Коми-Пермјаци
.svg)
Коми-Пермјаци (застарело Пермјаци), угро-фински су народ, који претежно живи у Русији, односно на подручју бившег Коми-пермјачког аутономног округа, у којем су према попису из 2002. године чинили 59% становништва. Аутономија овог округа је укинута 2005. године, када он постаје један од административних округа Пермског краја. Као аутохтони народ живе и у Красновишерском рејону Пермског краја (око реке Јазве) и у Афанасјевском рејону Кировске области. У Пермском крају су 2010. представљали трећи народ по бројности (3,2%) после: Руса (87,1%) и Татара (4,6%).[1] Пермјаци су већином православне вероисповести, мада постоји и значајан број старовераца, а говоре комско-пермјачким језиком, који спада у пермичку подгрупу угро-финске групе уралске породице језика.[2]
Популација
[уреди | уреди извор]У Русији је 2010. укупно било 94.456 Кома-Пермјака.[3] Од тог броја у Пермском крају где су аутохтони је живело 81.084 Кома-Пермјака, у Тјуменској области 2.621 (већим делом у Хантији-Мансији 2.134), у Свердловској области 1.328, у Ростовској области 1.113, У Републици Коми 659, у Краснодарском крају 652 и у Кировској области у којој су такође аутохтони народ (у Афанасевском рејону) 378.[1]
Подгрупе
[уреди | уреди извор]
Постоје две подгрупе Кома-Пермјака:[2]
- Коми-Јазвинци
- Коми-Зјуздинци
Блиски сродници Кома-Пермјака су Коми (Коми-Зирјани).
Језик
[уреди | уреди извор]Комско-пермјачки језик је близак комском (комско-зирјанском) и удмуртском језику са којима чини пермску подгрупу угро-финских језика.
Дијалекти комско-пермичког језика су[2]:
- Севернопермјачки (косинско-кама)
- Јужнопермјачки (инивен)
- Зјуздин
- Јазва (који се некад класификује и као посебан језик)
Њих 63.106 је говорило комско-пермјачким језиком.[4] Данас је већина Кома-Пермјака двојезична и говори руским и комско-пермјачким језиком.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Национални састав становништва по субјектима Руске федерације Попис 2010.”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2017. г. Приступљено 24. 09. 2016.
- ^ а б в James Minahan, „Encyclopedia of the Stateless Nations: L-R”, Greenwood Publishing Group, (2002). стр. 1505-1506
- ^ „Резултати пописа 2010. у Русији Национални састав становништва” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2019. г. Приступљено 24. 09. 2016.
- ^ „Владение языками населением Российской Федерации”. Архивирано из оригинала 16. 03. 2013. г. Приступљено 24. 09. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- James Minahan, „Encyclopedia of the Stateless Nations: L-R”, Greenwood Publishing Group, 2002 online edition.
