Радио-телевизија Војводине
Радио-телевизија Војводине | |
---|---|
Тип | радио, телевизија и онлајн |
Земља | Србија |
Доступност | регионална |
Оснивање | 29. новембар 1949. |
ТВ станице | |
Радијске станице |
|
Седиште | Каменички пут 45, Нови Сад |
Власник | Влада Републике Србије |
Кључни људи | Горан Караџић (генерални директор) |
Датум покретања |
|
Бивша имена | Радио-телевизија Нови Сад |
Формат слике | HDTV 1080i |
Веб-сајт | www |
Радио-телевизија Војводине (РТВ; мађ. Vajdasági Rádió és Televízió, хрв. Radio-televizija Vojvodine, слч. Rádio-televízia Vojvodiny, рсн. Радио-телевизия Войводини, рум. Radio-televiziunea Vojvodinei, ромс. Radio-televizija Vojvodinaći) регионални је јавни медијски сервис грађана Војводине. Седиште се налази у Новом Саду.
Историја
[уреди | уреди извор]Радио-Нови Сад основан је одлуком Главног извршног одбора Народне скупштине Војводине 1949. године. Одлуку је пратило решење које је прецизирало да се ради о „државном привредном предузећу покрајинског значаја”. Програм је свечано почео на Дан Републике 29. новембра 1949. и тај се датум слави као дан РТВ-а. Програм радија је од почетка конципиран на пет језика: српскохрватском, мађарском, словачком, румунском и русинском.
Радио је такође имао улогу пропагандног центра, из којег се одговарало на оптужбе околних земаља Информбироа против Југославије, владајуће КПЈ и председника Републике и Партије, Јосипа Броза Тита. Овај информативни програм био је намењен не само припадницима овдашњих националних мањина (народности), већ и слушаоцима у земљама стаљинистичког блока. Да је то била превасходна улога радија, види се и из тога што су 1. септембра 1955. укинути програми на српскохрватском (остала је само емисија за село) и русинском језику (задржана је једна музичка емисија), док је појачана пропаганда „против клевета и дезинформација” на мађарском, словачком и румунском језику, а повремено и на чешком језику. Ово додатно потврђује намеру савезних власти у Југославији. Радио-Нови Сад је стекао изузетан углед у источној Европи, јер је давао простора модерној музици неспутаној идеологијом, што у то време није био случај са станицама информбироовских држава. Пријем програма је био могућ на целом простору Војводине, преко дана и у суседним земљама, а ноћу, због повољне локације и чисте фреквенције, повремено све до далеког севера и на југу чак до полутара. Српскохрватски и русински програм су касније, по изглађивању односа са СССР-ом и већим делом Источног блока, поново уведени.
Савет радне заједнице Радио-Новог Сада је 1971. године донео одлуку о стварању самосталне радне јединице — Телевизије Нови Сад. Скупштина АП Војводине је 1972. донела одлуку о прерастању радија у Радио-телевизију Нови Сад (скраћено РТНС). Телевизијски програм је из новоизграђеног здања на Мишелуку почео да се емитује 26. новембра 1975. године. Првог дана емитовања дата је специјална емисија о новосадској телевизији, а сутрадан, 27. новембра, гледаоци на ширем подручју Војводине имали су прилику да гледају прве информативно-политичке дневнике на српскохрватском и мађарском језику. Телевизија је у почетку емитовала програм на пет језика: српскохрватском, мађарском, словачком, румунском и русинском, а касније и на ромском и украјинском.
Републичким законом из 1991. године мења се статус електронских медија у правцу њихове централизације и подржављења. Од радиодифузних центара на подручју Републике Србије, ранијих чланица ЈРТ — Радио-телевизија Београд, Нови Сад и Приштина — 1. јануара 1992. године формира се Јавно предузеће Радио-телевизија Србије (РТС), која преузима сва средства претплате и техничке капацитете. За део предузећа, „оперативну јединицу” за припрему и производњу радијског и телевизијског програма, остао је назив РТНС, али је потоња унутрашња регулатива умногоме дерогирала и последња од датих права. Од 2006. године РТС се дели на два јавна радио-телевизијска сервиса: Радио-телевизију Србије са седиштем у Београду и Радио-телевизију Војводине са седиштем у Новом Саду. РТВ је званично почела са радом 26. јуна 2006. године.[1]
За време НАТО бомбардовања 1999. године уништене су зграде Телевизије Нови Сад на Мишелуку. Особље је благовремено евакуисано, али је нанета огромна материјална штета. У бомбардовању је такође уништена или оштећена већина предајника радија, иако сама зграда радија није страдала. Уништене зграде телевизије нису обнављане, већ је телевизија привремено премештена у бившу зграду НИС-а у центру града. Године 2019. завршена је изградња новог седишта на Мишелуку, у који су се уселили радио и администрација. Телевизија се у нову зграду уселила у јануару 2021. године.[2]
Језици
[уреди | уреди извор]Радио-телевизија Војводине производи садржај на осам језика: српском, мађарском, хрватском, словачком, русинском, румунском, ромском, а од 2011. године и немачком језику.
Одређене ТВ емисије су такође преведене на знаковни језик. Поред тога, емитују се и садржаји које производи Deutsche Welle на енглеском, титлован на српски језик.
Радио
[уреди | уреди извор]РТВ поседује следеће радио-станице:
- РНС 1, на српском језику
- РНС 2, на мађарском језику
- РНС 3, на хрватском, словачком, русинском, румунском и ромском језику
- Орадио, на српском језику
Телевизија
[уреди | уреди извор]Тренутне станице
[уреди | уреди извор]Бивше станице
[уреди | уреди извор]1999. до 2006.
[уреди | уреди извор]Пре трансформације у Радио-телевизију Војводине, РТНС је, у оквиру РТС-а, имала две станице:
- ТВ Нови Сад 1
- ТВ Нови Сад 2
Пре 1999.
[уреди | уреди извор]Пре НАТО бомбардовања, РТНС је имала два канала:
- ТВ Нови Сад
- ТВ Нови Сад плус
Визуелни идентитет
[уреди | уреди извор]Свака боја на логоу означава посебан канал. Плава означава РТВ 1, док зелена означава РТВ 2, жута РНС 3, наранџаста РНС 2, црвена РНС 1, а љубичаста веб-сајт.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Обавештење запосленима РУВ у вези са програмом решавања вишка запослених Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2010), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Kako izgleda enterijer novog doma Radio-televizije Vojvodine”. Gradnja (на језику: српски). 2021-06-18. Приступљено 2021-06-21.
Литература
[уреди | уреди извор]- Др Душан Попов, Телевизија Нови Сад, Енциклопедија Новог Сада, књига 28, Нови Сад, 2007.
- Др Душан Попов, Радио-Нови Сад, Енциклопедија Новог Сада, књига 22, Нови Сад, 2003.
- мр Сања Бошковић и Маријана Рамић, Продукциони код П3, Медиа Арт, Нови Сад, 2010.