Фудбал на Летњим олимпијским играма 1924.
Држава домаћин | Француска |
Град домаћин | Париз |
Турнир почео | 25. маја 1924. |
Турнир завршио | 9. јуна 1924. |
Спорт | Фудбал |
Тимова | 22, са 4 континента |
Место | Париз, Коломб, Сент Уан |
Стадиони | Stade de Colombes, Stade Bergeyre, Stade Pershing, Stade de Paris |
Шампион | Уругвај (1. титула) |
Друго место | Швајцарска |
Треће место | Шведска |
Четврто место | Холандија |
Спортисти | 279 |
Одиграно утакмица | 24 |
Постигнуто голова | 96 |
По утакмици | 4 |
Гледалаца | 249.956 |
По утакмици | 10.415 |
Голгетери[а] турнира | Уругвај Педро Петроне (7) |
◄ 1920 Антверпен Амстердам 1928. ► | |
Фудбалски турнир на VIII летњим олимпијским играма у Паризу одржан је од 25. маја до 9. јуна 1924. године. У њему су учествовали тимови 22 земље, од којих је 19 представљало Европу.
Турнир се одржавао у месту Коломбу (франц. Colombes), је насељено место у Француској у региону Париски регион, у департману Горња Сена.
Турнир се састојао од 24 утакмице у којима је постигнуто 94 гола. Како у то време није било Светског првенства, управо је на Олимпијским играма била одлучна најјача репрезентација. Златна медаља припала је репрезентацији Уругваја, сребрна медаља репрезентацији Швајцарске, а бронзана репрезентацији Шведске.
Португалија се повукла након што су извучени прелиминарни парови.
Турнир је по процени спортских извештача пратило је 249.955 посетилаца, што чини просек од 10.415 гледалаца по утакмици, 41.659 по групи[б] и постигнуто је 96 голова односно 4 по мечу.
Највише гледалаца било је на утакмици за треће место Холандија — Шведска 1:1 у поновљеној утакмици 1:3, 50.437, а најмање у четвртфиналу на утакмици Холандија — Ирска 2:1 1.500 гледалаца.
Највећа победа је била на утакмици Швајцарска — Литванија 9:0 , у квалификацијама, уједно је и утакмица на којој је постигнуто највише голова заједно са утакмицом у квалификацијама Шведска — Белгија 8:1 (4:0).
Голгетер [а] је Педро Петроне из Уругваја који је постигао седам голова.
Изванредан играч био је („Црно чудо“) José Leandro Andrade, Уругвај Јужна Америка.
За Швајцарску друго место је најбољи резултат у историји међународних фудбалских турнира.
На Конгресу 1924. године ФИФА је одлучила да преузме организацију олимпијских фудбалских турнира и да ће их сматрати светским фудбалским првенствима.
Са 22 учесника, олимпијски фудбалски турнир из 1924. године био је најбоље посећен до 1952. године, али постојала су два запажена изостанка: Велика Британија и Данска, финалисти из 1908. и 1912. Британци били су незадовољни аматерским дефиницијама које је формулисала ФИФА, а Данска (попут Финске и Норвешке) је одбила да учествује на турниру из финансијских разлога. Холандија и Шведска су тако постале једине две земље које су ушле на свака од прва четири званична олимпијска фудбалска турнира.
Остали одсутни били су Немачка, коју су француски организатори одбили да позову на олимпијске игре, и Аустрија, која је учествовала на олимпијским играма, али је одбила да игра фудбалски турнир.
Први пут се појавили на олимпијском фудбалском такмичењу: САД, Уругвају, Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Румунија и Турска.
Амерички континент представљен је по први пут захваљујући Сједињеним Државама и Уругвају.
Југославија се званично звала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929, али Југославија је колоквијално названа од њеног формирања 1918.
