Пређи на садржај

Финикс

Уреди везе
Координате: 33° 26′ 54″ С; 112° 04′ 26″ З / 33.448332° С; 112.073889° З / 33.448332; -112.073889
С Википедије, слободне енциклопедије
Финикс
енгл. Phoenix
Центар Финикса
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Сједињене Америчке Државе
Федерална јединица Аризона
ОкругМарикопа
Основан1868.
Статус града5. фебруар 1881.
Становништво
Становништво‍
 — 2010.1.445.632 [1]
 — густина1.077,62 ст./km2
Географске карактеристике
Координате33° 26′ 54″ С; 112° 04′ 26″ З / 33.448332° С; 112.073889° З / 33.448332; -112.073889
Временска зонаUTC-7
Апс. висина340[2] m
Површина1.341,5 km2
Финикс на карти САД
Финикс
Финикс
Финикс на карти САД
Остали подаци
ГрадоначелникКејт Галего
Позивни број480, 520, 602, 623
ЗИП код85001
ФИПС код04-55000
ГНИС код85099
Веб-сајт
www.phoenix.gov

Финикс (енгл. Phoenix)[3][4] главни и највећи је град америчке савезне државе Аризоне.[5] По попису становништва из 2010. у њему је живело 1.445.632 становника, што га чини шестим по величини градом у САД.[6] Финикс је једина главни град савезне државе у САД са више од милион становника.[7][8][9] Налази се на Сланој реци.

Финикс је средиште истоимене метрополитенске области, такође познате као Долина Сунца, која је део долине Слане реке.[10][11] Метрополитенска област је 11. по броју становника у Сједињеним Државама, са око 4,73 милиона људи у 2017. години.[12] Финикс је исто тако седиште округа Марикопа, и са 517,9 квадратних миља (1,341 km²) он је навећи град у савезној држави Аризони. Он је више него два пута већи од Тусона и један је од највећих градова у Сједињеним Државама.[13] Финикс је најнасељенији град градског подручја Финикса, познатог и као Долина сунца, која је заузврат део долине реке Салт и коридора Сунца Аризоне. Подручје метроа је 10. по броју становника у Сједињеним Државама са приближно 4,85 милиона људи ажурирано: 2020., што га чини најнасељенијим у југозападним Сједињеним Државама. Због благе и суве климе туристички је и лечилишни центар. Значајне гране привреде су индустрија конзерви и грађевинског материјала, ливнице бакра, пилане, графичка индустрија, туризам и друго. Финикс је и важан железнички чвор, у којем се састају две трансконтиненталне пруге.

Финикс је насељен 1867. године као пољопривредна заједница у близини ушћа река Солт и Гила и инкорпориран је као град 1881. Постао је главни град Територије Аризоне 1889. године.[14] Његов систем канала довео је до успешне пољопривредне заједнице са усевима првобитних насељеника, као што су луцерка, памук, цитруси и сено, који су деценијама остали важни делови локалне привреде.[15][16] Памук, стока, цитруси, клима и бакар били су локално познати као пет производа који су од средишњег значаја за економију Финикса. Они су остали покретачке снаге града све до после Другог светског рата, када су компаније високе технологије почеле да се селе у долину, а климатизација је учинила врућа лета у Финиксу подношљивим.[17]

Финикс је културни центар Аризоне.[18] Налази се у североисточном делу пустиње Сонора и познат је по својој врућој пустињској клими.[19][20] Бруто домаћи производ региона достигао је преко 362 милијарде долара до 2022. године.[21] Град је имао просечну годишњу стопу раста становништва од четири процента у периоду од 40 година од средине 1960-их до средине 2000-их,[22] и био је међу десет најнасељенијих градова у САД до 1980. Финикс је такође један од највећих хиспанских градова у Сједињеним Државама, при чему Хиспаноамериканци сачињавају 42% становништва.[23]

Географија

[уреди | уреди извор]

Финикс се налази на надморској висини од 331 m.

