Пожаревачка област
| Пожаревачка област | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||||
 Пожаревачка област | |||||||||||
| Главни град | Пожаревац | ||||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||
| Површина | 4.230,5 км2 | ||||||||||
| Становништво | 219.103 (1922)[1] | ||||||||||
| Догађаји | |||||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||||
| Историја | |||||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||||
| |||||||||||
Пожаревачка област је била једна од 33 области Краљевинe СХС. Налазила се на подручју данашње Србије. Седиште јој је било у Пожаревцу. Настала је 1922. када је Краљевина СХС подељена на области, преименовањем ранијег Пожаревачког округа (уз додатак једног дела Крајинског округа, северно од Жагубице?). Постојала је до 1929. године, када је укинута. Делови њеног подручје су укључени у састав Дунавске и Моравске бановине.
- Административна подела
Област је садржавала срезове:[2]
- Голубачки
- Звишки (Кучево)
- Млавски (Петровац)
- Моравски (Жабари)
- Пожаревачки
- Рамски (Велико Градиште)
- Хомољски (Жагубица)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Ђорђе Ђ. Станковић: „Никола Пашић и Хрвати", стр. 443, Београдски издавачко-графички завод, Београд (1995) ISBN 978-86-13-00828-6
- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
