Привреда Турске
Привреда Турске је под великим утицајем страног капитала, пре свега америчког, али и немачког и британског. Значајну улогу у привреди Турске има државни сектор (енергетика, железнички и ваздушни саобраћај, пошта, банке). У питању је аграрно-индустријска земља са развијеним рударством.
Индустријализација
[уреди | уреди извор]Темељи за стварање државног сектора били су постављени 1936. национализацијом највећег басена каменог угља Зонгулдак и свих железничких пруга (које су пре тога биле својина страног капитала) као и стављањем целокупне индустрије, рударске производње, саобраћајних средстава, савремених комуникација и свих шумских комплекса и јавних служби под државну контролу.
Мада је индустријализација почела још између два светска рата, у послератном периоду економски развој врло много је био подређен војно-стратегијским интересима САД, а главни напори земље и њене радне снаге били су усресређени на изградњу многобројних ваздухопловно-ракетних база, ратних лука, стратегијских путева и других војних објеката НАТО-пакта и због тога је привреда била занемарена.
Интезивна индустријализација настављена је тек од средине ’60-их година, током спровођења петогодишњих планова. У наредном периоду долази до презадужености у иностранству, инфлације и пораста незапослености.
Пољопривреда
[уреди | уреди извор]- обрадива површина 25,4 мил. ha (32,6% територије)
- воћњаци, виногради и маслињаци 3 мил. ha
- ливаде и пашњаци 9,6 мил. ha
- под шумом 20,2 мил. ha
- необрађено и непродуктивно 19,8 мил. ha
Сточарство је веома развијено, нарочито у планинским регионима:
- овце 49,6 мил.,
- козе 18,9 мил.,( око 6 мил.ангорских)
- говеда 16 мил.,
- коњи 770 000
Индустрија
[уреди | уреди извор]Главне гране индустрије у турској су :
- црна металургија(2,2 милиона тона сировог гвожђа, 2,6 мил. тона челика, металуршки кокс...)
- обојена металургија( алуминијум 74 000 тона, бакар 34 700 тона, олово 6 500 тона...)
- машинска (аутомобили, аутобуси, камиони, бродоградња, монтажа авиона...)
- електроиндустрија
- рафинерије ( 4 са укупним капацитетом 24 милиона тона нафте)
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Главне луке у Турској су : Истанбул, Смирна(Измир), Самсун, Мерсин, Измит...
Већи аеродроми: Истанбул, Анкара, Смирна, Адана, Бурса и Самсун
Железница- 8 200 km пруге, друмски саобраћај- 232 000 km путева.
Туризам
[уреди | уреди извор]Туризам је у развоју, најпопуларнија туристичка дестинација у Турској јесте Истанбул. На годишњем нивоу у Турску стигне 1,5 милиона туриста, највише из Немачке, Грчке, САД, Француске, Аустрије и др.[1][2][3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=50359303&fmt=11&lani=sc[мртва веза] Мала енциклопедија Просвета. 4. изд. Београд: Просвета, 1986.
- ^ http://www.nationsencyclopedia.com/economies/Asia-and-the-Pacific/Turkey-INFRASTRUCTURE-POWER-AND-COMMUNICATIONS.html
- ^ http://www.allaboutturkey.com/