Пређи на садржај

Пинк (певачица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пинк
Певачицин наступу на олимпијском стадиону у Минхену, у јулу 2019.
Лични подаци
Пуно имеАлиша Бет Мур
Друга именаP!nk
Датум рођења(1979-09-08)8. септембар 1979. (45 год.)
Место рођењаДојлстаун, Пенсилванија, САД
Занимање
Породица
СупружнициКери Харт (в. 2006)
Деца2
Музички рад
Активни период1995—данас
Жанр
Инструменти
Издавачке куће
  • LaFace
  • Arista
  • Jive
  • RCA
  • Legacy
Остало
Веб-сајтpinkspage.com

Алиша Бет Мур (енгл. Alecia Beth Moore; Дојлстаун (Пенсилванија), 8. септембар 1979) америчка је кантауторка, познатија под уметничким именом Пинк (енгл. Pink; стилизовано као P!nk).

Са њеног дебитантског албума Can't Take Me Home из 2000. године издвојио се сингл There You Go. Иако је албум био оријентисан ка R&B музици, био је добро примљен међу фановима. Следећи албум, Missundaztood из 2001. године, који је био више у поп-рок стилу, донео јој је светску славу и дао печат њеној музици. Новембра 2003. Пинк је објавила трећи албум Try This који је био мање успешан од претходног али јој је донео прву Греми награду, а у априлу 2006. и четврти I'm Not Dead који је одлично прошао код фанова и критичара. Њен пети студијски албум пуштен је у продају октобра 2008. под називом Funhouse, са којег се издвојио сингл So What који јој је донео МТВ награду и који је постао њен први соло сингл на врху Билбордове листе листе. Новембра 2010. Пинк је објавила први албум са највећим хитовима Greatest Hits... So Far!!! на којем су се налазила и два нова сингла Raise Your Glass и Fuckin' Perfect који су доспели на прво и друго место Билборд листе. Након паузе током које је добила кћер Вилоу, Пинк је објавила шести студијски албум The Truth About Love септембра 2012. који је дебитовао на првом месту Билбордове листе албума. У 2013. је постао најпродаванији албум женског извођача.[1]

Крајем 2009. Билборд јој је доделио признање највеће поп звезде претходне декаде[2], а у 2012. ВХ1 ју је уврстио на својој листи 100 жена са највећим доприносом музици.[3] Јуна 2010. Форбс је сврстао на 27. место најутицајнијих личности у свету.[4] 2013. Билборд ју је прогласио Женом године.[5] До сада Пинк је освојила 3 Греми награде, 6 МТВ награде и 2 Брит награде. 19 њених синглова се до сада нашло у Топ 20 на престижној Билборд листи Врућих 100. Пинк је продала преко 40 милиона албума и 70 милиона синглова широм света.[6] Њено богатство се процењује на око 70 милиона америчких долара што је сврстава међу комерцијално најуспешнијим извођачима своје генерације.[7]

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Пинк је рођена под именом Алиша Мур у Дојлстауну у Пенсилванији, као кћер медицинске сестре Џудит и Вијетнамског ратног ветерана Џима.[8] Њен отац је католик, а мајка Јеврејка.[9] Док је била мала отац је свирао гитару и певао јој, што ју је инспирисало да се определи за музичку каријеру. Пинк је осам година тренирала гимнастику и како каже сан јој је био да се појави на Олимпијским играма. У средњој школи придружила се рок бенду, а њени највећи узори су Џенис Џоплин, Стивен Тајлер, Боб Дилан, Мадона и други.

Веома рано, открила је да болује од астме, што је допринело томе да њене прве песме буду мрачне. Са четрнаест година почела је да пева по клубовима у Филаделфији, а са шеснаест се придружила трочланом бенду Чојс. Након распада бенда 1998. године, одлучила је да настави соло каријеру под уметничким именом Пинк. Идеју о имену добила је из филма Улични пси, где се јавља истоимени лик. Такође, име је асоцирало и на ружичасту боју косе по којој је на почетку каријере и била препознатљива.

