Пређи на садржај

Празник у Риму

С Википедије, слободне енциклопедије
Празник у Риму
Филмски постер
Изворни насловRoman Holiday
РежијаВилијам Вајлер
СценариоДалтон Трамбо (прича)
Ијан Маклелан Хантер и Џон Дајтон (сценарио)[1]
ПродуцентВилијам Вајлер
Главне улогеГрегори Пек
Одри Хепберн
Еди Алберт
МузикаЖорж Орик
Виктор Јанг
Продуцентска
кућа		Paramount Pictures
Година1953.
Трајање118 минута
Језикенглески
Буџет1,5 милиона долара (процена)
Зарада12 милиона долара
IMDb веза

Празник у Риму (енгл. Roman Holiday) је америчка романтична комедија из 1953. године, коју је режирао и продуцирао Вилијам Вајлер. Главне улоге у филму тумаче Одри Хепберн као принцеза која жели да сама види Рим и Грегори Пек као репортер.[3] Сценарио су написали Џон Дајтон и Далтон Трамбо, али потоњи, будући да је био на холивудској црној листи, није био потписан, а Ијан Маклелан Хантер је потписан уместо њега. Филм је снимљен на локацији у Риму.

Премијерно је приказан 20. августа 1953. на Филмском фестивалу у Венецији, док је у америчким биоскопима објављен недељу дана касније. Наишао је на позитивне реакције критичара и освојио је три Оскара, у категоријама за најбољу глумицу (Одри Хепберн), најбољу причу и најбољу костимографију. Године 1999, Конгресна библиотека је одабрала овај филм за чување у Националном регистру филмова Сједињених Држава због „културолошког, историјског, или естетског значаја”. Данас се сматра једним од најбољих љубавних филмова икада снимљених.[4][5][6]

Радња

[уреди | уреди извор]

Ен, принцеза-престолонаследница неименоване земље, путује на строго планираној турнеји по европским главним градовима. После посебно напорног дана у Риму, доктор јој даје инјекцију седатива како би се смирила. Она потајно напушта амбасаду да би истражила град и, како седатив почиње да делује, заспи на ниском зиду, где је проналази Џо Бредли, амерички репортер. Не препознајући је, мисли да је пијана и одводи је у свој стан да преспава.

Џо се успавао и пропустио принцезину конференцију за штампу, али говори свом уреднику Хенесију да је присуствовао. Хенеси му показује вест о отказивању конференције за новинаре због принцезине „изненадне болести”. Џо схвата да је жена у његовом стану принцеза са фотографије из новина. Џо пита Хенесија колико би платио за ексклузивни интервју са њом. Хенеси нуди 5000 долара и узвраћа опкладом од 500 долара да Џо неће моћи да га добије.

Ен и Џо се возе Веспа скутером кроз Рим.

Џо зове свог пријатеља фотографа Ирвинга Радовича и нуди „Ањи” да јој покаже Рим, не откривајући да је он репортер. Ен тврди да има важан састанак и одлази. Џо је прати и види како истражује пијацу на отвореном, купује ципеле и скраћује своју дугу косу. Џо успева да је сустигне на Шпанским степеницама и убеђује је да проведе дан са њим, одводећи је у улични кафић да се састане са Ирвингом, који је фотографише камером скривеном у упаљачу. Када Ен неспретно повезе Веспу кроз римске улице и изазове метеж са Џоом као сапутником, њих двоје су ухапшени, али Џо и Ирвинг показују своје „лажне” новинарске пропуснице и бивају пуштени. Потом обилазе Колосеум. Џо затим води Ен до Уста истине и прича јој легенду која је везана за њих: ако лажов стави руку у уста, биће одгризена. Након што Ен невољно покуша, Џо је заплаши претварајући се да му је рука одсечена.

Током плеса на броду, агенти Енине владе покушавају да је на силу врате. Ен се придружује Џоу и Ирвингу у свеопштој тучи која је избила. Када је Џо бачен у реку, Ен скаче за њим. Њих двоје отпливају одатле и љубе се док седе дрхтећи на обали реке. Док суше своју мокру одећу у Џоовом стану, радио преноси вест да су људи у земљи принцезе Ен забринути да би њена болест могла бити озбиљна. Ен тражи од Џоа да је одвезе у улицу близу амбасаде, где се поново љубе. Она се у сузама опрашта од њега.