Нобелову награду за мир 1928. године добио је Пјер де Кубертен, |
|
Репрезентативци Југославије | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Драгутин Врђука Голман[в] |
Стјепан Врбанчић Десни бек[г] |
Еуген Дасовић Леви бек[д] |
М. Марјановић Десни халф[ђ] |
Рудолф Рупец Центархалф[е] |
Јанко Родин Лефи халф[ж] |
Драгутин Бабић Десно крило[з] |
Душан Петковић Десна полутка[и] |
Емил Першка Центарфор[ј] |
Владимир Винек Лева полутка[к] |
Е. Плацериано Лево крило[л] |
Тодор Секулић Тренер[љ] |
Стадиони на којима се играле утакмице
[уреди | уреди извор]Венсенска шума (фр. Bois de Vincennes)
Све утакмице су одржане у Паризу, на своја четири стадиона
Стадион | Број мечева |
---|---|
Stade Colombes | 11 |
Stade Pershing | 4 |
Stade Bergeyre | 6 |
Stade de Paris | 3 |
|
Учесници турнира
[уреди | уреди извор]
|
|
|
Дресови учесника турнира | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
# Судијe Држава Континент 1. Heinrich Retschury 3 Холандија Европа 2. Charles Barette 1 Белгија Европа 3. Henry Christophe[с] 2 1 Белгија Европа 4. Paul Putz 1 1 Белгија Европа 5. Mohammed Youssof [т] 2 Египат Африка 6. Olivier De Ricard 1 Француска Европа 7. Marcel Slawick[ћ] 3 2 Француска Европа 8. Georges Vallat 2 2 Француска Европа 9. Johannes Mutters 2 Холандија Европа 10. Iváncsics Mihály 3 Холандија Европа 11. Peder Christian Andersen 3 Норвешка Европа 12. Antonio Scamoni 1 Италија Европа 13. Luis Colina Álvarez 1 1 Шпанија Европа 14. Félix Herren 1 1 Швајцарска Европа 15. Франтишек Цајнер 2 Чехословачка Европа 16. Карел Херитес 1 Чехословачка Европа 17. John Balway 2 Француска Европа 18. Jean Richard 1 3 Француска Европа 19. Louis Fourgous 5 Француска Европа 20. X. Langres 2 Француска Европа 21. A. Henriot 1 2 Француска Европа 22. Theo van Zwieteren 1 Холандија Европа 23. Ernest Fabris 2 Југославија Европа 24. Adam Obrubański 7 Пољска Европа 25. Gerő Ferenc 4 Мађарска Европа 26. F. Contreras 1 Шпанија Европа
Квалификације[2]
[уреди | уреди извор]Датум „Домаћин” Резултат „Гост” Стадион Гледалаца 25. маја Stade de Colombes 18.991 25. маја 9:0 (4:0)
Antonio Scamoni (ИТА)
Франтишек Цајнер (ЧЕХ),
Ernest Fabris (ЈУГ)
Stade de Paris 8.110 25. маја Stade de Paris 4.344 25. маја Stade de Paris 8.110 26. маја
1. Драгутин Врђука
2. Стјепан Врбанчић
3. Еуген Дасовић
4. Маре Марјановић
5. Рудолф Рупец
6. Јанко Родин
7. Драгутин Бабић
8. Душан Петковић Сенегалац
9. Емил Першка
10. Владимир Винек
11. Еуген Плацеријано
Тренер: Тодор Секулић
Stade de Colombes 3.025 26. маја Stade de Paris 3.578 Шведска : Португалија Португалија се повукао
Плеј-оф
[уреди | уреди извор]Датум „Домаћин” Резултат „Гост” Стадион Гледалаца Осмина финала 27. маја Stade de Colombes 1.840 27. маја Stade de Colombes 5.150 28. маја[3] Stade de Colombes 1.660 28. маја[3] 1:1 (0;1/1:1)
Peder Christian Andersen (НОР)
Iváncsics Mihály (МАЂ),
Ernest Fabris (ЈУГ)
Stade Bergeyre 9.150 29. маја Stade de Colombes 8.532 29. маја
1. Bausch
2. Kolb
3. Kirsch
4. Feierstein
5. Koetz
6. Schumann
7. J. Weber
8. J. Weisgerber
9. Kieffer
10. Langers
11. Massard[х]
Stade Pershing 4.250 29. маја Stade Bergeyre 10.455 29. маја Stade de Paris 4.370 Поновљена утакмица 30. маја Stade Bergeyre 5.670 Четвртина финала 1. јуна[4] Stade de Colombes 30.870 1. јуна[4] Stade Pershing 6.484 2. јуна[5] Stade de Paris 1.500 2. јуна[5] Stade Bergeyre 8.360 Полуфинале 5. јуна[6] Stade de Colombes 7.448 6. јуна Stade de Colombes 7.088 Утакмица за треће место 8. јуна Stade de Colombes 7.448 Поновљена утакмица 9. јуна[7] Stade Bergeyre 5.670 Финале 9. јуна[7] Stade de Colombes 7.448
Графички приказ Плеј-офа