Клима

[уреди | уреди извор]
Клима Финикс интернатионал аеродром, Аризона (1981–2010 нормале,[а] екстреми 1895–садашњост)[б]
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 31
(88) 		33
(92) 		38
(100) 		41
(105) 		46
(114) 		50
(122) 		49
(121) 		47
(117) 		47
(116) 		42
(107) 		36
(96) 		31
(87) 		50
(122)
Средњи максимум, °C (°F) 25,9
(78,7) 		28,2
(82,8) 		32,2
(90,0) 		37
(98,6) 		41,1
(105,9) 		44,7
(112,5) 		45,8
(114,4) 		44,7
(112,5) 		42,6
(108,6) 		37,8
(100,1) 		31,2
(88,1) 		25,1
(77,1) 		46,2
(115,2)
Максимум, °C (°F) 19,6
(67,2) 		21,5
(70,7) 		24,9
(76,9) 		29,6
(85,2) 		34,9
(94,8) 		39,9
(103,9) 		41,2
(106,1) 		40,2
(104,4) 		37,7
(99,8) 		31,4
(88,5) 		24,2
(75,5) 		18,9
(66,0) 		30,3
(86,6)
Просек, °C (°F) 13,6
(56,4) 		15,4
(59,7) 		18,4
(65,2) 		22,6
(72,7) 		27,8
(82,1) 		32,7
(90,8) 		34,9
(94,8) 		34,2
(93,6) 		31,3
(88,4) 		24,8
(76,7) 		17,8
(64,1) 		13
(55,4) 		23,9
(75,1)
Минимум, °C (°F) 7,6
(45,6) 		9,3
(48,7) 		11,9
(53,5) 		15,7
(60,2) 		20,8
(69,4) 		25,4
(77,7) 		28,6
(83,5) 		28,2
(82,7) 		24,9
(76,9) 		18,2
(64,8) 		11,5
(52,7) 		7,1
(44,8) 		17,4
(63,4)
Средњи минимум, °C (°F) 2,3
(36,2) 		4,1
(39,4) 		6,2
(43,2) 		9,7
(49,5) 		14,4
(58,0) 		20,2
(68,4) 		23,2
(73,7) 		23,2
(73,7) 		19,5
(67,1) 		12
(53,6) 		4,9
(40,8) 		1,4
(34,6) 		0,8
(33,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) −9
(16) 		−4
(24) 		−4
(25) 		2
(35) 		4
(39) 		9
(49) 		17
(63) 		14
(58) 		8
(47) 		1
(34) 		−3
(27) 		−6
(22) 		−9
(16)
Количина падавинаmm (in) 23,1
(0,91) 		23,4
(0,92) 		25,1
(0,99) 		7,1
(0,28) 		2,8
(0,11) 		0,5
(0,02) 		26,7
(1,05) 		25,4
(1,00) 		16,3
(0,64) 		14,7
(0,58) 		16,5
(0,65) 		22,4
(0,88) 		204
(8,03)
Количина снега, cm (in) — — 0
(0,0) 		0
(0,0) 		0
(0,0) 		0
(0,0) 		0
(0,0) 		0
(0,0) 		0
(0,0) 		0
(0,0) 		0
(0,0) 		— —
Дани са падавинама (≥ 0.01 in) 4,1 4,4 3,9 1,7 1,0 0,5 4,2 5,0 2,8 2,5 2,6 3,9 36,6
Релативна влажност, % 50,9 44,4 39,3 27,8 21,9 19,4 31,6 36,2 35,6 36,9 43,8 51,8 36,6
Сунчани сати — месечни просек 256,0 257,2 318,4 353,6 401,0 407,8 378,5 360,8 328,6 308,9 256,0 244,8 3.871,6
Сунчано време — месечни проценти 81 84 86 90 93 95 86 87 89 88 82 79 87
Извор: NOAA (relative humidity and sun 1961–1990),[24][25][26] Weather.com[27]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.445.632 становника, што је 124.587 (9,4%) становника више него 2000. године.