По повратку, принцеза одговара онима који су покушавали да је подсете на њену дужност: „Да нисам потпуно свесна своје дужности према својој породици и својој земљи, не бих се вратила кући вечерас... или заправо никада више.”

Џо каже сумњичавом Хенесију да није добио причу, иако потом говори Ирвингу да га не може спречити да прода фотографије. Џо и Ирвинг присуствују одложеној конференцији за штампу, на изненађење принцезе Ен. Она потврђује своју веру у односе међу народима као и међу људима, а Џо је уверава да је њена вера на месту. На питање који град јој се највише допао током турнеје, она испрва тврди да би то било тешко рећи, пре него што изјави: „Рим. Свакако, Рим.” Други фотографи је фотографишу својим великим камерама, док је Ирвинг слика својом упаљач-камером. Ен кратко разговара са сваким новинаром, а Ирвинг јој поклања своје фотографије као успомену на Рим. Џо остаје након што сви оду, пре него што изађе из просторије.[3]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Одри Хепберн принцеза Ен (Ања Смит)
Грегори Пек Џо Бредли
Еди Алберт Ирвинг Радович
Хартли Пауер господин Хенеси
Харкорт Вилијамс амбасадор земље принцезе Ен
Маргарет Ролингс грофица Вереберг
Тулио Карминати генерал Провно

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Једна од најпознатијих сцена у филму је она у којој Пек стави руку у „Уста истине” (La Bocca della Verità), камено лице за којег легенда каже да ће одгристи руку ономе ко лаже. У филму, кад лик Грегорија Пека извуче руку из Уста истине, нема шаку због чега Ен почне да вришти. Затим његова шака излази из рукава и он се смеје. Њен крик није био глума − Пек је одлучио да изведе шалу коју је једном видео кадо Реда Скелтона, али пре почетка снимања сцене није ништа рекао својој партнерки.[7]
  • Касније 1970-их година, Пеку и Хепберн представљена идеја о снимању наставка филма Празник у Риму у којем би се Ања и Џо поновно „ујединили”; идеја никад није спроведена у дело. Оригинални филм је поново снимљен за телевизијско приказивање 1980-их година.
  • Улога коју је у филму тумачио Пек била је писана са намером да је тумачи Кери Грант. Међутим, Грант је одбио улогу уз објашњење да сматра да је престар да би глумио особу у коју се заљубљује Одри Хепберн. Касније је студио уверио Гранта да заигра уз Одри Хепберн у филму Шарада, где је постало очигледно да на филмском платну постоји хемија између њих двоје. Одри Хепберн и Грант се више никад нису заједно појавили у неком филму, али су остали добри пријатељи, а Грант је Одри сматрао једном од глумица са којом му је било најдраже да ради.

Награде

[уреди | уреди извор]

Освојене награде

[уреди | уреди извор]

Номинације

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Writers Guild of America (19. 12. 2011). „WGA Restores Blacklisted Writer Dalton Trumbo's Screen Credit On 'Roman Holiday'”. Deadline Hollywood. Приступљено 19. 12. 2011. 
  2. ^ Празник у Риму на сајту AFI Catalog of Feature Films (језик: енглески)
  3. ^ а б „Празник”. РТС. Приступљено 28. 1. 2020. 
  4. ^ Kryza, Andy; Phil de Semlyen (18. 1. 2024). „The 100 most romantic films ever made”. Time Out Worldwide (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-04. 
  5. ^ Samuel R. Murrian (14. 2. 2023). „We Ranked The 75 Best Romantic Movies of All Time, From 'City Lights' to 'Moonlight'”. Parade. 
  6. ^ Clarke, Cath (2010-10-16). „Roman Holiday: No 16 best romantic film of all time”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-03-04. 
  7. ^ „Шетња кроз "Празник у Риму"”. Wennabemagazine. Приступљено 28. 1. 2020. 
  8. ^ 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 280. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Празник у Риму на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Празник_у_Риму&oldid=28325128”