Слуцк
| Слуцк Слуцк | |
|---|---|
 Градска већница | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Минска област |
| Рејон | Слуцки |
| Основан | - први помен 1116. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 61.446[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 53° 01′ 00″ С; 27° 33′ 00″ И / 53.01667° С; 27.55000° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 250 m |
| Површина | 24,6 km2 |
  Слуцк Слуцк на карти Белорусије | |
| Поштански број | 223610 |
| Позивни број | +375 1975 |
| Регистарска ознака | 5 |
| Веб-сајт | |
| Град Слуцк | |
Слуцк (рус; блр. Слуцк) је град у Белорусији и административни је центар Слуцког рејона Минске области. Налази се на обалама реке Случ, десне притоке Припјата, на неких 100 км јужније од главног града земље Минска. Према процени из 2012. у граду је живело 61.436 становника. Око 30 км јужније је град Салигорск.
Историја
[уреди | уреди извор]Слуцк се први пут помиње у летописима из 1116. када је био део Туровске и Пинске књажевине, а 1160. постаје центар посебне Слуцке књажевине. У периоду 1320—1330. цела та област долази под власт Литванске књажевине. Године 1441. град Слуцк добија Магдебуршко право и постаје слободан град. У доцнијим периодима историје Слуцк постаје центар Пољске евангелистичке цркве, а гимназија која је у то време отворена постојала је све до 1918. године.
Током XVII века град је постао познат по својим ткачким мануфактурама и нарочито по скупоценим свиленим појасевима који су међу тадашњим племићима бии познати као слуцки појасеви (у основи одевни предмет пољског племства познат по имену жупан żupan).
Све до Другог светског рата основу популације Слуцка чинили су Јевреји, али су немачке окупаторске власти за само два дана 27. и 28. октобра 1941. готово уништили јеврејску популацију у граду убивши преко 4.000 Јевреја.[2]
Значајни староседеоци
[уреди | уреди извор]- Фабијан Шантир (1887—1920) — белоруски писац, преводилац
- Иехуда Епстеин (1870—1945) — уметник
- Јазеп Дила (1880—1973) — белоруски прозни писац, драматург
- Ромуалд Иодко (1894—1974) — вајар, уметник
- Пјотр Кошел (р. 1946) — руски писац, историчар, преводилац
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у граду је 2012. живело 61.436 становника.
| 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. |
|---|---|---|---|---|
| 45.176[3] | 57.556[3] | 57.556[3] | 61.444[3] | 61.436[3] |
Међународна сарадња
[уреди | уреди извор]Град Слуцк има потписане уговоре о сарадњи са следећим градовима:
Сисијан, Сјуник, Јерменија (од 2008)
Шеки, Азербејџан (од 2009)
Бровари, Кијевска област, Украјина (од 1992)
Вувеј, Гансу, Кина
Сан Ђовани Валдарно, Тоскана, Италија
Сорока, Молдавија
Фрјазино, Московска област, Русија- Серпухов, Московска област, Русија
- Ржев, Тверска област, Русија
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Статистический бюллетень "Численность населения на 1 января 2011 года и среднегодовая численность населения за 2010 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа", Белстат
- ^ „The murder of the Soviet Jews”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2006. г. Приступљено 16. 02. 2013.
- ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Службена веб презентација Слуцке области Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2013)
- Неслужбени градски сајт
| Административни центар | Минск (територијално није део области) |  |
|---|---|---|
| Градови (24) | ||
| Варошице (19) | Бобр • Гарадзеја • Зјаљони Бор • Ивјанец • Чирвонаја Слабада • Кривичи • Мачулишчи • Нарач • Негарелаје • Плешчаници • Правдзински • Радашковичи • Рудзенск • Свир • Свислач • Смилавичи • Старобин • Уреча • Халопеничи | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