[уреди | уреди извор]Осмина финала Четвртфинале Полуфинале Финале 28. и 30. маја - Париз Швајцарска 1(1[ч]) 2. јуна - Париз Чехословачка 1(0[ч]) Швајцарска 2 29. маја - Венсен Италија 1 Италија 2 5. јуна - Коломб Луксембург 0 Швајцарска 2 29. маја - Коломб Шведска 1 Шведска 8 1. јуна - Венсен Белгија 1 Шведска 5 29. маја - Сент Уан Египат 0 Египат 3 9. јуна - Коломб Мађарска 0 Швајцарска 0 27. маја - Коломб Уругвај 3 Холандија 6 2. јуна - Сент Уан Румунија 0 Холандија 2 28. маја - Коломб Ирска 1 Бугарска 0 6. јуна - Коломб Ирска 1 Холандија 1 27. маја - Сент Уан Уругвај 2 Треће место Француска 7 1. јуна - Коломб 8. и 9. јуна - Коломб Летонија 0 Француска 1 Холандија 1(1[ч]) 29. маја - Париз Уругвај 5 Шведска 1(3[ч]) Уругвај 3 САД 0 Финале
[уреди | уреди извор]09.06.1924, 16:30 UTC+1
Стадион: Стадион де Коломб, Коломб, гледалаца 40.522
Судија : Marcel Slawick (Француска)
Помоћници: Henry Christophe (Белгија), Mohammed Youssof (Египат)"Домаћин" Резултат "Гост" Швајцарска 0:3 Уругвај 1. Hans Pulver
2. Adolpe Reymond
3. Rudolf Ramseyer
4. August Oberhauser
5. Paul Schmiedlin
6. Aron Pollitz
7. Karl Ehrenbolger
8. Robert Pache
9. Walter Dietrich
10. Max Abegglen II
11. Paul Fässler
Тренер: Teddy Duckworth, Енглеска1. Mazali Andrés
2. José Nasazzi
3. Pedro Arispe
4. José Leandro Andrade
5. José Vidal
6. Alfredo Ghierra
7. Santos Urdinarán
8. Hector Scarone
9. Pedro Petrone 9’
10. José Pedro Cea 65’
11. Ángel Romano 82’
Тренер: Ernesto Fígoli
Освајач златне медаље на
VIII Олимпијским игарама 1924. у фудбалу.
УругвајОсвајачи медаља
[уреди | уреди извор]Фудбал на олимпијади 1924. Париз Злато
УругвајLeandro Andrade, Pedro Arispe, José Pedro Cea, Alfredo Ghierra, Andrés Mazzali, José , José Naya, Pedro Petrone, Ángel Romano, Héctor Scarone, Humberto Tomassina, Santos Urdinarán, José Vidal, Alfredo Zibechi
Тренер: Ernesto FígoliСребро
ШвајцарскаMax Abegglen, Félix Bedouret, Walter Dietrich, Karl Ehrenbolger, Paul Fässler, Edmond Kramer, Adolphe Mengotti, August Oberhauser, Robert Pache, Aron Pollitz, Hans Pulver, Rudolf Ramseyer, Adolphe Reymond, Paul Schmiedlin , Paul Sturzenegger
Тренер: Енглеска Teddy DuckworthБронза
ШведскаAxel Alfredsson, Charles Brommesson, Gustaf Carlson, Albin Dahl, Sven Friberg, Fritjof Hillén, Konrad Hirsch, Gunnar Holmberg, Per Kaufeldt, Tore Keller, Rudolf Kock, Sigfrid Lindberg, Sven Lindqvist, Evert Lundquist, Sven Mellgren, Sven Rydell, Harry Sundberg, Torsten Svensson
Тренер: Мађарска József Nagy
Галерија слика са турнира
[уреди | уреди извор]-
Уругвајски тим, шампион. -
Олимпијски шампион Уругваја из другог угла.
-
Швајцарски тим, вицешампион. -
Голман Швајцарске у акцији . -
Скок d'Oberhauser испред Romano. -
Уругвајски играч „чисти шеснаестерац”. -
Репрезентација Турске. -
Мађарски тим. -
Тим Литваније -
Тим Француске -
Тим Холандије -
Тим Пољске -
Мађарска — Пољска
Редослед
[уреди | уреди извор]# Држава БРО БДМ БНМ БИМ БДГ БПГ ГР Бод Уругвај 5 5 0 0 20 2 18 10 Швајцарска 6 4 1 1 15 6 9 9 Шведска 5 3 1 1 18 5 13 7 4. Холандија 5 2 1 2 11 7 4 5 5. Италија 3 2 0 1 4 2 2 4 6. Чехословачка 3 1 1 1 6 4 2 3 7. Француска 2 1 0 1 8 5 3 2 8. Ирска 2 1 0 1 2 2 0 9. Египат 2 1 0 1 3 5 –2 10. Мађарска 2 1 0 1 5 3 2 2 11. САД 2 1 0 1 1 3 –2 12. Бугарска 1 0 0 1 0 1 –1 0 13. Луксембург 1 0 0 1 0 2 –2 14. Румунија 1 0 0 1 0 6 –6 15. Белгија 1 0 0 1 1 8 –7 16. Летонија 1 0 0 1 0 7 –7 17. Естонија 1 0 0 1 0 1 –1 0 Шпанија 1 0 0 1 0 1 –1 19. Турска 1 0 0 1 2 5 –3 20. Пољска 1 0 0 1 0 5 –5 21. Југославија 1 0 0 1 0 7 –7 22. Литванија 1 0 0 1 0 9 –9 – Португалија Одустала од такмичења Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Голгетер, онај који даје највећи број голова, најбољи навални играч, стрелац, итд.
