edition London: Scolar Press, 1979, ISBN ISBN 0-85967-535-1.
• Stiennon, Jacques, Paléographie du Moyen-Âge, 3e édition Armand Colin 1999
• Thompson, Sir Edward Maunde, An Introduction to Greek and Latin Palaeography Clarendon Press, 1912.
• Wright, C. E., English vernacular hands from the twelfth to the fifteenth centuries. (Oxford Palaeographical Handbooks.) Oxford: Clarendon Press, 1960.
• Burnell, Arthur Coke (1878). Elements of South-Indian Palæography, from the Fourth to the Seventeenth Century A.D., Being an Introduction to the Study of South-Indian Inscriptions and MSS. (Second enlarged and improved изд.). London: Trübner & Co. 
• Pandey, Rajbali (1957). Indian Palaeography. Motilal Banarasi Das. 
• Ojha, Gaurishankar Hirachand (1959). The Palæography of India/Bhāratīya Prācīna Lipimālā (на језику: хинди) (Third изд.). Delhi: Munshiram Manoharlal. 
• Dani, Ahmad Hasan (1997). Indian Palaeography. Delhi: Munshiram Manoharlal. 
• Malte Rehbein, Patrick Sahle, Torsten Schaßan (eds.): Codicology and Palaeography in the Digital Age. BoD, Norderstedt 2009, Volltext, ISBN 3-8370-9842-7
• Franz Fischer, Christiane Fritze, Georg Vogeler (eds.): Codicology and Palaeography in the Digital Age 2. BoD, Norderstedt 2010, ISBN 978-3-8423-5032-8
• Millard, A. R. (1986). „The Infancy of the Alphabet”. World Archaeology. 17 (3): 390—398. doi:10.1080/00438243.1986.9979978. 
• Olivier, J.-P. (1986). „Cretan Writing in the Second Millennium B.C”. World Archaeology. 17 (3): 377—389. doi:10.1080/00438243.1986.9979977. 
• Norman, Jerry (1988). Chinese. Cambridge University Press. ISBN 0-521-29653-6. 
• Lambert, J.L.F. (2014-2017). Termcraft: The emergence of terminology science from the Vinčans and Sumerians to Aristotle. Lulu Press. ISBN 978-1-7751129-2-1.
• The Idea of Writing: Writing Across Borders. Edited by Alex de Voogt, Joachim Friedrich Quack. BRILL, 9 Dec 2011.
• Powell, Barry B. 2009. Writing: Theory and History of the Technology of Civilization, Oxford: Blackwell. ISBN 978-1-4051-6256-2
• Steven R. Fischer A History of Writing, Reaktion Books 2005 CN136481
• Hoffman, Joel M. 2004. In the Beginning: A Short History of the Hebrew Language. New York University Press. Chapter 3.
• Jean-Jacques Glassner. The Invention of Cuneiform: Writing in Sumer. JHU Press, 2003. ISBN 0801873894
• Andrew Robinson, The Story of Writing. Thames & Hudson 1995 (second edition: 1999). ISBN 0-500-28156-4
• Hans J. Nissen, P. Damerow, R. Englund, Archaic Bookkeeping, University of Chicago Press, 1993, ISBN 0-500-01665-8
• Denise Schmandt-Besserat, Before Writing, Vol. I: From Counting to Cuneiform. University of Texas Press, 1992. ISBN 0292707835
• Denise Schmandt-Besserat, HomePage, How Writing Came About, University of Texas Press, 1992, ISBN 0-292-77704-3.
• Saggs, H., 1991. Civilization Before Greece and Rome. Yale University Press. Chapter 4.
• Jack Goody, The Logic of Writing and the Organization of Society. Cambridge University Press, 1986
• David Diringer Writing. New York: Praeger. 1962.
• Otto Neugebauer, Abraham Joseph Sachs, Albrecht Götze. Mathematical Cuneiform Texts. Pub. jointly by the American Oriental Society and the American Schools of Oriental Research, 1945.
• Smith, William Anton. The Reading Process. New York: The Macmillan company, 1922.
• Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica. A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. Cambridge, Eng: University Press, 1911. "Writing".
• Clodd, Edward. The Story of the Alphabet. Library of useful stories.

Литература

• French Renaissance Paleography (A scholarly site providing over 100 French manuscripts from 1300 to 1700 with tools for deciphering and transcribing them.)
• 'Manual of Latin Palaeography' (A comprehensive PDF file containing 82 pages profusely illustrated, January 2017).
• Palaeography: reading old handwriting 1500 – 1800: A practical online tutorial, from the National Archives (UK)
• A comprehensive survey of all the important aspects of medieval palaeography.
• A scholarly maintained web directory on palaeography.
• Guide to the Paleography Study Collection 1250-1791
• Another scholarly maintained web directory on palaeography (200 links with critical comments, in French).
• Comprehensive bibliography (1,200 detailed references with critical comments in French).
• Online Tuition in the Palaeography of Scottish Documents 1500–1750
• An introduction to Greek and Latin palaeography by Thompson, Edward Maunde – Outdated (published 1912) but good and useful illustrated handbook, available as facsimile.
• Free palaeographical fonts
• Self-correcting medieval palaeography exercises (13th and 14th century)
• 12th to 17th century manuscripts originating from Europe and the Middle East, Center for Digital Initiatives, University of Vermont Libraries
• Interactive Album of Mediaeval Palaeography Collection of online exercises for the transcription of a variety of scripts, from 8th to 15th century
• Walter Burley, Commentarium in Aristotelis De Anima L.III Critical Edition by Mario Tonelotto : an example of critical edition from 4 different manuscripts (transcription from medieval palaeography).
• ELM, a database of manuscripts written in Latin before 800 Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2017)
• French paleography with Paleo-en-ligne.fr : free introductory cycle
• DILE Project. Diálogo de la Lengua. Paleographic transcription and to modern Spanish of the facsimile manuscript in the Biblioteca Nacional de España.