Соло каријера

[уреди | уреди извор]

1999—2001: Can't Take Me Home

[уреди | уреди извор]

Први албум под називом Can't Take Me Home објављен априла 2000. године продат је у 5 милиона примерака широм света. На њему су се нашли синглови There You Go и Most Girls који су се пласирали високо на топ-листама. Трећи сингл You Make Me Sick слабије се котирао од својих претходника. Зарад промоције албума Пинк је наступала на турнеји америчког бој бенда *NSYNC.[10]

Године 2001. Пинк је заједно са Кристином Агилером, Лил Ким и Мајом за филм Мулен руж! снимила песму Lady Marmalade коју је између осталих продуцирала и Миси Елиот. Песма је дуго харала светским топ-листама освојивши МТВ награду за најбољи видео године као и један Греми.[11][12][13] Пинк је у једном интервјуу изјавила да је морала да се свађа са Кристининим менаџером око тога ко ће изводити најзахтевније делова песме.

2001—2002: Missundaztood

[уреди | уреди извор]
Пинк на концерту у Бечу

Други албум Missundaztood донео је нешто другачије и озбиљније тонове од претходног тежећи више ка рок музици. Пинк је ангажовала Линду Пери која јој је помогла у писању песама.[14] Албум је објављен у новембру 2001. а назив Missundaztood добио је јер је Пинк веровала да публика има погрешно мишљење о њој.[15]

Први сингл са албума Get the Party Started веома је успешно примљен широм света добијајући Греми номинацију за најбољи поп албум, а спот за песму је 2002. године освојио две МТВ награде. Остали синглови са албума Don't Let Me Get Me, Just Like a Pill и Family Portrait такође су се успешно котирали на топ-листама. Албум је продат у преко 12 милиона копија широм света.[16]

2003—2005: Try This

[уреди | уреди извор]

Први сингл са трећег албума Try This био је Feel Good Time, уједно и песма коришћена у филму Чарлијеви анђели 2. Пинк је ову песму снимила заједно са Вилијемом Орбитом. Албум је објављен у новембру 2003. године а продао се у 4 милиона копија широм света, знатно мање од свог претходника. Сингл Trouble донео је Пинк другу Греми награду. God Is a DJ и Last to Know, који је објављен само на подручју ван Северне Америке, такође су објављени као синглови.

2006—2007: I'm Not Dead I'm Not Dead

[уреди | уреди извор]

Пинк је направила паузу како би писала песме за свој четврти албум I'm Not Dead који је објављен у априлу 2006. године. Албум је одлично прошао код фанова, нарочито у Аустралији.[17]

Водећи сингл са албума Stupid Girls био је њен највећи хит у САД још од 2002. године. У споту за песму Пинк критикује утицај који неке познате личности имају на младе широм света, пре свега Линзи Лоан, Џесика Симпсон, Мери-Кејт Олсен и Парис Хилтон.[18] Спот је освојио и МТВ награду за најбољи поп видео и номинацију за Греми за најбоље поп извођење. Синглови Who Knew и U + Ur Hand такође су заузели високе позиције на светским топ-листама. Са албума су се као синглови још издвојили и Nobody Knows, који није издат у Америци; Dear Mr. President, упућен америчком председнику Џорџу В. Бушу; Leave Me Alone (I'm Lonely) и Cuz I Can.

Албум је продат у преко 6 милиона примерака широм света.

2008—2010: Funhouse

[уреди | уреди извор]
Пинк током последње турнеје

У октобру 2008. године Пинк је објавила свој пети албум под називом Funhouse. Први сингл So What освојио је МТВ награду за 'најзаразнију' песму, а достигао је и прво место на Билбордовој хот 100 листи постајући најуспешнији сингл у њеној каријери до сада. Са албума су се као синглови издвојили још и Sober, Please Don't Leave Me, Funhouse и I Don't Believe You.

На додели Греми награда 2010. Пинк је извела песму Glitter in the Air добијајући овације публике. Заједно са својим колегама учествовала је у снимању римејка песме Мајкла Џексона We Are the World чији је приход ишао у фонд за жртве разорног земљотреса на Хаитију.[19] Пинк је гостовала на албуму Recovery репера Еминема снимивши песму Won't Back Down.[20]

2010—2012: Greatest Hits... So Far!!!

