Притока
.jpg)
Притока[1] је водоток (река или поток) која се улива у већи водоток или главни (матични) ток реке или језера.[2] Притока се не улива директно у море или океан.[3] Притоке заједно са својим главним водотоком одводе све површинске и подземне воде свога слива, до мора или океана.
У ушћу, где се две или више воде састају заједно, обично се односи на спајање притока.
Супротност притоци је рукавац, водоток који се одваја и тече од главног водотока.[4] Рукавци се најчешће могу наћи у речним делтама.
Терминологија
[уреди | уреди извор]
„Десна притока” и „лева притока (или „притока десне обале” и „притока леве обале”) су појмови који указују на оријентацију притоке у односу на ток главне реке, а дефинишу се из перспективе гледања низводно (у смеру водене струје главног водотока).[5]
У САД, где притоке понекад имају исто име као река у којој се сливају, називају се форке. Оне се обично означавају смером компаса. На пример, Америчка Река има северну, средњу и јужну форку. Северни рукавац Реке Чикаго има источну, западну и средњу форку, док јужни рукавац има јужну форку, а сматра се да има и западну форку).
Форке се понекад означавају као „десне” и „леве”. Посматрач руком одређује форку окренут узводно. На пример, Стир Крик има леву притоку која се назива десна форка Стир Крика.
Редослед и начин набројавања
[уреди | уреди извор]Притоке се понекад набројавају почевши од оних које су најближе извору реке, а завршавајући се оним које су најближе ушћу реке. Стралеров систем означавања притока испитује распоред притока у хијерархији, где постоје притоке првог, другог, трећег и виших редова, с тим да су притоке првог реда обично најмање по величини.
На пример, притока другог реда би била резултат две или више притока првог реда које се спајају у исту.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Glossary of Terms: Tributary”. Physicalgeography.net. Приступљено 24. 2. 2018.
- ^ „Definition of TRIBUTARY”. Merriam-Webster.
- ^ Krebs, Robert E. (2003). The Basics of Earth Science (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. ISBN 9780313319303.
- ^ "opposite to a tributary". PhysicalGeography.net, Michael Pidwirny & Scott Jones, 2009. Viewed 17 September 2012.
- ^ а б Bisson, Peter and Wondzell, Steven. “Olympic Experimental State Forest Synthesis of Riparian Research and Monitoring”, United States Forest Service. стр. 15 (December 1, 2009).
Литература
[уреди | уреди извор]- Маккавеев Н. И. Русло реки и эрозия в её бассейне — М., Изд-во АН СССР, 1955. — 346 с.
- Чеботарев А. И. Гидрологический словарь — Л, Гидрометеоиздат, 1978 — 308 с.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
