Пређи на садржај

Парламентарни избори на Косову 2021.

С Википедије, слободне енциклопедије
Парламентарни избори на Косову 2021.

← 2019. 14. фебруар 2021. 2025. →

120 посланичких мандата Скупштине
61 мандата потребно за већину
Излазност48,78% (Раст4,19%)
Странка Вођа % Мандати +/–
ПСО Аљбин Курти 50,28 58 +29
ДПК Енвер Хоџај 17,01 19 -5
ДЛК Авдулах Хоти 12,73 15 -15
АБК Рамуш Харадинај 7,12 8 -5
СЛ Горан Ракић 5,09 10 0
ТДПК Фикрим Дамка 0,75 2 0
Вакат Бехрим Шабани 0,62 1 -1
НДИК Елберт Краснићи 0,38 1 0
РИ Газменд Салијевић 0,38 1 +1
НДС Емилија Реџепи 0,36 1 0
СДУ Дуда Баље 0,29 1 +1
ЈГП Адем Хоџа 0,25 1 0
АПИ Беким Арифи 0,25 1 0
ППКР Ерџан Галуши 0,25 1 +1
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.
Резултати по општинама;
  ПСО   СЛ   ДПК   АБК   ТДПК
Премијер пре Премијер после
Авдулах Хоти
ДЛК
Аљбин Курти
ПСО

Парламентарни избори на Косову одржани су 14. фебруара 2021. године. Убедљиву победу остварила је листа коју предводи Самоопредељење на челу са Аљбином Куртијем и његовом коалиционом партнерком Вјосом Османи, бившом председседницом Скупштине Косова. Листа је освојила више од 50% укупних гласова, што је највећи удео од првих избора одржаних 2001. године, док је њихов најближи ривал, Демократска партија Косова, завршила на другом месту са разликом од 33%.

Позадина

[уреди | уреди извор]

На парламентарним изборима 2019. опозициона странка Самоопредељење појавила се као највећа фракција у Скупштини Косова, док је иза ње била Демократска лига Косова (ДЛК). Ове две странке су формирале нову владу 3. фебруара 2020, са вођом Самоопредељења Аљбином Куртијем као премијером. Курти је изабран за премијера са 66 гласова за и десет уздржаних. 34 опозициона посланика бојкотовала су гласање и напустила зграду Скупштине. Коалиција се убрзо распала пошто је ДЛК 25. марта 2020. поднела захтев за изгласавање неповерења због неслагања око тога како се носити са пандемијом ковида 19. Захтев је усвојен, а 82 посланика је гласало за, што је први пут да је влада на Косову пала на такав начин. Куртијева влада је наставила са радом као прелазна, док је вођа ДЛК Авдулах Хоти покушао да формира нову. Иако су Курти и Самоопредељење довели у питање Хотијеву подобност да буде премијер, који су тврдили да се влада не може формирати без странке која је освојила највише мандата на претходним изборима, 28. маја Уставни суд је потврдио да ДЛК има право да формира владу без нових избора. Суд је пресудио да након што странка која је победила на изборима поново није успела да формира нову владу, друга странка је успела, а Хоти би могао да постане премијер након гласања у Скупштини.

Хоти је 3. јуна изабран за премијера са 61 гласова за и 24 против, док је један био уздржан. Међутим, 21. децембра Уставни суд је одлучио да је глас Етема Арифија из мањинске Ашкалијске партије за интеграцију у корист Хотија био неважећи (пошто је Арифи осуђен за превару) и сходно томе влада није добила подршку већине народних посланика Скупштине.[1] Након тога расписани су нови избори, а Хотијева влада је била привремена.

Изборни систем

[уреди | уреди извор]

120 народних посланика Скупштине Косова бира се по отвореној листи пропорционалног изборног система, док је 20 мандата намењено за националне мањине.[2] Изборни цензус од 5% је на снази за све остале немањинске странке. Мандати се додељују Сент Лагијевом методом.[3] Да би формирала владу, странка или коалиција мора имати асполутну већину од 61 посланика од 120 мандата у Скупштини.

Анкетар Датум LVV ЛДК ПДК ААК СЛ НИСМА Остали Води Уздржани
Albanian Post 2. фебруар 2021. 51.3 15.5 13.2 5.5 1.8 35.8
KOZMO 26–30. јануар 2021. 53.6 16.0 17.4 7.2 3.6 37.6 3.2
PIPOS 29. јануар 2021. 43.8 17.2 21.1 7.0 2.9 1.0 22.7 7.2
PIPOS 22. јануар 2021. 44.2 17.4 20.4 7.2 3.1 0.6 23.8 7.2
T7 & GE 22. јануар 2021. 50.8 16.0 16.9 7.0 3.0 33.9
Riinvest Analytics 11–17. јануар 2021. 54.1 10.3 14.9 6.4 5.0 1.4 4.4 39.2 3.5
PIPOS 15. јануар 2021. 41.6 16.3 20.1 7.5 1.5 4.7 21.5 5.2
PIPOS 7. јануар 2021. 41.4 15.7 20.8 8.6 2.0 5.3 20.6 6.5
UBO Consulting Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2021) 23. децембар 2020. 46.2 14.9 16.0 7.0 2.5 3.5 1.0 30.2 1.9
избори 2019. 6. октобар 2019 26.2 24.5 21.2 11.5 6.4 5.0 5.0 1.7

Реакције

[уреди | уреди извор]

Аљбин Курти, вођа странке Самоопредељење, назвао је резултате потврђивањем тврдње његове кампање да су избори били „референдум” о, како је он назвао, „одузимањем државе” током гласања о неповерењу одржаном 2020. године. Странке које су биле у опозицији биле су део владајуће коалиције коју је предводио ДЛК. Сви су прихватили резултате и честитали Самоопредељењу.[4]

Председник Владе Албаније Еди Рама и главни опозициони вођа Љуљзим Баша честитали су Куртију.[5][4] Али Ахмети, вођа ДУИ, главне странке етничких Албанаца у Северној Македонији, честитао је Самоопредељењу и обећао да ће његова странка бити „брат, савезник и присталица... као и партнер и сарадник”. Шаип Камбери, албански народни посланик Скупштине Србије, поздравио је изборни процес и резултате, који су, према Камберију, показали „и демократске капацитете и функционалне институције”.[4]

У светлу разочаравајућих резултата за ДЛК, вођа странке Иса Мустафа најавио је да ће поднети оставку.[6]

Вјоса Османи је 4. априла изабрана за другу жену на функцији председнице Косова од стране Скупштине.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kosovo's highest court rules parliamentary vote electing government was illegal Reuters, 21 December 2020
  2. ^ Kosovo IFES/electionguide.org
  3. ^ Law No. 03/L-073 on General Elections in the Republic of Kosovo, Article 111.2
  4. ^ а б в Bami, Xhorxhina (15. 2. 2021). „Defeated Rivals Congratulate Vetevendosje on Victory in Kosovo Election”. BalkanInsight. Приступљено 15. 2. 2021. 
  5. ^ „Rama uron fitoren e Lëvizjes Vetëvendosje: Vullneti i popullit të mishërohet me kapitull të ri!”. Kallxo. 
  6. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 5. 3. 2021. г. Приступљено 25. 2. 2021. 
  7. ^ „Kosovo MPs elect lawyer Vjosa Osmani as president”. Deutsche Welle. 4. 4. 2021. Приступљено 5. 4. 2021.