[уреди | уреди извор]
Пинк на наступу у Фрајбургу 2006.

Дана 12. новембра 2010. појавио се албум са највећим хитовима који такође садржи и 3 нове песме. Raise Your Glass, као први сингл са албума достигао је 1. место на Билборд хот 100 листи.[21] Fuckin' Perfect је други сингл са албума подједнако успешан као и претходни пласирајући се у врхове топ-листи. На Билборд хот 100 заузео је 2. место.[22]

Пинк је позајмила глас Глорији у филму Плес малог пингвина 2, такође она изводи и насловну нумеру за та тај филм под називом Bridge of Light.[23]

2012-: The Truth About Love

[уреди | уреди извор]

Први сингл са новог албума Blow Me (One Last Kiss) премијерно је приказан на њеном официјелном сајту 2. јуна 2012[24] а следећег дана појавио се и на ITunes. 6. септембра 2012. Пинк је песму премијерно извела на додели МТВ награда[25] а истог дана објављен је и други сингл са албума Try. Албум је објављен 18. септембра 2012. и одлично је прошао код критичара.[26][27]

Пинк је написала две песме за најновији албум певачице Шер.[28] 5. фебруара 2013. објављен је спот за песму Just Give Me a Reason коју је Пинк урадила са певачом групе Fun Нејтом Русом. Песма је одлично прошла код фанова и критичара пласирајући се на прво место топ листа у 20 земаља.[29]

Четврти сингл са албума, True Love дуетска песма са певачицом Лили Ален објављена је у априлу 2013.[30] Пинк је глумила у филму Thanks for Sharing заједно са Гвинет Палтроу и Марком Рафало[31] добивши одличне критике за своју глуму.[32] Зарад прославе параде поноса 28. јуна на листи 13 песама које промовишу једнакост коју је саставио сајт Јутјуб нашла се и песма Fuckin' Perfect. Пети сингл са албума је песма Are We All We Are док је у Аустралији Walk of Shame објављен као пети сингл а Are We All We Are као шести.

Албум је номинован за Греми награду за поп албум године а песма Just Give Me a Reason за песму године и за најбољи поп дует. Турнеја за промоцију албума била је трећа најуспешнија турнеја у 2013. зарађујући 147,9 милиона долара само од продаје карата.[33] У Аустралији је албум две године био на првом месту листе најбољих албума чиме је Пинк у претходних 6 од 7 година имала албум на првом или другом месту ове листе.[34]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Пинк се 7. јануара 2006. године у Костарици удала за мото-крос возача Керија Харта.[35] Почетком 2008. њих двоје су се растали о чему говори и песма So What. У марту 2009. године Кери је потврдио да се њих двоје поново забављају а у новембру и да очекују бебу.[36] 2. јуна 2011. Пинк је добила кћер Вилоу.[37]

Пинк на журци након доделе Златних Глобуса 2007.

Пинк је вегетаријанац, а такође и један од изразитих бораца за заштиту животиња. Јавно је изразила своје негодовање што велики број познатих људи користи животињско крзно као одећу. Између осталих критиковала је принца Вилијама, краљицу Елизабету и своју колегиницу Бијонсе Ноулс. Пинк је такође жестоко критиковала репера Канје Веста који је прекинуо говор Тејлор Свифт на додели МТВ награда[38] Пинк подржава борце за ЛГБТ права.[39]

Пинк је својим радом инспирисала велики број музичара међу којима су и Кели Кларксон,[40] Тејлор Свифт[41], Кејти Пери,[42] Кристина Агилера[тражи се извор] и Адел.[43] Пинк има 20 милиона пратилаца на Твитеру, 27 милиона на Фејсбукy и 6,6 милона на Јутјуб профилу.

