Прељина

Прељина
Прељина;
	Варошица у Прељини
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Чачак
Становништво
— 2011.	1.840
Географске карактеристике
Координате	43° 54′ 33″ С; 20° 24′ 32″ И / 43.90907° С; 20.40889° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	250 m
	Прељина Прељина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32212
Позивни број	032
Регистарска ознака	ČA

Прељина је насеље у Шумадији које припада Моравичком округу, односно општини Чачак. Број становника је 1840 (према попису становништва 2011.), према попису из 2002. било је 1801 становника (према попису из 1991. било је 1744 становника).

Налази се уз саму ибарску магистралу, на месту где се пут раздваја на три дела: Чачак (6 km) (E761/763), Горњи Милановац (16 km), Београд (145 km) (E763) и за Краљево (33 km) и Крагујевац (E761)(50 km).

Географија

Прељина је са свих страна окружена планинама: Овчар, Каблар и Јелица (на југу и западу), Мали и Велики Вујан (на северу) и Буковик и Острвица (на истоку). Кроз село протиче река Чемерница која се улива у Западну Мораву.

Економија

Село почиње нарочито да се развија средином деведесетих, када се у Прељини отвара неколико фабрика. Прва је почела са радом фабрика папира „Папирпак – Дива - Чачак”, на месту где је некада радила текстилне конфекције „1. октобар”. Затим, се отвара фабрика сунђера „Вапекс”, тренутно једно од најпрофитабилнијих предузећа у Србији. Убрзо затим са радом почиње и цементара „Прељина”, као и дрвна индустрија „Делта-матик”. Предузеће „Унипласт” бави се производњом фармацеутске и козметичке амбалаже.

Религија

У селу се налазе три цркве, свака јединствена и посебна на свој начин:

Саборни храм Св. Јоакима и Ане, саграђен 1930. године. Храм је подигнут на једном узвишењу изнад ибарске магистрале, на месту где је током турског ропства било гробље. Све кости пронађене током ископавање темеља су скупљене и сахрањене испод улазног степеништа. Овај храм је један од најлепших у овом делу Србије;
Црква Лазарица је храм посвећен Св. Великомученику српском, кнезу Лазару косовском; Храм је саграђен 1998. године на прељинском гробљу. Карактеристичан је по томе што су у њега узидани повађени и поломљени надгробни споменици, од којих неки стари и више од 150 година;
Црква крајпуташица Св. Василија Острошког је храм крајпуташ саграђен 2000. године. Налази се поред саме магистрале, непосредно испод саборног храма. Храм је саграђен у славу и част 2000 година хришћанства.

При цркви Св. Јоакима и Ане и прељинске парохије већ дужи низ година активно делује хуманитарни фонд црквене општине Прељина, који окупља на стотине чланова у земљи и иностранству.

Црква Лазарица у Прељини у коју су узидани повађени и поломљени надгробни споменици.

Култура

Од културних и спортских организација посебно место заузимају културно-уметничко друштво „Прељина”, црквени хор „Света Ана”, фудбалски клуб „Младост”, ловачко удружење „Миленко Никшић - Чачак”, риболовачки клуб „Свети Никола” и коњички клуб „Миленко Никшић - Чачак”.

У селу се налази хиподром у власништву коњичког клуба „Миленко Никшић - Чачак”. До почетка деведесетих на хиподрому су се редовно одржавале коњичке трке у склопу првенства СФРЈ, а касније СРЈ. Онда следи економски крах клуба и престанак свих активности, да би се 2004. године кренуло у обнављање хиподрома, што је резултовало трком одржаној 2006. године у званичном шампионату Србије и Црне Горе.

У непосредној близини хиподрома се налази и спортски аеродром „Раван” са травнатом пистом дужине 600 метара и ширине 60 метара, на коме се сваке године одржавају аеро-митинзи.

Централно место у селу заузима хотел са три звездице „Мотел Ливаде“. У власништву хотела је и фудбалски стадион, који већ годинама привлачи фудбалске клубове из целе земље који овде долазе ради припрема. Непосредно око хотела, смештено је неколико салона аутомобила (Опел, Форд, Крајслер, и др.)

У селу се налази и осмогодишња основна школа, која је до 2004. године носила назив Херој Радован Јовановић, да би од тада променила назив у Прељина.

Прељина је позната по томе што је у марту 2002. године почела изградња фабрике дувана. Кипарска фирма Еуропеан Тобако, у споразуму постигнутим са тадашњим председником општине Чачак Велимиром Илићем, је требало да уложи у изградњу и опрему око 50 милиона евра. Међутим, до данас се са реализацијом плана није ни почело.

Од јавних личности који су потекли из Прељине су Милош Минић дугогодишњи високи функционер СФРЈ и Добривоје Топаловић познати певач народне музике.

Од знаменитијих места која се налазе у близини Прељине треба поменути бању Горња Трепча специјализовану за лечење обољења костију и манастир Вујан, у коме је Гојко Стојчевић, некадашњи патријарх српски Павле, био искушеник.

Демографија

У насељу Прељина живи 1440 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,5 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 522 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.210
1953.	1.292
1961.	1.340
1971.	1.437
1981.	1.606
1991.	1.744	1.727
2002.	1.801	1.801
2011.	1.840

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.787	99,22%
Црногорци	6	0,33%
Мађари	1	0,05%
Македонци	1	0,05%
Југословени	1	0,05%
непознато	5	0,27%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	3	1
80+	12	20
75—79	25	33
70—74	44	60
65—69	38	61
60—64	51	46
55—59	32	45
50—54	56	57
45—49	105	87
40—44	73	79
35—39	59	57
30—34	48	45
25—29	54	64
20—24	78	53
15—19	59	68
10—14	49	50
5—9	56	50
0—4	42	41
Просек :	38,5	40,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	242	273	331	383	441	519	522

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	71	107	94	117	63	51	12	4	2	1	3,45

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	737	212	482	26	15	2
Женски	776	139	487	123	25	2
УКУПНО	1.513	351	969	149	40	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	352	51	0	7	137
Женски	235	44	0	5	71
УКУПНО	587	95	0	12	208
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	26	39	6	38
Женски	1	3	43	12	7
УКУПНО	8	29	82	18	45
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	6	12	9	2
Женски	5	6	4	9	15
УКУПНО	8	12	16	18	17
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	5
Женски	5	0	0	5
УКУПНО	9	0	0	10

Познате личности

Добривоје Топаловић (1944-2020) — српски певач народне музике.
Милош Минић (1914-2003) — председник Извршног већа НР Србије.

Галерија

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]