Пређи на садржај

Теодора (9. век)

С Википедије, слободне енциклопедије
Света царица Теодора, грчка икона
Царица Теодора на аверсу новчића. На реверсу су приказани њен син Михаило, у чије име је владала до 855. и ћерка Текла.

Теодора II је била византијска царица, супруга цара Теофила иконоборца, а потицала је из побожне чиновничке породице из Пафлагоније.[1]

Иако је била удата за опаког иконоборца Теофила Теодора је била врло побожна и наставила је тајно са поштовањем светих икона, које је и поред строге цареве забране држала скривене на двору, клањала им се и целивала их. Ноћу је устајала да се моли пред Часним Крстом и светим Иконама Христа Спаса и Богоматере, које је преко дана скривала у својим одајама по ћивотима, како би тако умолила Бога да се смилује на православне.[2]

Након смрти Теофила, Теодора је формирала регентство да би владала као царица у име свог малолетног сина Михаила III. По доласку на власт одмах је успоставила поштовање култа икона на сабору у Цариграду 843. године. Том приликом установљено је празновање Победе православља, које се до данас врши у прву недељу Часнога поста. У тајности је Михаила, као и осталих пет кћери учила о православљу. За време њене владавине су Свети Ћирило и Методије послати међу Словене као хришћански мисионари.

Након неког времена у договору са Теодориним братом, кесаром Вардом њен сим Михаило прогнаше царицу и њене ћерке у један манастир, где је она остала до своје смрти 11. фебруара 867.[2]

Српска православна црква слави је 11. фебруара по црквеном, а 24. фебруара по грегоријанском календару.

Референце

[уреди | уреди извор]


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Велики део овог текста је преузет из охридског пролога владике Николаја Велимировића.