Дискографија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Дискографија певачице Пинк

Видеографија

[уреди | уреди извор]
Спот Година Режисер
There You Go 1999. Дејв Мејерс
Most Girls 2000. Дејв Мејерс
You Make Me Sick 2000. Дејв Мејерс
Lady Marmalade 2001. Пол Хунтер
Get the Party Started 2001. Дејв Мејерс
Don't Let Me Get Me 2002. Дејв Мејерс
Just Like a Pill 2002. Францис Лавренс
Family Portrai 2002. Софи Мулер
Feel Good Time 2003. Дејв Мејерс
Trouble 2003. Софи Мулер
God Is a DJ 2003. Џејк Скот
Last to Know 2004. Расел Томас
Stupid Girls 2005. Дејв Мејерс
U + Ur Hand 2006. Дејв Мејерс
Who Knew 2006. The Dragons
Nobody Knows 2006. Џејк Нава
So What 2008. Дејв Мејерс
Sober 2008. Џонас Акерлунд
Please Don't Leave Me 2008. Дејв Мејерс
Funhouse 2009. Дејв Мејерс
I Don't Believe You 2009. Софи Мулер
Raise Your Glass 2010. Дејв Мејерс
F**kin' Perfect 2011. Дејв Мејерс
Blow Me (One Last Kiss) 2012. Дејв Мејерс
Try 2012. Флорија Сигисмонд
Just Give Me a Reason 2013. Дајан Мартел
True Love 2013. Софи Мулер
Just Like Fire 2016. Дејв Мејерс
What About Us 2017. Џорџија Хадсон
Beautiful Trauma 2017. GoldenBoyz
Wild Hearts Can't Be Broken 2018. Саша Самсонова
Secrets 2018. Алипа Мур, Ларн Поланд
Walk Me Home 2019. Мајкл Грејси
90 Days 2019. Реми Бакар
Hurts 2B Human 2019. Alissa Torvinen
One Too Many 2020. Дано Черни
Cover Me in Sunshine 2021. Пинк
Anywhere Away From Here 2021. Џо Конор
All I Know So Far 2021. Дејв Мејерс
Never Gonna Not Dance Again 2022. Pink ,R.J.Durell
Trustfall 2023.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „P!nk: The Billboard Woman Of The Year Q&A”. Billboard. Приступљено 23. 6. 2014. 
  2. ^ Billboard - Music Charts, News, Photos & Video | Billboard
  3. ^ Graham, Mark (13. 2. 2012). „The 100 Greatest Women In Music | VH1 Tuner”. Vh1.com. Архивирано из оригинала 15. 07. 2012. г. Приступљено 23. 6. 2014. 
  4. ^ #27 Pink - Forbes.com, Приступљено 23. 4. 2013.
  5. ^ „P!nk, Janelle Monáe Honored at Billboard's Women in Music Event”. Billboard. Приступљено 23. 6. 2014. 
  6. ^ pinkspage - WEB-GEAR Homepage - http://www.pinkspage.wg.am/ - Diskografie, Приступљено 23. 4. 2013.
  7. ^ „Pink net worth! – How rich is Pink?”. Celebsnetworth.net. 22. 2. 1999. Архивирано из оригинала 07. 05. 2014. г. Приступљено 23. 6. 2014. 
  8. ^ Pink. „Pink Biography”. People.com. Приступљено 23. 6. 2014. 
  9. ^ „Christina News Source”. Christinamultimedia.com. Архивирано из оригинала 30. 11. 2009. г. Приступљено 23. 6. 2014. 
  10. ^ Pink Lands 'NSYNC Tour, Plans New Video - Music, Celebrity, Artist News | MTV.com Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2009), Приступљено 23. 4. 2013.
  11. ^ Moulin Rouge Soundtrack Review Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2006), Приступљено 23. 4. 2013.
  12. ^ MTV Celebrates the Best in Music Video With a Night Filled With... - re> NEW YORK, Sept. 6 /PRNewswire/, Приступљено 23. 4. 2013.
  13. ^ VH1.com - Error Page 404.html Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2009), Приступљено 23. 4. 2013.
  14. ^ Rockpool Publishing, Приступљено 23. 4. 2013.
  15. ^ Honolulu Star-Bulletin Features, Приступљено 23. 4. 2013.
  16. ^ „FindArticles.com | CBSi[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2010. г. Приступљено 10. 03. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  17. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2009. г. Приступљено 10. 3. 2012. 
