Пређи на садржај

Тетрагонална кристална система

С Википедије, слободне енциклопедије

У кристалографији тетрагонална кристална система је једна од 7 могућих начина кристализације у природи. Тетрагонална система се дефинише преко три вектора елементарне транслације од којих су два једнаке дужине, а сва три вектора су управна један на други.

a = b, α = β = γ = 90°

проста
унутрашње центрирана

Тетрагонална холоедрија

[уреди | уреди извор]

У тетрагоналној холоедрији могући су следећи прости облици:

  • База
  • Тетрагонална призма
    • прото
    • дефтеро
  • Дитетрагонална призма
  • Тетрагонална бипирамида
    • прото
    • дефтеро
  • Дитетрагонална бипирамида

Тетрагонална антихемиједрија

[уреди | уреди извор]

У тетрагоналној кристалној системи могући су облици са мањим бројем елемената симетрије и ти облици припадају антихемиједрији. Прости облици тетрагоналне антихемиједрије су:

  • Сфеноедар и
  • Дисфеноедар

Литература

[уреди | уреди извор]
  • J. J. Burckhardt: Die Symmetrie der Kristalle. Birkhäuser Verlag, Basel (1988) ISBN 978-3-7643-1918-2., S. 31-47.
  • Rudolf Graubner: Lexikon der Geologie, Minerale und Gesteine. Emil Vollmer Verlag GmbH, München (1980) ISBN 978-3-87876-327-7.
  • Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould (201). Crystallography: An Introduction (3. изд.). Springer. ISBN 978-3642164514. 
  • Др Димитрије Тјапкин:Физичка електроника и електронска физика чврстог тела, Научна књига, Београд, 1988.
  • Donald A. McQuarrie; John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st изд.). University Science Books. ISBN 0935702997. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]