- ^ а б Групе: Квалификације, осминафинала, четвртфинала, полуфинала, за бронзу и финале
- ^ Драгутин Врђука
Датум рођења: 03.04.1895.
Датум смрти: 23.01.1948.
1. ХШК Грађански Загреб
утакмице: 7 голова: 0
Деби: 28.08.1928. Чехословачка - ^ Стјепан Врбанчић
Датум рођења: 29.11.1900.
Датум смрти: 12.12.1988.
ХAШК Загреб
утакмице: 6, голова 0
Деби: 28.06.1922. Чехословачка - ^
Еуген Дасовић
Датум рођења: 01.12.1896.
Датум смрти: 07.02.1980.
ХAШК Загреб
утакмице: 5, голова 0
Деби: 03.06.1923. Пољска - ^ Маре Марјановић
Датум рођења: 1904.
Датум смрти: 06.03.1983.
ХAШК Загреб
утакмице: 1, голова 0
Деби: 26.05.1924. Уругвај - ^ Рудолф Рупец
Датум рођења: 17.09.1895.
Датум смрти: 01.07.1983.
1. ХШК Грађански Загреб
утакмице: 9, голова 0
Деби: 28.08.1920. Чехословачка - ^
Јанко Родин
Датум рођења: 09.09.1900.
Датум смрти: 15.09.1974.
Хајдук Сплит
утакмице: 2, голова 0
Деби: 10.02.1924. Аустрија - ^ Драгутин Бабић
Датум рођења: 05.11.1898.
Датум смрти: 17.05.1945.
1. ХШК Грађански Загреб
утакмице: 6, голова 0
Деби: 28.10.1921. Чехословачка - ^ Душан Петковић „Сенегалац”
Датум рођења: 13.04.1903.
Датум смрти: 02.12.1979.
СК Југославија Београд
утакмице: 3, голова 1
Деби: 28.10.1923. Чехословачка - ^ Емил Першка
Датум рођења: 1896.
Датум смрти: 1945.
1. ХШК Грађански Загреб
утакмице: 10, голова 1
Деби: 28.08.1920. Чехословачка - ^ Владимир Винек
Датум рођења: 1901.
Датум смрти: 1945.
ХAШК Загреб
утакмице: 6, голова 3
Деби: 22.06.1922. Румунија - ^
Еуген Плацериано
Датум рођења: 03.12.1897.
Датум смрти: 06.11.1972.
1. ХШК Грађански Загреб
утакмице: 1, голова 0
Деби: 26.05.1924. Уругвај - ^ Тодор Секулић Београд (1)
- ^ Stade Bergeyre срушен је 1926.
- ^ а б в Португалија одустала од такмичења
- ^ Африка: Египат
- ^ Јужна Америка: # Уругвај
- ^ Северна Америка: САД
- ^ Европа:
- Белгија
- Бугарска
- Естонија
- Ирска
- Италија
- Летонија
- Литванија
- Луксембург
- Холандија
- Пољска
- Румунија
- Турска
- Мађарска
- Француска
- Чехословачка
- Швајцарско
- Шпанија
- Шведска
- Југославија
- ^ Henry Christophe линијски судија на финалној утакмици
- ^ Mohammed Youssof линијски судија на финалној утакмици
- ^ Marcel Slawick главни судија финалне утакмице
- ^ Просек по утакмици: 24 утакмица
- ^ Литванија је стигла у Париз ујутру, после тродневног путовања железницом.
- ^ Massard због повреде напустио терен у 20 минута
- ^ Marcel Slawick је постављен за судију пошто је Чехословачка протестовала против првобитно најављеног судије Mihály Iváncsics (Мађарска)
- ^ а б в г Поновљена утакмица
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, четвртак 27. децембар 1928. година
- ^ Новине „ВРЕМЕ” понедељак 26. маја, број 874, уторак 27. маја, број 875, страна 2. ,година IV
- ^ а б Новине „ВРЕМЕ” петак 30. маја 1924, број 878, страна 2. ,година IV
- ^ а б Новине „ВРЕМЕ” понедељак 2. јуна 1924, број 881, страна 2. ,година IV
- ^ а б Новине „ВРЕМЕ” уторак 3. јуна 1924, број 882, страна 2. ,година IV
- ^ Новине „ВРЕМЕ” субота 7. јуна 1924, број 886, страна 2. ,година IV
- ^ а б Новине „ВРЕМЕ” уторак 10. јуна 1924, број 889, страна 2. ,година IV
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Сайт FIFA Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2018) (језик: енглески)
- RSSSF Archive
- Политика „ТЕМПО” март 1986. година