Састав становништва – Финикс
2010.[6]2000.[6]
Укупно1 445 632 (100,0%)1 321 045 (100,0%)
Белци672 573 (46,52%)736 844 (55,78%)
Хиспаноамериканци589 877 (40,80%)449 972 (34,06%)
Афроамериканци93 608 (6,475%)67 416 (5,103%)
Азијати45 597 (3,154%)26 449 (2,002%)
Остали43 977 (3,042%)40 364 (3,055%)

    Историја

    [уреди | уреди извор]

    Рана историја

    [уреди | уреди извор]
    Мапа која приказује земље предака Хохокама око 1350
    Мапа хохокамских земаља око 1350.
    Refer to caption
    Литографија града, 1885.

    Народ Хохокам је настањивао област Финикса 2.000 година.[28][29] Направили су отприлике 135 миља (217 километара) канала за наводњавање, претварајући пустињско земљиште у обрадиво, а путање ових канала коришћене су за Аризона канал, канал Пројекта Централне Аризоне и аквадукт Хејден-Роудс. Такође су обављали опсежну трговину са оближњим древним Пуеблоанцима, Моголонима и Синагвама, као и са удаљенијим мезоамеричким цивилизацијама.[30] Верује се да су периоди суше и великих поплава између 1300. и 1450. године довели до тога да хохокамска цивилизација напусти ово подручје.[31]

    Након одласка Хохокама, групе племена Акимел Оодам (познатије као Пима), Тохоно Оодам и Марикопа почеле су да користе ову област, као и сегменти Јавапаја и Апача.[32] Оодами су били изданци племена Собајпури, за које се сматрало да су потомци Хохокама.[33][34][35]

    Акимел Оодами су били главна група у том подручју. Живели су у малим селима са добро дефинисаним системима за наводњавање који су се ширили преко долине реке Гила, од Фиренце на истоку до Естрелас на западу. Њихови усеви су укључивали кукуруз, пасуљ и тикве за храну, као и памук и дуван. Удружили су се са Марикопама ради заштите од упада племена Јума и Апача.[36] Марикопе су део већег народа Јума; међутим, мигрирали су на исток из доњег дела река Колорадо и Гила почетком 1800-их, након чега су имали непријатељске односе са другим племенима Јума, насељавајући се међу постојећим заједницама Акимел Оодама.[37][38][32]

    Тохоно Оодам су такође обитавали у региону, али углавном на југу и све до мексичке границе.[39] Оодами су живели у малим насељима као сезонски фармери који су користили кише, а не акимелско наводњавање великих размера. Узгајали су усеве као што су кукуруз шећерац, пасуљ, тиква, сочиво, шећерна трска и диње. Такође су користили домаће биљке као што су плодови сагуара, пупољци чоле, пасуљ мескита и бомбоне од мескита (сок са дрвета мескита). Они су ловили локалну дивљач као што су јелени, зечеви и дивље свиње ради меса.[40][41]

    Мексичко-амерички рат је завршен 1848. године, након чега је Мексико уступио своју северну зону Сједињеним Државама, а становници региона постали су држављани САД. Област Финикса постала је део Територије Новог Мексика.[42] Године 1863, рударски град Викенбург је први основан у округу Марикопа, северозападно од Финикса. Округ Марикопа није био инкорпориран; земља се налазила у округу Јавапај, који је укључивао главни град Прескот северно од Викенбурга.

    Војска је 1865. године створила Форт Макдаул на реци Верде да би спречила индијанске устанке.[43] Тврђава је 1866. основала логор на јужној страни реке Солт, што је било прво насеље у долини након пада Хохокама. Остала оближња насеља су се касније спојила и постала град Темпе.[44]

    Привреда

    [уреди | уреди извор]
    Центар Финикса
    Етничко порекло житеља

    Саобраћај

    [уреди | уреди извор]

    Партнерски градови

    [уреди | уреди извор]

    Напомене

    [уреди | уреди извор]
    1. ^ Средњи месечни максимуми и минимуми (тј. највиша и најнижа очитавања температуре целокупног месеца или године) израчунати на бази података на наведеној локацији од 1981. до 2010.
    2. ^ Званични подаци за центар града Финикса од августа 1895. до септембра 1953, и на међународном аеродруму од октобра 1953. За више информација погледајте ThreadEx.