  18. ^ USATODAY.com - Pink's video pokes fun at 'Stupid Girls', Приступљено 23. 4. 2013.
  19. ^ Herbie Hancock: “The Imagine Project”, jazz review by John Kelman, Приступљено 23. 4. 2013.
  20. ^ Eminem : News Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2011), Приступљено 23. 4. 2013.
  21. ^ Billboard - Music Charts, News, Photos & Video | Billboard
  22. ^ Billboard - Music Charts, News, Photos & Video | Billboard
  23. ^ Happy Feet Two (2011) - IMDb, Приступљено 23. 4. 2013.
  24. ^ „Want to hear P!nk’s OFFICIAL New Single, “Blow Me (One Last Kiss)”? | The Official P!nk Site”. Pinkspage.com. 2. 7. 2012. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 23. 6. 2014. 
  25. ^ „Pink Chromeless Player”. Link.brightcove.com. Приступљено 23. 6. 2014. 
  26. ^ „The Truth About Love Reviews”. Metacritic. Приступљено 23. 6. 2014. 
  27. ^ „The Truth About Love by Pink reviews”. Any Decent Music. Приступљено 23. 6. 2014. 
  28. ^ „Twitter / cher: @JuanXDN Jason/Jake”. Twitter.com. 11. 6. 2013. Приступљено 23. 6. 2014. 
  29. ^ „P!nk and Nate Ruess - Just Give Me A Reason - Music Charts”. Acharts.us. Приступљено 23. 6. 2014. 
  30. ^ „Pink & Lily Allen Confess Their True Love For Each Other! Hear The Pop-tastic New Single HERE!”. PerezHilton.com. 30. 4. 2013. Архивирано из оригинала 08. 05. 2014. г. Приступљено 23. 6. 2014. 
  31. ^ „Pink to make acting debut as a sex addict - CNN.com”. Archive.is. Архивирано из оригинала 06. 10. 2011. г. Приступљено 23. 6. 2014. 
  32. ^ Minow, Nell (20. 9. 2013). „Thanks for Sharing Movie Review (2013)”. Roger Ebert. Приступљено 23. 6. 2014. 
  33. ^ „Top 25 Tours of 2013”. Billboard. Приступљено 23. 6. 2014. 
  34. ^ „ARIA Australian End of Year Album Chart | Australias Official Top 40 End of year Records in {0}”. ARIA Charts. 17. 5. 2013. Архивирано из оригинала 14. 2. 2014. г. Приступљено 23. 6. 2014. 
  35. ^ Pink Marries Boyfriend in Costa Rica - Marriage, Carey Hart, Pink : People.com Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2013), Приступљено 23. 4. 2013.
  36. ^ Pink Tells Ellen DeGeneres: I'm Pregnant : People.com, Приступљено 23. 4. 2013.
  37. ^ Pink, Carey Hart Share Willow Baby Photo : People.com, Приступљено 23. 4. 2013.
  38. ^ „Pink: 'Kanye West Is The Biggest Piece Of Sh*t On Earth'”. Gigwise. 14. 9. 2009. Приступљено 23. 6. 2014. 
  39. ^ Posted: 10/04/2012 12:07 pm Updated: 10/05/2012 9:27 am. „Pink Talks Sexuality, LGBT Fanbase: 'I Was An Honorary Lesbian'”. Huffingtonpost.com. Приступљено 23. 6. 2014. 
  40. ^ Kings of Leon, Taylor Swift, the Script, Pink and Weezer Have the Ears of Kelly Clarkson - The New York Times
  41. ^ Townsend, Allie (28. 3. 2011). „Taylor Swift - The 140 Best Twitter Feeds of 2011”. TIME. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. Приступљено 23. 6. 2014. 
  42. ^ „Katy Perry praises "really great" Pink - Music News”. Digital Spy. 15. 8. 2009. Архивирано из оригинала 04. 11. 2013. г. Приступљено 23. 6. 2014. 
  43. ^ „Adele Says Hearing Pink Sing Changed Her Life – - Socialite Life Socialite Life”. Socialitelife.com. Архивирано из оригинала 25. 3. 2012. г. Приступљено 23. 6. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Пинк на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пинк_(певачица)&oldid=27896369”