Пређи на садржај

Рабин Игњат Шланг

С Википедије, слободне енциклопедије
Рабин Игњат Шланг
Датум рођења20. октобар 1873.
Место рођењаQ11739677
Датум смрти28. март 1942
Место смртиБањички логор

Рабин Игњат Шланг (Класно, 20. октобар 1873Београд, 28. март 1942) био је рабин, писац, издавач књига и вероучитељ.

Игњат Шланг
Рабин Игњат Шланг
Друга именаЈицхак Коен
Датум рођења(1873-10-20)20. октобар 1873.
Место рођењаКласноРуска Империја
Датум смрти28. март 1942.(1942-03-28) (68 год.)
Место смртиБеоградСрбија
СупругаРужа Шланг
ДецаМилан Шланг
Исидор Шланг
Теодор Шланг
Одликовања Орден Светог Саве IV степена
Тракица Медаљe за заслуге Црвеног крста Медаља за заслуге Црвеног крста

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рабин Игњат Шланг је рођен 20. октобра 1873. године, у месту Класно, у Пољској. Завршио је Високу рабинску школу у Братислави. Службовао је као хазан у Пакрацу. Почетком 20. века, са супругом Ружом и три сина, преселио се у Београд, где је почео рабинску службу у Ашкенаској општини. Сарађивао је са др Давидом Алкалајем у ционистичкој организацији и један је од оснивача Бнеи Брит ложа Србија 676 (1911). Био је циониста и српски патриота. [1]

У време Балканских ратова, држао је беседе у ашкенаској синагоги, а под његовим председништвом, Ашкенаска општина је уредила XXII резервну војну болницу.

Био је стомачни болесник и сваке године је ишао на лечење у Тренчин (Мађарска). Избијање Првог светског рата, у јуну 1914, га је затекло тамо самог, где су га мађарске власти затвориле у логор. Пуштен је када се установило да има аустријско држављанство. Није могао да се врати у Београд, те се настанио у Загребу. Његова супруга је са децом побегла у Ниш, где се разболела од тифуса и умрла.

Допринео је грађењу синагоге у Космајској улици, у Београду. У темељ те зграде узидана је двојезична повеља на пергаменту стављеном у херметички затворен месингани цилиндар. Својеручно је написао текст повеље на хебрејском, а текст на српском језику написао је његов син Исидор. Повељу су потписали краљ Александар Карађорђевић и краљица Марија.

Држао је предавања у читаоници Јеврејског дома, и био је јеврејски вероучитељ за више разреде гимназије. Говорио је немачки и хебрејски.

За допринос у Балканским ратовима, добио је Медаљу за заслуге Црвеног крста, а одликован је и Орденом Светог Саве IV реда.

У мају 1941. године, ухапшен је и одведен је са сином Миланом и другим јеврејским лидерима, на „саслушање” у Беч и Грац. Враћен је у Београд, где је страдао у логору на Бањици, 28. марта 1942. године. [2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Gaon, Aleksandar; Darvaš, Andrija; Kovač, Teodor; Panić, Barbara; Petaković, Jelena; Radovanović, Aleksandar; Rafailović, Aleksandar; Račić, Nikola; Spasojević, Tamara (2011). Znameniti Jevreji Srbije: biografski leksikon (на језику: српски). Beograd : Savez jevrejskih opština Srbije. стр. 268. ISBN 978-86-915145-0-1. Архивирано из оригинала 02. 03. 2021. г. Приступљено 26. 03. 2021. 
  2. ^ Lebl, Ženi (2001). Do "konačnog rešenja": Jevreji u Beogradu 1521-1942. (на језику: српски). Beograd : Čigoja štampa. стр. 189—190. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 26. 03. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]