    Види још

    [уреди | уреди извор]

    Референце

    [уреди | уреди извор]
    1. ^ „American FactFinder”. United States Census Bureau. Приступљено 18. 6. 2014. 
    2. ^ „Feature Detail Report for: Phoenix”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. 
    3. ^ S-ki:kigk„Phoenix, Arizona Mining Claims And Mining Mines | The Diggings™”. 
    4. ^ Watahomigie, Lucille, Jorigine Bender, Akira Yamamoto, University of Los Angeles. Hualapai reference grammar. 1982.
    5. ^ „QuickFacts: Phoenix city, Arizona”. United States Census Bureau. Приступљено 19. 8. 2021. 
    6. ^ а б в „Arizona Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала 20. 3. 2012. г. Приступљено 4. 7. 2012. 
    7. ^ „Phoenix QuickFacts from US Census Bureau”. United States Census Bureau. Архивирано из оригинала 10. 6. 2012. г. Приступљено 11. 9. 2012. 
    8. ^ „Largest Capital Cities of the United States”. About.com. Архивирано из оригинала 6. 11. 2006. г. Приступљено 27. 3. 2016. 
    9. ^ „The 10 Most Populated State Capitals”. 3. 9. 2020. 
    10. ^ „Phoenix QuickFacts from US Census Bureau”. United States Census Bureau. Приступљено 12. 9. 2021. 
    11. ^ Brunn, S.D.; Zeigler, D.J.; Hays-Mitchell, M.; Graybill, J.K. (2020). Cities of the World: Regional Patterns and Urban Environments. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 29. ISBN 978-1-5381-2635-6. Приступљено 23. 3. 2023. 
    12. ^ „Annual Estimates of the Resident Population: April 1, 2010 to July 1, 2017”. United States Census Bureau. Архивирано из оригинала 14. 02. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2018. 
    13. ^ „County and City Data Book: 2007” (PDF) (14 изд.). U.S. Census Bureau. 2007. стр. 712. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2016. г. Приступљено 19. 3. 2016. 
    14. ^ Villarreal, Phil (14. 2. 2018). „Arizona turns 106 Wednesday” (на језику: енглески). KNXV. Приступљено 14. 2. 2018. 
    15. ^ „Farming and Ranching”. arizonaexperience.org. Архивирано из оригинала 28. 12. 2013. г. Приступљено 17. 2. 2014. 
    16. ^ Marin, Ph.D., Christine. „A Short History of South Phoenix from 1865 to the early 1930s”. barriozona. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 22. 3. 2016. 
    17. ^ „The Five C's – An Arizona History Lesson”. azsos.gov. Архивирано из оригинала 29. 4. 2014. г. Приступљено 11. 2. 2014. 
    18. ^ Bernard, Richard M.; Rice, Bradley R. (2014). Sunbelt Cities: Politics and Growth since World War II. University of Texas Press. стр. 315. ISBN 9780292769823. 
    19. ^ Kottek, M.; Grieser, J.; Beck, C.; Rudolf, B.; Rubel, F. (2006). „World Map of Köppen–Geiger Climate Classification” (PDF). Climate Change & Infectious Diseases Group, Institute for Veterinary Public Health. University of Veterinary Medicine Vienna. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 2. 2009. г. Приступљено 30. 1. 2018. 
    20. ^ Peel, M. C.; Finlayson, B. L.; McMahon, T. A. (11. 10. 2007). „Updated world map of the Köppen-Geiger climate classification”. Hydrology and Earth System Sciences. 11 (5): 1633—1644. Bibcode:2007HESS...11.1633P. doi:10.5194/hess-11-1633-2007 Слободан приступ. 
    21. ^ „Gross Domestic Product by County and Metropolitan Area | FRED | St. Louis Fed”. fred.stlouisfed.org. Приступљено 6. 2. 2024. 
    22. ^ „Why Phoenix?”. AZ International Growth Group. 2016. Приступљено 28. 3. 2016. 
    23. ^ Backer, Kyle (31. 8. 2021). „Hispanic population is now the majority in Phoenix, Census shows”. AZ Big Media. 
    24. ^ „NowData - NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 22. 3. 2018. 
    25. ^ „Station Name: AZ Phoenix Sky Harbor INTL AP”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 22. 3. 2018. 
    26. ^ „WMO Climate Normals for PHOENIX/SKY HARBOR INTL, AZ 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 23. 3. 2018. 
    27. ^ „Monthly Averages for Phoenix, AZ – Temperature and Precipitation”. The Weather Channel. Приступљено 7. 5. 2009. 
    28. ^ „History of Phoenix”. City of Phoenix. Архивирано из оригинала 15. 4. 2014. г. Приступљено 15. 4. 2014. 
    29. ^ Trimble, Marshall (1988). Arizoniana. American Traveler Press. стр. 103. ISBN 978-1-885590-89-3. 
    30. ^ „Prehistoric Desert Peoples: The Hohokam”. Desert USA. Архивирано из оригинала 17. 3. 2016. г. Приступљено 19. 3. 2016. 
    31. ^ Trimble 1988, стр. 105.
    32. ^ а б Montero 2008, стр. 10–11.
    33. ^ Seymour, Deni J. „Delicate Diplomacy on a Restless Frontier: Seventeenth-Century Sobaipuri Social And Economic Relations in Northwestern New Spain, Part I”. New Mexico Historical Review (2007b): 82. 
    34. ^ „Xalychidom Piipaash (Maricopa) People”. Salt River Pima-Maricopa Indian Community. Архивирано из оригинала 5. 8. 2018. г. Приступљено 17. 2. 2014. 
    35. ^ Hodge, Frederick Webb, ур. (1906). „The Handbook of American Indians North of Mexico”. Bureau of American Ethnology, Government Printing Office. Архивирано из оригинала 18. 2. 2014. г. Приступљено 24. 3. 2016. 
    36. ^ „Gila River Indian Community History”. Gila River Indian Community. Архивирано из оригинала 9. 10. 2014. г. Приступљено 24. 2. 2014. 
    37. ^ „Xalychidom Piipaash (Maricopa) People”. Salt River Pima-Maricopa Indian Community. Архивирано из оригинала 5. 8. 2018. г. Приступљено 17. 2. 2014. 
    38. ^ „Maricopa Tribe”. 9. 7. 2011. Приступљено 17. 2. 2014. 
    39. ^ McIntyre, Allan (2008). The Tohono O'odham and Pimeria Alta. Arcadia Publishing. ISBN 9780738556338. 
    40. ^ „San Xavier del Bac Mission-Tohono O'odham”. San Xavier Mission. Архивирано из оригинала 28. 2. 2014. г. Приступљено 24. 2. 2014. 
    41. ^ „Tohono O'odham History”. Приступљено 24. 2. 2014. 
    42. ^ Tucker, Spencer C. (2012). The Encyclopedia of the Mexican–American War: A Political, Social, and Military History. ABC-CLIO. стр. 255. ISBN 978-1-85109-854-5. 
    43. ^ Fudala, Joan (2001). Historic Scottsdale: A Life from the Land. HPN Books. стр. 28. ISBN 978-1-893619-12-8. Приступљено 19. 3. 2016. 
    44. ^ „Tempe History Timeline”. Tempe.gov. Архивирано из оригинала 5. 1. 2011. г. Приступљено 31. 1. 2013. 

    Литература

    [уреди | уреди извор]

    Спољашње везе

    [уреди | уреди извор]
    Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финикс&oldid=28389727”